Pročitaj mi članakSrpske porodice sa Kosova „pretekle“ su albanske po brojnosti dece u porodicama, gde prema raspoloživim podacima ima sve više srpskih porodica sa po šestoro dece, dok je prosek troje dece po porodici
Према званичним информацијама Клиничко-болничког центра Приштина, са измештеним седиштем у Грачаници, наталитет српске заједнице на Космету значајно расте. Томе у прилог говори и податак да се у породилишту у Пасјану, у коме живи око 1.500 људи, у последње две недеље родило 14 здравих беба – једанаест девојчица и тројица дечака. Међутим, Албанци не желе да послератној генерацији Срба признају српска документа јер не поседују Унмик број, нити да издају документа која важе на Косову на основу српских документа, мада ниједан закон то не спречава.
На Косову тренутно живи око 200.000 пунолетних особа, рођених у јужној српској покрајини, које не могу да добију косовско држављанство. Од тог броја, близу половине је српске националности.
Иначе, предуслов да се добије тзв. држављанство Косова је поседовање личног броја, односно да су грађани убележени код Унмика или да имају њихову стару личну карту. Тренутно, да би остварили право на тзв. држављанство Косова, морају пре тога да остваре право на њихова лична документа, чиме стичу и право гласа. Тренутно, за ово је потребно доставити минимум 12 до 13 докумената којима доказују да су рођени на Косову, али и да имају пребивалиште на Косову.
Процедура добијања косовских докумената је врло напорна и спора и мимо ње се не може добити држављанство. Ово је превасходно проблем за Србе који живе на северу Косова, где и има највише Срба што им добрано отежава интеграцију у друштву. Милан Радојевић, заменика министра унутрашњих послова Косова каже за Спутњик да се иза свега крију и други мотиви.
– Са друге стране, њима и није у интересу да нам омогуће да дођемо до тих докумената јер би то показало да на Косову има више Срба него што они приказују – наглашава Радојевић.
За Србе је то посебно важно јер се на јесен одржавају локални избори, који за српску заједницу имају много већи значај.
Према тренутном закону о косовском држављанству, генерација младих људи која не испуњава никакве услове за добијање држављанства могла би да гласа на предстојец́им локалним изборима. Проблем је и у томе што је документа која сада имају Срби на Косову, а која су издата након 1999. године, косовска влада прогласила неважећим.
Џевдет Хаџиу, из Одељења за цивилну регистрацију административне канцеларије Северна Митровица, тврди да стварног проблема нема и да је ствар само у спорој администрацији због великог броја захтева.
– Особе које су рецимо навршиле 18 година, а немају лични број издат од Унмика, треба да напишу захтев за добијање косовског држављанства. За децу рођену од 1999. године наовамо постоји процедура за то. Оно што је важно је да они у оквиру докумената која попуњавају треба да наведу пребивалиште на територији Косова. Једини проблем је што је сада велика навала и службеници не могу све да постигну – каже Хаџиу, нерадо признајући да добра вец́ина оних који имају тај проблем припада српској заједници.
На територији Косова и Метохије, укључујући север, живи око 150.000 Срба. Узимајући у обзир да су српске породице са Косова „претекле“ албанске по бројности деце у породицама, где према расположивим подацима има све више српских породица са по шесторо деце, док је просек троје деце по породици, постаје јасно зашто Албанци не желе Србима са Косова тако лако да признају да постоје.
Статистика са краја 2015. године говори да је те године склопљено 15.000 „српских“ бракова или 25 одсто више него 2000. године. А према званичним информацијама Клиничко-болничког центра Приштина, са измештеним седиштем у Грачаници, наталитет српске заједнице на Космету значајно расте.
Тако је, према последњим подацима, наталитет Срба на Косову и Метохији повећан за десетак одсто у централном делу Косова, осам одсто у северном и око 12 одсто на подручју Штрпца.
Процена је да ако се наталитет и даље буде повећавао тим темпом, треба очекивати да ће се и број Срба повећавати, посебно у северном делу Косова и на подручју Штрпца и Косовског поморавља. Интересантно је да је број рођене српске деце последњих година порастао и у пећком округу.
