Прочитај ми чланакКолико има истине у теорији да Александру Вучићу потенцијални други круг избора на Ускрс, 16. априла, може да донесе победу јер ће део гласача отићи на одмор?
Ускршњи празници већ годинама уназад један су од омиљених периода за путовање, пре свега имућнијим грађанима Србије. Најчешће се путује у Француску, Шпанију, Португалију и Италију, показују продати аранжмани туристичких агенција, којих ни ове године не мањка.
Њихову понуду нису омели ни предстојећи председнички избори, заказани за 2. април, чији други круг — ако га уопште и буде — пада управо на Ускрс, 16. априла, те ће велики број грађана пропустити прилику да заокружи кандидата на изборном листићу.
У агенцији Одеон Wорлд Травел кажу за Недељник да грађани у великом броју путују за време ускршњих и првомајских празника, те да је последњих година то премашило број путовања у периоду новогодишњих празника.
„До сада никада нисмо имали случајеве отказивања аранжмана услед председничких, парламентарних или локалних избора“, кажу из агенције и додају да је број продатих аранжмана већ годинама уназад у порасту.
Управо због ових података из редова опозиције и дела јавности стижу оптужбе да је владајућа коалиција са кандидатом за председника Александром Вучићем одабрала 2. април за први круг избора, да би, уколико не пође све по плану, други круг избора пао на дан када део бирача, и то, кажу, претежно опозиционо расположених, није у земљи.
Тај профил, према истраживању Недељника, заиста донекле одговара овој тези. Из једне велике туристичке агенције незванично нам је потврђено да су ускршњи празници популарно време за путовања, пре свега у иностранство.
„Сви скупљи аранжмани већ су распродати, предњаче платежнији путници, од по 40-50 година, углавном из Београда“, речено нам је у тој агенцији.
С друге стране, програмски директор ЦЕСИД-а Ђорђе Вуковић сматра да то што људи путују није безначајно, али ни превише значајно, нити може да буде одлучујући фактор за нечију победу.
„СНС захвата око педесет одсто бирача, односно све групе, међу којима су и богатији грађани, који исто тако путују. Рецимо, за време празника студенти — који најчешће гласају за опозицију — враћају се кућама, где су углавном и пријављени на бирачким списковима, па ће гласати“, објашњава Вуковић.
Он истиче да не постоји идеално време за одржавање избора, те да су и у прошлости одржавани избори на верске и државне празнике и нису постојале неке велике разлике у односу на оне изборе који нису падали на празнике.
„Оно што одређује излазност јесу важност и неизвесност избора. Када постоје оба фактора, излазност расте. За ове изборе тренутно имамо један — симболично, ови избори јесу важни. Ипак, немају дозу неизвесности, буду да је око 65 одсто посланика, за које су грађани гласали, стало иза једног кандидата. С обзиром на то очекујем просечну излазност, ни претерано велику, ни претерано малу“, каже Вуковић.
