Pročitaj mi članak

Prvi politički intervju Žujovića: Bio bih kandidat opozicije

0

“Pristao bih da budem zajednički predsednički kandidat opozicije na izborima 2022, ali bih imao veoma čvrste uslove. Mene mama nije pravila za političara, ali za dve godine može svašta da se nauči. Duboko verujem da imam to srce i taj mozak da mogu da se nametnem kao bolji izbor od Aleksandra Vučića”, kaže u intervjuu za Nova.rs pulmolog Dejan Žujović, koji je nedavno najavio da će se kandidovati za predsednika Srbije.

Када је овај познати пулмолог објавио у Ракити да ће се кандидовати за председника државе на наредним изборима и да ће формирати свој покрет “За све моје људе”, многи нису били сигурни да ли је био озбиљан. Ипак, он је пре неколико дана поднео захтев за регистрацију покрета у АПР-у, а у интервју за Нова.рс говори о томе колико ће далеко да догура на изборима, чију подршку очекује, како решити проблем Косова, да ли је Србији место у ЕУ…, али и шта мисли о повратку деце у школе и о вакцинама против короне.

Заиста се нисте шалили када сте најавили да ћете ући у политику. Како сте уопште донели такву одлуку?

Временом. Кренуо сам са хуманитарном акцијом, уз неки минимални маркетинг кроз колумне које сам писао и кроз друштвене мреже. Кад сам чуо судбине људи, којима сам целу причу наменио, створио се један осећај горчине, поготово кад сам седео са жандармима из Ниша (који су учествовали у инциденту са Андрејем Вучићем, прим. аут), који по мени нису ништа криви. Они су радили свој посао, неко је пробао да прође кроз кордон, а да није смео. Није хтео да се легитимише. Дошло је до инцидента, који се завршио тако што су ти момци оптужени и након пар година суђења добили су отказ. Један од њих је завршио у Горњој Топоници, у психијатријској установи, због притисака, шиканирања, малтертирања… Једноставно није издржао.

Остала је његова супруга са децом и оптерећена банкарским дуговима немају никаква примања. Те момке нико не сме да запосли у Нишу, плашећи се тротуре и одмазде. Е па знате шта… Не желим да живим у Боливији. Не желим да живим у Никарагви. Мислим да ми имамо демократски потенцијал и неку историју ове државе која нам даје за право да тражимо демократско друштвено уређење и да се такве ствари никада не смеју десити. Онда је та идеја некако сазревала у мени и Ракита је била окидач.

Да ли сте у Ракити донели одлуку?

Не, размишљао сам да то саопштим у Ракити, али кад сам видео тај ‘мелтинг пот’ свих могућих политичких гледишта, од екстремне деснице до екстремне левице, од урбаних мангупа до локалних сељака… кад су се сви ујединили у једну идеју у једном циљу, схватио сам да бисмо ми то могли на нивоу друштва. Мислим да морамо само неке сујете и неке ситне личне интересе да ставимо сад по страни, јер смо тренутно дубоко угрожени као држава. Ако се ова прича настави још пар година, можемо само да узмемо гумицу и обришемо границе ове земље. Ми као држава и душтво нећемо постојати више.

Најавили сте одмах да ћете се кандидовати за председника државе. Шта мислите колико далеко можете да одете у тој изборној трци?

До краја. Уопште не размишљам да ли ћу бити други, трећи… хоћу да будем победник. Дубоко верујем да имам то срце и тај мозак да могу да се наметнем као бољи избор од Александра Вучића. Ако ово друштво не може да изнедри ништа боље, онда стварно треба да нестанемо као диносауруси.

Како ће изгледати ваша кампања?

Шуљеви и жуљеви. Много путовања, много више контаката, много, много рада на терену. Све оно што су досадашње ведете опозиције баш лепо избегавале. Увек је лакше са мобилним телефонима куцати постове у кругу двојке уз еспресо, али ово захтева крвав рад и одређена финансијска средства.

Чију подршку очекујете?

Широку подршку. Ја не желим уопште да се позиционирам било како. Нисам се никада стављао ни у један фолдер, тако да ни овај покрет не желим да дефинишем као леви, десни, десни центар…. Желим да скупим све људе, као у Ракити, који имају добру идеју и вољу да промене ово друштво и мислим да ћемо успети. Јер, тај аутопут којим желим да идем биће најшири од свих аутопуетва. Мој ће имати бар шест трака.

Плашите ли се да ћете се упрљати у политици? Многима који су дошли из света уметности, културе, спорта…се то десило.

Ја ћу се трудити да будем оно што јесам, али исто тако ћу да се трудим да учим. Ја овај посао не знам. Мене мама није правила за политичара, то је нешто што се учи. Ја ћу скупити људе који имају знања, који имају капацитет да мени покажу, да ме науче и образују у том смеру. За две године може свашта да се научи.

Већ сте стекли велику популарност, али са друге стране, људи не знају шта је заправо ваша политика. С обзиром на то да ћете се кандидовати на изборима за председника, морате грађанима да кажете куда бисте ви ишли, у ком правцу би Србија требало да иде.

Поштења и правде, да грађани нису слуге режима, да ја као предсендик нисам њихов владар, ја сам њихова сервисна служба, ја сам први међу једнакима. Ако ми не верујете, изгласајте ме и кад ме будете видели на бициклу како долазим на посао ви се смејте или ме згазите.

У реду је све то, али са друге стране ова земља тренутно преговара о уласку у Европску унију и треба да реши огроман косовски проблем.

Ја ћу се држати својих уставних овлашћења. Радићу оно што треба да ради председник по Уставу. Немам намеру да правим хибридна друштва или друштва усмерене или мање демократије због неког вишег циља. Радићу оно што мени Устав дозвољава да радим. Мој посао неће бити да причам ништа о Косову, да преговарам о Косову, мој посао неће бити да водим ову земљу у ЕУ, то треба да ради влада. Ја се надам да ћу бити та лековита травка која ће пробудити друге људе да устану и да стварно тај посао завршим.

Ипак, грађани треба да знају став председника државе према Косову, нарочито што га они директно бирају. Рекли сте и да ће ваш покрет учествовати на парламентарним изборима и због тога би требало да изнесете ваш став?

Ако сам рекао да имамо изборна места у Вучитрну, онда вам је јасно шта мислим о Косову. Косово је део Србије.

По сваку цену?

Не по сваку цену, али то питање захтева велики дијалог унутар нашег друштва, а онда између Алабанаца и Срба. То је један конструктивни дијалог, а не дијалог ратних хушкача, него искрених демократа који желе историјско помирење та два народа. Немам намеру да остављам доле народ да буду таоци, али исто тако немам намеру ни да кажем да је то већ отишло и довиђења.

Мислите да је могућ договор Срба и Албанаца?

Ја никакав анимозитет немам према албанском живљу и ако седну људи добре воље, мислим да постоји могућност. Али исто тако, ако ја окупим екипу која има добру вољу да пружи руку том народу, ако ми са супротне стране стола седну мангупи који не желе да одговоре на исправан начин, па и ми ћемо одговорити мангупски.

Докле тај мангупски одговор може да иде?

Они ће нам рећи.

Шта је са Европском унијом?

Ми припадамо ЕУ и историјски и културолошки, али имали смо ту неку срећу или несрећу да увек будемо та нека међа. Та међа се огледа и у нашој архитектури, нашем менталитету, нашим обичајима … али ми историјски припадамо Европи. То не значи да припадамо Америци, као што не припадамо Русији. Мене не занимају ни једни ни други, занима ме само моја земља.

Морате се сложити и да ЕУ није до краја била поштена према нама. Ми јесмо неразвијено друштво, али смо људи који имају неки образ и неки понос. Не можете се баш опходити према нама као према нижим бићима. Припадамо ЕУ, реформе које морамо да урадимо, ми то морамо и због нас, не само због Европљана. То је све у циљу изградње једног нормалног цивилног друштва.

Већ сте рекли да су за вас непожељни функционери СПС, СНС, ЈС. Са ким бисте из опозиције сарађивали?

Сарађивао бих са свима. За сваки сам вид сарадње, за сваки вид акције, која има добру идеју, добар циљ, неку душу у себи. Али прављење неких коалиција, удружења и преговора, трговине… Нисам за то заинтересован.

“Није тај Вулин мали бимбаша”

Шта је потребно да се догоди да би се победио Вучић?

Прво, кад причаш да си вредан, мораш стварно да будеш вредан. Онда да будеш исправан, да будеш виђен опозит, да људима понудиш праву алтернативу, да им објасниш да нису раја. Увек је било раје, али је било и хајдука. Ја не желим да будем хајдук, али не желим ни да мој народ буде раја, да буду поданици, већ да схватају да имају своја права, да су ти људи које гледају на телевизији су само њихови упосленици. Нису то њихови владари. Није тај Вулин мали бимбаша, далеко је од тога.

Да ли се може догодити да баш ви будете заједнички председнички кандидат опозиције на изборима 2022?

Па, то је хипотетичко питање. Ја то не знам. Можда ће време то да покаже, а можда и неће.

Да ли бисте пристали на то?

Да, пристао бих на то, али бих имао стварно чврсте услове.

На пример?

Нећу да вам кажем, зато што вам то нико паметан не би рекао. Неки чврсти принципи морају да постоје. Нису флексибилни уопште. Ја нисам Борис Тадић који ће да се загрли са Ивицом Дачићем и да га аболира од 10 – 15 година најтврђег могућег полицијског терора, година рата, касапљених момака, пуних болница… Због чега? Због мандата?

Ових дана актуелан је повратак деце у школе. Постоји ли добро решење када је реч о организацији наставе у школама?

Не постоји. Дошли сте у ситуацију када је неко ексер поприлично укриво ударио и закуцао у даску. Ви у тој ситуацији можете само ексер до краја укриво да укуцате и готово. Значи, да смо решили ову епидемиошку ситуацију, сад се ова питања не би постављала, али су нам избори били важнији. Је л’ професорка Медицинског факултета рекла да је мањи ризик да се иде на изборе, него у продавницу? Је л’ тако? Е па није тако било. Имали смо други пик у виду цунамија. Сад ће људи да се врате у овај велики град. Биће гужве. Деца ће кренути у школе и очекујте тамо 15. септембра трећи пик првог таласа. Не знам само колико ће пикова да буде.

Поједини медији су објавили да ћемо добити вакцине из три извора – руска, кинеска и вакцина коју заједнички производе Астра Занека и Оксфорд. Какав је ваш став о томе и на основу чега бисте се определили за неку?

Постоје међународни документи који су доступни и онда можете лепо да узмете и прочитате. Ја бих то најпре морао да прочитам да бих видео шта бих рекао на ово питање. Мени се то и даље не уклапа у неки временски тајминг од тренутка кад је вирус откривен, кад је његов РНК детектован, до тренутка када се вакцина појављује.

Мислите да је пребрзо?

Тако је. Мислим да је мање од годину дана практично немогуће доказати ефикасност и безбедност било ког лека, па и вакцине. Немам ништа против вакцине. Оне су нам стварно помогле историјски много. Ми смо данас покретни зато што смо имали вакцину против полије, која је чак и једног америчког председника приковала за инвалидска колица. У српском друштву имамо један тренд који је јако лош. Не знам шта је узрок тих теорија завере да вируси не постоје, да нису постојали, да је земља равна, да корона не постоји, да нас трују из ваздуха, земље…

Губитак поверења у све?

То је питање за доктора Кона и професорку Кисић, а не за мене. Јер, ја сам их пецкао сасвим довољно да ако имају бар мало људскости у себи да се мало тргну, а видим да се нису тргли уопште. Нећу више да их дирам.

“Да ли бисте виђеног старог Београђанина за градоначелника или Линту”

Много прашине подигла је ваша изјава да члан вашег покрета не може да буде неко ко није рођен у Србији.

Ја то никад нисам изјавио.

Него?

То су били услови за високе функционере мог покрета, а за члана то никад није био услов. Погрешно је пренето.

Зашто уопште неки високи функционер мора да буде рођен у Србији?

Зато што планирамо промену изборног система. Ви тренутно имате 250 места у Скупштини. Како се зову ти људи ? Народни посланици. Рандом изаберите неког од њих. Ког народа је он представник? Кога представља Лав Пајкић? Који народ, коју групацију, географски или професионално? Србија треба да се подели у 10 изборних области. Остаће пропорционални изборни систем, свака област ће давати по 25 посланика, а четири одсто ће бити изборни цензус. Људи из одређене области ће гласати за човека који ће их представљати у парламенту и бити одговоран за град из кога долази. Што се тиче градова, ту ће бити већински систем и директно бирање градоначелника. Ајде да хипотетички замислимо да имате политички покрет, кога бисте ставили да буде кандат за градоначелника Београда – да ли бисте неког виђеног старог Београђанина, са неком добром каријером, неким бекграундом, или бисте Линту или Пространа?