То је почетак идеолошког, вредносног и идентитетског раскида са титоистичким наслеђем које негују и другосрбијанска власт и опозиција.

 

Ово поручује Драган Добрашиновић из Усправне Србије и на најбољи начин отвара тему, коју готово сви политичари избегавају више од 30 година од поновног увођења вишестраначја у Србију.

 

Као што је Миша Ђурковић у свом ауторском тексту навео, од свега најгоре наслеђе титоизма је модел по коме нас режим данас третира и по коме третира државне ресурсе. Од народа који је био симбол слободе, независности, предузетништва и спремности да се своја имовина брани својом пушком, постали смо раја којој неко треба да да хлеб и посао, којој председник даје пензије и плате, гради путеве, доводи инвеститоре, „подиже Храм” и тако даље.

 

После Јосипа Броза имали смо, дакле, бар још два покушаја стварања новог Тита, а странци се изразито труде да нам очувају вредносни, идеолошки и идентитетски титоизам као нешто што се уопште не доводи у питање, већ прихвата као стабилни оквир нашег живота. Сетите се када сте последњи пут чули нпр. да неки опозициони посланик у Скупштини помене питање измештања кумровачког вампира из маузолеја.

 

Иста прича важи и за Русију. Тек када са Црвеног трга уклоне Лењина, постоји шанса да Москва заиста и постане Трећи рим. Најбољи доказ за то је чињеница да Клаус Шваб у свом кабинету држи бисту Лењина.