Прочитај ми чланак
Обмана je једина реч којом се кратко, јасно али и потпуно тачно описује делатност тих лажних родољуба, којима је страни новац ближи срцу д сопственог народа.
Често смо у прилици да чујемо ову језичку конструкцију, али шта она заправо значи!? Ко су уствари лажни родољуби? Вође владајућих странака неретко, да би пажњу бирача преусмерили са својих неуспеха, називају водеће људе опозиције издајницима. Неки користе и ширу формулацију – домаћи издајници који су уништили све пре њиховог доласка на власт, и криви су за народну неимаштину! То све не би звучало толико парадоксално уколико бисмо прећутали чињеницу да је свака нова власт спремна на веће и опасније компромисе од претходне.
Њихово „умеће“ државништва најбоље се огледа у (не)успесима за преговарачким столом са чије се друге стране налазе амбасадори најмоћнијих земаља света, углавном чланица НАТО пакта! Присуство те војне алијансе у нашој земљи и дан данас се осећа. Зрачење остатака осиромашеног уранијума којим су бомбардовали санкцијама разорену државу и народ у расулу, односи своје жртве и у тренуцима док пишем овај текст!
Власт! То су уствари прави домаћи издајници! Они који у наше име чине недела. Који бришу све победе наших предака и утиру пут тоталитарним идеологијама моћног запада. Они који чине огромне уступке светским моћницима не би ли још више увећали своју бесконачну личну имовину. Који подлежу притисцима спољног фактора. Није им довољно што све полуге власти држе у својим рукама, него скоро да нема тог државног функционера који не прима приход по два или више основа! Кроје законодавство које одговара само њиховим финансијерима, страним и домаћим тајкунима, мултинационалним компанијама …
Пред изборе, сви политички субјекти се представљају великим родољубима, породичним људима, оствареним личностима, успешним у свом послу … малтене меценама и ктиторима! Наравно тај привид важи до тренутка проглашења резултата избора, евентуално до конституисања скупштинске већине. Тада се распршују све наше илузије и полако се трезнимо од еуфорије плаћених хвалоспева на рачун страначких првака.
Народ каже: „Добро, преварени смо, али нећемо себи то дозволити поново!“ Наравно, четири године нису кратак период, а знамо да народ брзо заборавља. Тај опрез и гнев да се не понови грешка излапи након одређеног времена. Људи се мире са судбином, и на жалост лако прихватају чињеницу да их је неко слагао. Знају то врло добро и они! У следећу кампању сви улазе као да су били опозиција. Критикују прошлу власт коју су сами сачињавали. Проблем је што свако предизброрно обећање изневере. До сада без изузетака, и то сви! Сви су дакле они исти! А ко је са друге стране? Народ! Симорашан, голорук, безнадежан!
На темељу родољубивих гласова већине држављана Србије, ко зна који пут и која по реду Влада Републике Србије, чини незамислива полтронства западу, не би ли се доказала као „подобна“ за даљи опстанак на власти. Знајући да тај опстанак може да јој омогући само подршка тог истог запада, јер Србија одавно није суверена држава, жељно очекују финансијску помоћ за наредну изборну кампању глумећи вуду лутке!
Обмана je једина реч којом се кратко, јасно али и потпуно тачно описује делатност тих лажних родољуба. Оних који се представљају великим родољубима а испод тога крије се неискреност и користољубље, не заслужују да имају овлашћења која на жалост сада имају, баш као и до сада. То су они којима је страни новац ближи и дражи него сопствени народ, и да кажем његови судржављани.
На жалост, морамо бити свесни да живимо у држави чији је председник завршио приватни факултет! Али то није све. Тај господин председник није најсигурнији ни на ком је смеру докторирао! Лагао бих вас када бих рекао да је то сад све. Председник Народне Скупштине следио је свог лидера, бар кад је у питању образовање, тачније, и он има завршен приватни факултет. Председник владе, или како се популарно назива, Премијер, за саветника узео је човека који је купио диплому на непостојећем факултету! Саветник Председника Републике био је умешан у аферу индекс! Сам Премијер је у контакту са припадницима криминалних група, а њихове обимне досијее поседује полиција, чији је он иначе министар! Бивши, садашњи и будући, а лепше речено вечити министар економско-финансијског ресора мења фискалну политику дрћаве такорећи од данас до сутра.
Први потпредседник владе, тзв. Вицепремијер му је у прошлости више пута претио хапшењем ако икада дође на власт! Ово мени личи на зачарани круг, circulus vitiosus! Али ни ово наравно није све. Неки министри прескочили су из једне предизборне коалиције која је у опозицији, тачно у министарску фотељу. Заиста је тешко одлучити се шта је од овога врхунац трагикомедије, али ипак мислим да прво место деле некадашњи министар за грађевинарство, сада за саобраћај, и некадашњи министар за капиталне инвестиције, сада за грађевинарство! Ј
едина тесна конкуренција им је „династија црвених“, која је ухлебила трећу генерацију на државне јасле! Најновији пример очигледног кршења закона догодио се у ресору образовања. Малтене да не постоји члан владе који нема иза себе велику мрљу! На жалост, исполитизован правосудни систем, врло моћан, доказује да Србија још дуго неће бити правна држава! Изгледа да су појединци важнији од огромне већине. Очигледно је да нису сви пред законом једнаки. Неки су мало „једнакији“ рекло би се!
Мора се под хитно наћи формула да се народ коначно пробуди из мртвих. Да опет буде заинтересован за будућност, како своју, тако своје деце и потомака. Да се уједини у одбрани својих права, правним прописима установљеног поретка и народног достојанства! Доста је проневере нашег поверења! Хоћемо валст у своје руке! Нећемо посреднике који ће нас пљачкати, а иза леђа нам смештати беду, која им одговара да би лакше „пливали“ на фотељама власти! Нећемо лажне родољубе, нећемо салонске политичаре нити кафански национализам. Хоћемо ново доба, хоћемо часно и поштено народно руководство, хоћемо Двери!
