Прочитај ми чланакПарастосима у храмовима СПЦ, академијама и изложбама на Косову и Метохији и у Београду, као протестном шетњом од ТргаРепублике у суботу 17. марта биће обележена 14. годишњица мартовског погрома над Србима на КиМ. Централно обележавање на КиМ одржаће се у Грачаници.
У манастиру Грачаница служиће се парастос жртвама погрома, а потом ће у дворишту Дома културе испред инсталације „Нестали“ са фотографијама несталих лица бити положено цвеће. У Галерији Дома културе најављено је отварање Изложбе „Јесен у Призрену“ на којој ће бити изложени радови са истоимене ликовне колоније која се одржава у једном од манастира пострадалих у погрому – Светим Архангелима код Призрена, задужбини цара Душана.
Тачно у подне у Дому културе Грачаница почеће академија под називом „Трајни ожиљци нечовештва“ на којој ће говорити епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић), заменик шефа Канцеларије за КиМ Владе Србије Жељко Јовић и градоначелник Грачанице из косовског система локалне самоуправе Срђан Поповић. Парастоси ће се служити у свим храмовима ЕРП, а најављено је и обележавање 17. марта у северном делу Косовске Митровице.
ПРОТЕСТНА ШЕТЊА
У суботу од 17 часова на Тргу Републике у Београду почиње велика протестна шетња против намере политичара да се албанским окупаторима на Косову и Метохији дозволи чланство у међународним организацијама, као и у знак сећања на српске жртве мартовског погрома 2004. године, које су организовале и спровеле нелегалне власти у Приштини.
Учесници овог протеста кретајући се централним београдским улицама проћи ће и поред Председништва и Владе Србије где ће посебним перфомасом исказати своје став у вези преговара српских власти са албанским окупаторима на Космету и ултиматумима Запада Србији да призна независно Косово.
Овај скуп су још подржали Војни синдикат Србије и Синдикат запослених полиције позивајући своје чланство да се у што масовнијем броју појаве у протестној шетњи.
У Београду у Парохијском дому Светосавског храма на Врачару у суботу ће бити отворена традиционална изложба „Да се не заборави“ на којој ће бити бити изложени радови студената Високе школе – Академије СПЦ за уметност и конзервацију. Актуелна власт у Србији 14. годишњицу погрома обележиће свечаном академијом у Народном позоришту у Београду.
Мере безбедности
Позивајући се на КПС, портал коссев.инфо објавио је да је на прелазу Јариње у возилу у коме су била три мушкарца српске националности заплењено 222 ЦД са снимцима мартовског погрома 2004. године. Одлуком тужиоца тројици мушкараца забрањен је улаз на КиМ због „подстицања верске или етничке мржње“. Косовски медији на албанском језику тврде да је реч о возилу Владе Србије марке „шкода“, сиве боје, чији путници нису пуштени на Косово јер „представљају ризик за јавни ред и унутрашњу безбедност“.
Дводневном мартовском насиљу над косовским Србима од 17. до 19. марта 2004. претходило је више одвојених инцидената, који су кулминирали извештајима косовских медија на албанском језику и неких светских агенција о нестанку тројице албанских дечака из села Чабра код Зубиног Потока, у којима су за њихово дављење у реци Ибар окривљени Срби.
Спроведена истрага и извештај Унмика негирали су њихове тврдње.
Дивљање косовских Албанаца које су 17. марта због смрти дечака почеле у јужном делу Косовске Митровице претвориле су се у оружани напад на Србе у северном делу града.
За неколико сати насиље над Србима проширило се на цело КиМ, а највећи сукоби били су у северном делу Косовске Митровице и Чаглавици код Приштине, док је, кад је реч о паљењу средњовековних цркава и манастира, најтеже страдао Призрен.
Према званичним подацима током два дана на КиМ је убијено 19 људи – осам Срба, 11 Албанаца. Повређено је 954 Албанаца, Срба и припадника Мисије УН на КиМ.
Седам српских села потпуно је уништено, а 4.012 Срба протерано из својих домова – интерно су расељени у друге делове КиМ или на територију централне Србије.
Запаљена је 561 кућа и 35 православних црква и манастира.
У спаљеним манастирима Девич и Свети Архангели страдале су и гробнице цара Душана и светог Јоаникија Девичког, као и старији гробови у призренским црквама светог Ђорђа и светог Николе.
У црквама су уништене фреске, иконе, црквени мобилијар и књиге крштених, венчаних и умрлих. Страдало је и више десетина српских гробаља.
У протестима који су због насиља на КиМ почели у централној Србији у ноћи између 17. и 18. марта у Београду је запаљена Бајракли, а у Нишу Ислам-агина џамија. У сукобима полиције и демонстраната повређено је више десетина особа.
Део одговорности због учешћа у мартовском погрому на Србима оптужени су КПС, шиптарско-окупаторске институције, као и Рамуш Харадинај, бивши командант ОВК, бивши и садашњи окупаторски премијер Косова.
