Прочитај ми чланакОд првог протеста названог „Стоп крвавим кошуљама“, одржаног у Крушевцу 30. новембра 2018. године, број градова у којима се једном недељно демонстрира против политичког насиља и са којих се захтеви упућују врху власти у Србији се повећава.
Све је бројнија и подршка професора и сарадника универзитета у Србији којима су се прикључили и адвокати из многих градова у Србији.
„Рекло би се да се тај фронт шири, да се градови буде, рекло би се да страх јењава“, каже Слађана Петровић Варагић, историчарка уметности и бивша директорка бившег Културног центра Пожеге, граду у источној Србији, у коме су грађани још почетком прошле године изашли на улице.
Разлог протеста тада је био локалне природе, покушај да Скупштина општине буџетским средствима откупи нелегални објекат, што се доводило у везу са породицом председнице Скупштине општине.
„Живимо у ситуацији у којој је, простим речником речено, све ненормално постало нормално“, тако Петровић Варагић разуме мотиве изласка на улице многих градова грађана различитих политичких убеђења од деснице до крајње левице.
Подаци показују да је и даље у српском јавном мњењу реч о подели на оне који су за и они који су против председника државе Александра Вучића, каже професор Београдског универзитета Срђан Богосављевић.
„Постоји сасвим извесно један добар број људи који су против Вучића, њих 36 одсто (истраживање ИПСОС-а, прим. аутора), највише у Београду. Говоримо о милион људи, сасвим сигурно. Пуни капацитет гласача је пет до пет и по милиона. Тако да то сасвим сигурно генерише потенцијал протеста и могућност да се протести шире“, каже Богосављевић за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Професор београдског Факултета политичких наука Ђорђе Павићевић поставља, како каже, круцијално питање на које тренутно не зна одговор:
„Још увек не знамо да ли то има ефекте и на људе који су гласали за Вучића. Да ли су то исти људи који иначе не гласају за Вучића, само су решили да јавно то изразе на такав начин?“
Протести су, подсетимо, почели пре два месеца када је група нападача са металним предметима разбила главу лидеру Левице Србије Борку Стефановићу, пред почетак трибине опозиционог Савеза за Србију (СЗС) у Крушевцу 23. новембра. Поред Стефановића, повређена су још двојица активиста СЗС. Полиција је ухапсила тројицу осумњичених, представници власти су осудили тај напад али су осумњичени након месец дана пуштени из притвора.
Протести „Стоп крвавим кошуљама“ су настављени сваке суботе у Београду, да би се потом проширили на многе градове, на Нови Сад, Ниш, Чачак, Бор, Прокупље, Пожегу, Ужице, Зајечар, Шабац, Краљево…
Након што је председник Вучић рекао „нека вас се скупи пет милиона, ниједан захтев нећу да испуним“ протести се одржавају под паролом „Један од пет милиона“.
Поред ширења протеста на улицама градова, огласили су се писмом подршке професори и сарадници најпре Филозофског факултета у Београду, њих 105 потписника, а затим и 84 професора и сарадника Факултета политичких наука такође у Београду, затим се талас подршке ширио на наставнике и сараднике Правног факултета, Факултета драмских уметности, Факултета примењених уметности, Филолошког факултета, Учитељског факултета, Хемијског факултета, Саобраћајног факултета, Економског факултета, Правног факултета Универзитета Унион у Београду, новосадске Академије уметности, Филозофског факултета у Нишу, нишког Факултета уметности, Економског, правног и Факултета медицинских уметности у Нишу, Правног и Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Протесте је подржало и 100 адвоката из неколико градова Србије.
Ђорђе Павићевић каже да се нешто у Србији догађа, али да се још не зна каква ће бити политичка артикулација која се, ипак, коначно очекује од странака.
„Тренутно се, колико видим, ради на томе. Ови последњи протести су упутили апел да се захтеви политички артикулишу. Странке сад треба да дају чвршће гаранције како би грађани могли да им поверују да ће бити другачији, ако гласају за њих и ако буду у позицији да нешто мењају“, наводи Павићевић.
У међувремену су опозиција и покрети који подржавају протесте (Савез за Србију, Социјалдемократска странка (СДС) коју је основао бивши председник Србије Борис Тадић, Нова странка некадашњег премијера Србије Зорана Живковића, Покрет слободних грађана који је у међувремену изабрао за новог лидера глумца Сергеја Трифуновића, Демократска странка Србије, Странка модерне Србије, Грађанска платформа Јован Јовановић, активисти Иницијативе Не да(ви)мо Београд, те самостални посланици Ђорђе Вукадиновић и Мариника Тепић) саопштили након састанка 25. јануара у Београду да ће у наредном периоду изаћи са конкретном платформом.
Срђан Богосављевић додаје да је питање какви су реални захтеви људи који протестују:
„Ако су протести да бисмо ушли у бојкот, они неће моћи предуго да трају. Док немају политичку артикулацију, протести имају потенцијал ширења, али је питање чему то, ако не можете на крају политички да поентирате!“
На једном од последњих протеста глумац Бранислав Трифуновић је прочитао писмо организатора опозицији Србије у коме се од ње тражи да представи „јасан план здраве државне управе“.
„Хоћемо да нам напишете како ћемо да вас контролишемо, да вас сменимо ако не будете ваљали“, поручено је политичким странкама које су већином након петооктобарских промена дошле на власт и разочарале гласаче толико да су створиле простор да кроз велика врата 2012. године на сцену ступи новооснована Српска напредна странка и да се на њој устоличи Александар Вучић.
Листа захтева демонстраната је првобитно била присуство у информативним емисијама Јавног сервиса, као и да се открију починиоци и налогодавци свих напада на грађане, новинаре, активисте невладиних организација и политичаре који су се догодили у претходном периоду, укључујући и убиство политичара из Северне Митровице Оливера Ивановића пре више од годину дана. На таласу протеста, док се чека најављена политичка платформа, пласирају се у јавности различите идеје и захтеви. На протестима се тражи смена односно оставка председника Србије Александра Вучића, бојкот избора ако се не промене изборни услови, а ако се промене, да опозиција изађе на изборе јединствена под називом „Један од пет милиона“ (предлог са протеста у Крагујевцу 26. јануара).
Да ли се грудва неповратно закотрљала и растерала страх грађана или су протести само привремена одушка дела антивучићевских гласача?
„Постоји једна група на Фејсбуку која се зове ‘Грудва која постаје лавина’, тако да се надамо да та грудва која се шири по градовима Србије може довести до тога да се овој држави врати демократија, врати закон, институције. Ја се надам да у том непристајању има енергије“, каже Слађана Петровић Варагић.
„Може да се каже да је кренула (грудва прим. ред.), да ли ће се даље закотрљати, то је нешто што остаје да се види. Али, да се нешто покренуло и да постаје веће, то је тачно“, каже професор Павићевић.
Занимљиво је да учесници протеста од левог до десног спректра углавном говоре да је њихов мотив функционисање институција чије су надлежности, како често на
Што се тиче тема као што су Косово, признање геноцида, ревизија историје, европски или пут ка Русији, или нешто софистициранијег питања: неолиберализам или левичарски програм, ту је тешко повући заједничку црту оних који протестују.
Једни протестују јер је по њиховом мишљењу Вучић „издао Косово“ (прихвативши Бриселски дијалог и иницирајући могућност територијалног разграничења), други јер сматрају да није довољно храбар да призна реалност и убрза постизање коначног решења, једни му замерају што је уопште био у Сребреници (на годишњици геноцида 11. јула 2015. године), други што није признао почињени геноцид, једни му замерају што води Србију у Европску унију, други да је се европским путем креће преспоро.
Да ли је то разлог за уздржаност ван Србије због „непознанице“ која се ваља улицама градова? Нема озбиљних знакова да Вучића у међународној заједници више не доживаљвају више као „поузданог играча“, оног који би, како се могло чути од бриселских, вашингтонских, али и званичника Москве, могао окончати балканске недовршене приче из деведесетих.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
