Pročitaj mi članakŠta je to tako vredno za šta bi Srbija mogla da menja deo svoje teritorije na Kosovu i Metohiji? Za članstvo u problematičnoj EU, za lažni balkanski “mir i stabilnost” ili za parolu o “budućnosti naše dece”? Ništa od toga, kategoričan je prof. dr Milomir Stepić, naučni savjetnik u Institutu za političke studije iz Beograda.
Он је за “Глас Српске” изнио своје виђење актуелне ситуације у вези са КиМ, како он види будућност ове јужне српске покрајине, какве везе има Српска са Косовом, те зашто је, према његовом мишљењу, подјела Косова “немогућа мисија”.
ГЛАС: Као рјешење “косовског чвора” све чешће се чују идеје о територијалној подјели, како гледате на њих?
СТЕПИЋ: Подела имплицира признавање независности већем делу КиМ који не би више био у саставу Србије, те његово чланство у УН. Иначе, чему подела, зар не? Заговорници поделе не би смели да се задрже на начелном ставу, већ одмах морају да кажу како би то учинили и куда би ишла гранична линија. Ако се подразумева “разграничење Срба и Албанаца”, то је тешко реализовати јер су Срби дисперзно распоређени, а не само на северу. Како Србији прикључити шарпланинске жупе Сиринић и Гору? Шта са Грачаницом, Косовским Поморављем и централним Косовом? А Велика Хоча, Гораждевац…? Ако је подела дуж Ибра тако да северни део КиМ припадне Србији, онда би већи део Срба био препуштен “великој Албанији”. Њихова трагична судбина је јасна, као и манастира који би тамо остали. Дакле, подела није решење, већ “смоквин лист” политичарима.
ГЛАС: Ако Косово и Србија отпочну озбиљне преговоре о поновном исцртавању граница, да ли би се ово могло одразити и на друге балканске земље, а поготово БиХ?
СТЕПИЋ: Ново исцртавање граница могло би да дође у обзир тек приликом новог “лома” светског поретка и балканског субпоретка, што је извесно у ближој или даљој будућности. У супротном, оно ће бити само на српску штету, што се континуирано догађа од 90-их. У неком новом разграничењу на постатлантистичком Балкану, етнички принцип разграничења, који би се односио на простор бивше Југославије, морао би да буде главни. Он би важио само за конститутивне народе, али не и за националне мањине. И уз снажно дипломатско учешће нових великих сила, могао би да се спроведе мирним путем. Тако би настала логична, природна политичко-територијална структура Балкана и његова истинска стабилност.
ГЛАС: Као једно од рјешења спомиње се “Косово за нешто”?
СТЕПИЋ: Замка је да би Србији, предајом КиМ, могла да буде прикључена РС. Зашто се то није догодило 2008. када је у Приштини проглашена независност? Да је тада НСРС била у сталном заседању и запретила да ће у случају проглашења косовске независности она учинити исто, шта би се догодило? А шта ако добијемо “непристојну понуду” да се Србији прикључи источни део РС, а онај западно од Брчког као кантон остане у унитаризованој БиХ и временом демографски и политички “исцури”?
ГЛАС: Да ли је у оваквој ситуацији затегнутих односа могуће постићи неки договор који би распетљао косовско-метохијски чвор?
СТЕПИЋ: Досадашње искуство сведочи да се разговори наизменично привидно заустављају, па онда обнављају са новом енергијом и новим “пакетом” српских уступака. Разговоре би требало свести само на технички ниво, који би требало да омогући свакодневно функционисање угроженог српског становништва у косовско-метохијском делу Србије. А “распетљавање чвора” није могуће никаквим договором јер остаје кључно питање – под чијим је суверенитетом та територија и све што се на њој налази.
ГЛАС: Да ли су Косово и Метохија изгубљени?
СТЕПИЋ: Не могу и не смеју бити изгубљени. Зашто је уопште у оптицај ушла теза о губитку? Упоредимо то са ставом Хрватске према Републици Српској Крајини. Нико међу Хрватима никада није релативизовао целовитост Хрватске нити поменуо признавање РСК, пристанак на њено чланство у УН, поделу, разграничење или корекцију граница као што раде српске политичке вође, многи интелектуалци, председник САНУ… Напротив! Технички су преговарали, спремали се и у погодним међународним приликама је напали и нажалост заузели.
ГЛАС: Да ли вријеме ради за Србију?
СТЕПИЋ: То је очигледно, али не тако брзо као што бисмо ми желели и као што се често приказује. САД и систем доминације Запада који је деценијама успостављан није тако лако демонтирати. Две силе које доследно заступају српске интересе и чланице су Савета безбедности УН – Кина и Русија – у великом су успону, а њима гравитира све више држава света. О томе сведочи заустављање и повлачење признавања тзв. косовске независности. Пред пропагандним притиском мало се зна да тзв. косовску независност не признају две трећине света.+++
Супротно интересима
ГЛАС: Да ли територијална подјела Косова и Метохије може бити у сагласности са српским геополитичким интересима?
СТЕПИЋ: Потенцијална подела била би у супротности не само са интересима Србије, већ и свих српских земаља. Она би незнатно смањеном тзв. независном Косову отворила пут за укључивање у НАТО, а притисак на Србију да и она постане члан био би неподношљив. Исто важи и за Републику Српску да се не противи чланству БиХ.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
