Дан по повратку радне групе за примену споразума из Брисела шеф београдског тима и саветник председника Србије Марко Ђурић је на питање новинара „Политике” због чега заправо ни након два дана није било могуће постићи споразум са приштинском делегацијом, одговорио да је ситуација таква зато што две стране за сада различито тумаче суштину неких одредби споразума.

„Ми разговорима о имплементацији приступамо веома озбиљно и у том смислу нам је сваки детаљ важан. Овај споразум смо прихватили са уверењем да, у датим околностима, може бити довољно добар за Србе на Косову и Метохији.

Одговорни смо људи и не можемо допустити да кроз различите интерпретације тога како би споразум требало да буде спроведен, он временом постане неповољан и лош по интересе нашег народа и државе. Наравно, друга страна је, за сада, веома искључива у својим ставовима и виђењима и ту настаје јаз који посредници не успевају да премосте”, каже Ђурић.

У којим детаљима лежи ђаво?

Главне тачке размимоилажења су начин формирања заједнице српских општина и концепт интеграције у безбедносном и сектору правосуђа.

Незванично се могло чути да Приштина инсистира да српске судије и тужиоци који, према споразуму, треба да буду интегрисани у косовски правосудни систем, пре тога прођу кроз конкурс који би расписала Приштина?

Споразум говори о интеграцији постојећих институција и не спомиње никакве конкурсе у којима би Приштина одлучивала о подобности Срба за рад у институцијама. То је оно што је Србија потписала и тога намеравамо да се придржавамо.

Покренули смо питања о СПЦ, имовини…

Ви сте покренули питања о положају СПЦ на Космету и питање „учешћа представника српске заједнице у институцијама централне власти”. Зашто су те теме одбијене за дискусију?

Српска делегација је кандидовала ове теме од суштинског значаја за постизање трајног и свеобухватног решења за питање КиМ, имајући у виду чињеницу да је прихваћени споразум само први у низу, како му и име каже.
Осим ова два питања тражили смо разговоре и о питању поштовања имовинских права државе Србије и њених грађана на КиМ.
То су све теме које неминовно долазе на дневни ред и које морају да буду размотрене у најскорије време.

Да ли је тачно да је приштинска делегација тражила да се српске институције на северу потпуно расформирају пре него што почне формирање заједнице српских општина?

Као што сам већ рекао, ово су нека од питања о којима две стране још имају прилично удаљене ставове. Позиција Србије је да су решења достижна у случају да се доследно поштује оно што је у споразуму написано. Надамо се да ће се, уз појачано ангажовање међународних посредника, разговори убудуће водити у складу са овим принципом.

Не чини се да међународна заједница упућује критике представницима Приштине који су устали од стола?

Нажалост, стиче се такав утисак, али то је нешто са чиме смо већ навикли да живимо. Ипак, надамо се да је, у крајњој линији, свим актерима који су укључени у процес преговора једнако стало да овај споразум заживи. То нам улива наду да ће се до решења за тренутне изазове временом доћи у интересу свих, а пре свега у интересу српског и албанског народа који живе и живеће на територији КиМ.

Очекујете ли нове притиске поводом тога?

Очекујемо нове идеје и предлоге, као и скори наставак дијалога. То је једини пут до трајног и одрживог решења.

Шта тачно предвиђа Ђентилинијев план? Може се чути да је он на линији албанских захтева.

Ђентилинијев план не постоји као неки прецизно формулисан предлог који би био понуђен преговарачима на изјашњавање. За сада постоје само радни материјали који су разматрани у разговорима. Нажалост, ниједан од тих папира није био довољно прихватљив за обе стране да би послужио као основа за даље договоре.

На које конкретне начине приштинска страна настоји да кроз израду плана имплементације постигне боља решења од претходно потписаног споразума?

Представници привремених институција самоуправе у Приштини покушавају да релативизују специфичности и ингеренције које су споразумом признате српској заједници на КиМ. То је нешто на шта ми сасвим сигурно нисмо спремни да пристанемо.

Да ли је било говора о новом састанку двеју радних група?

Најважније је да се квалитетна, спроводива и одржива решења пронађу, а то ко ће их изнаћи је мање важно. Сви ми представљамо државу Србију у тим разговорима и дужни смо да заступамо државну политику. Након анализе претходне рунде разговора, у наредним данима ће бити одлучено како ће изгледати формат следећег састанка.

Како видите расплет ове ситуације, да ли ће и овај део разговора водити премијери, како тражи Приштина.

Српска делегација је и на последњу рунду разговора ишла у пуном капацитету и са овлашћењем да постигне договор који је у складу са претходно прихваћеним споразумом. Што се српске стране тиче, успех даљих разговора зависиће искључиво од усклађености евентуално понуђеног плана имплементације са словом и духом споразума који су недавно прихватиле обе стране.

Б. Митриновић