Pročitaj mi članak
О притисцима на Србију да се придружи земљама које су увеле санкције Русији због наводне умешаности Москве у рат у Украјини, не ћуте више ни српски званичници. Премијер Александар Вучић тврди да је све теже водити спољну политику Србије.
Пријатељство са Русијом није по стандардима ЕУ
– Знам да има много оних који су за Русе, или против Руса, оних за Европу, против Европе, и да се људи тако деле, али мислим да, када сви легну у кревет и размисле, добро знају да је Влада водила најбољу политику – рекао је Вучић на конференцији за новинаре одржане после ванредне седнице у Нишу пре два дана.
Не у лов на Путина
– Србија нема ниједан разлог да ступи у нови хладни рат који је увелико почео.
Поготово нема разлога да се прикључи ономе што је „Политика“ назвала „ловом на Путина“.
То би било незамисливо чак ни да Русији нисмо ништа дужни, ни данас, ни од пре сто година.
Наша је историја сурова и наша земља не сме да послужи као андрићевски „ситан крвав кусур“ у трговини великих сила: не сме лакомислено да ступа у савезе против других држава, ни оних с којима је била у сукобу, а поготово оних које јој никакво зло нису нанеле – сматра главна уредница листа „Политика“ Љиљана Смајловић.
Тако је премијер признао да је Влада Србије разапета између пријатељства и економских интереса са Русијом и свог зацртаног стратешког циља – чланства у Европској унији.
Вучић је у уторак имао и необично дуг састанак са америчким амбасадором Мајклом Кирбијем у Београду.
Мада је саопштење штуро и са неколико општих места, несумњиво је да су у више од 90 минута састанка разговарали о односу Србије према украјинској кризи којим Вашингтон није задовољан.
Претходно је шеф дипломатије Ивица Дачић колеге из Владе упозорио да „Србија не сме да буде највећа жртва проблема напетости између САД, ЕУ и Русије“, али је изостао прецизан одговор чему ће Београд на крају остати доследан и докле ће моћи овако да балансира?
Да се ствари више не крију показује и то што је на седници Владе у Нишу Дачић предложио ванредну тачку дневног реда о позицији Србије према украјинској кризи.
У преводу, о притисцима који се врше на Београд тим поводом, а који су додатно појачани после обарања малезијског путничког авиона над Украјином.
Министар је заправо сам себе демантовао, јер је само недељу дана раније назвао „глупошћу“ медијске најаве да ће италијанска министарка спољних послова Федерика Могерини српским саговорницима пренети ултиматум Брисела да се до јесени изјасни хоће ли се придружити ЕУ и САД у кажњавању Русије.
Могерини је истог дана када је влада 28. јула заседала у Нишу у част обележавања стогодишњице аустроугарске објаве рата Србији, изјавила да се од Београда очекује да „у наредним недељама или месецима“ повећа проценат усаглашености своје спољне политике са политиком ЕУ.
– Озбиљност кризе у Украјини расте све више из недеље у недељу и једини и најбољи одговор је порука која ће бити јака и што више јединствена, а коју ћемо упутити Руској Федерацији – рекла је она, одбацујући да се ради о ултиматуму, јер та реч „не припада речнику којим говори ЕУ“.
Да ли би сви ти притисци могли довести до пада владе, питање је које се наметнуло након што је премијер у једном моменту поручио: „Мораће неки да пронађу неког другог да би водио другачију политику од ове.“
Четири декларације без подршке
Предочавајући колико је ревносна до сада била политика званичног Београда у усаглашавању спољне политике са Бриселом, министар Дачић је прецизирао да је у последњих сто дана Влада Србије од 14 спољнополитичких декларација ЕУ – подржала десет.
Једино четири декларације које су се односиле на санкције према Русији, Србија није прихватила. (3)
ДСС: Режим спреман да осуди Русију
Забрињавајућа је порука премијера Александра Вучића да не зна колико дуго ћемо моћи да водимо спољну политику која није усклађена са Европском унијом, саопштила је Демократска странка Србије.
Таквом изјавом председник Владе је Европској унији послао јасну поруку да је „спреман да осуди Русију због кризе у Украјини, али да за то тражи мало времена“, сматрају у ДСС.
(Vesti on lajn)
