Pročitaj mi članak
Драга браћо и сестре,
поштовани пријатељи,
уважени интелектуалци који сте подржали политички захтев Двери за укидање Аутономне Покрајине Војводине,
драги саборци који сте дошли из свих крајева северне Србије, али и из других бројних крајева Српства,
посебно поздрављам вас који сте дошли из Рашке области, са Косова и Метохије, Новосађане, као и све друге, који сте овде са нама вечерас да бисмо изашли пред комплетну јавност Србије и Српства, да се више никада не плашимо да изговоримо оно што је нова политичка визија за 21. век, оно што мора победити, оно што долази, оно што је будућност, а то је да ће Србија бити без Аутономне покрајине Војводине – која нам не треба.
Ова идеја, политички захтев за укидањем политички непотребне и економски крајње штетне АП Војводине, најзначајнија је политичка идеја која се последњих деценија појавила на политичкој сцени Србије.
И ја вам честитам, драги саборци, пријатељи и сви они који сте подржали овај политички захтев Двери, сви они који ћете у будућности подржати и укључити се у ову борбу, зато што се нисте плашили и ћутали, зато што нисте чекали да крене нови процес дезинтеграције и разбијања Србије у северној Србији, него сте први пут у српској политици реаговали унапред, јер је укидање АП Војводине – укидање сваког сепаратизма и аутономаштва у будућности на овим просторима.
Желим да вас све поздравим у име Старешинства и Руководства Двери и говорим о три смисла нашег бављења политиком, поздрављајући и све оне који ову велику народну трибину прате уживо преко наше интернет презентације широм српских земаља и расејања.
Шта није смисао наше политике?
Нисмо се ових 14 година, колико Двери постоје, бавили духовном, моралном, биолошком, културолошком и државотворном обновом Српства, нити смо пре годину и по дана ушли у политику и изашли на изборе – да би неко био директор јавног предузећа, да би неко запошљавао девојке, да би неко својим фирмама давао послове, да би неко изневерио и упропастио све оно што смо обећавали грађанима пре избора: да је наше бављење политиком због наших идеја, због нашег система вредности, а не због узимања јавних предузећа, отимања страначких монопола и деобе партијског плена.
И обећавам вам вечерас и тврдим, за сва времена, овде у Новом Саду, свако ко се икада огреши о оно што смо обећали нашим бирачима и крене путем личних интереса и путем отимања јавних предузећа и директорских места – за њега неће бити места у Дверима, то нису Двери и никада неће бити Двери!
И кажем вам ту реч, драги пријатељи и саборци, а пренесите ту реч широм наших повереништава у Србији, пренесите нека чују сви, као и они који прате овај пренос – нека Двери пропадну, нека Двери никада не успеју на изборима, али да никада не личе на политичаре како су изгледали у Србији последњих двадесет година. Ако, драга браћо и сестре, Срби и други наши суграђани који живе са нама у Србији не желе морал у политици, не желе духовност, не желе породичну политику, не желе јаку државу, не желе укидање аутономије покрајине, ако после двадесет година верују Ивици Дачићу – онда треба да доживимо све оно што смо доживели, јер ништа нисмо научили!
Два колосека политике Двери
Зато је било толико важно вечерас, драги пријатељи, ову велику народну трибину назвати „За одбрану Косова и Метохије и укидање аутономије Војводине“, јер су то два колосека, то је онај други смисао нашег бављења политиком од кога ми не одступамо. И што се нас тиче – нема предаје Косова и Метохије, нема границе са Косовом и Метохијом, нема преговора са тзв. приштинским режимом, нема сарадње са Хашким трибуналом и нема придруживања Европској Унији.
Данас су у Србији, драга браћо и сестре саборци, нове хашке пресуде ошамариле свакога ко је заборавио да је Србин и подсетиле га ко је, подсетиле су да геноцид није случај, већ је геноцид процес који ће вам се поновити ако не браните своју државу, ако не чувате свој народ, ако немате војску, ако немате дипломатију, ако немате превенцију геноцида. Од тог тренутка у Србији постоји линија раздвајања и та линија раздвајања је сваког сата све дубља и све већа, између оних који су спремни зарад уласка у Европску унију да продају и Косово и Метохију, и Телеком, и пољопривредно земљиште, и да задуже Србију, и да продају оца и мајку – да би они ушли у Европску унију… (Јер нећете ући ви, него они, као Борис Тадић – који ће отићи да ради у Европској Унији; због тога се они боре, због привилегија, због својих радних места у Европској комисији, а не због свог народа), и оних који верују у Бога и у Српство, који су за врло једноставну девизу: да је крај приче о придруживању Европској Унији, да постоји само интерес Србије и наши геополитички пријатељи на другим крајевима света: Немамо, Ивице Дачићу, пријатеље у Бриселу, пријатељи су у Русији и на другим странама света.
Желим да вам кажем оно што данас види цела Србија: да су изневерили предизборна обећања за мање од шест месеци колико су на власти. Преварили смо се када смо мислили да ће то бити наставак „жуте“ политике Бориса Тадића – ово је продубљивање, проширивање и повећавање политике Бориса Тадића, у свим правцима. По питању Косова и Метохије, још већа издаја, по питању Европске Уније – још већи еврофанатизам, по питању задуживања – нове милијарде евра, затим продаја „Телекома“, продаја пољопривредног земљишта странцима, укидање царина на индустријску робу из ЕУ и уништавање преостале домаће привреде, издаја свега што су обећали у предизборним обећањима.
А на првом месту, то посебно треба подсетити овде у Новом Саду, епицентру највеће изборне крађе на ђурђевданским изборима, обећали су, Томислав Николић је то обећао између два круга председничких избора пред очима целе нације – да ће као прво што ће урадити када дође на место председника државе истражити изборну крађу и да ће одговорне послати тамо где им је место, у затворе. Где је данас истрага изборне крађе, где је данас истина о томе? Зашто си слагао, Томиславе Николићу, овај народ? Зар мислиш да не памтимо, зар мислиш да ћемо заборавити, зар мислиш да Србија сме да дозволи да на изборној крађи ви данас продајете Косово? Замислите састав Скупштине Србије да није било изборне крађе, у којој нема ЛДП и Г 17+ који су били испод цензуса, али има СРС и Двери који су били изнад цензуса – тада не би могло да се ово данас догађа са Косовом и Метохијом.
И зато смо, драги пријатељи и саборци, пуног срца и без оклевања и без дилеме, на великом протесту испред седишта Европске Уније у Београду поводом срамних хашких пресуда, позвали све Србе света и све грађане Србије да се јасно определе – или су за Европску Унију по сваку националну цену, или су за прекид преговора са Европском Унијом и Србију пре свега. И данас се рађа један велики патриотски блок – свих оних који су против даљег придруживања Европској Унији, а то су и ДСС и СРС и Двери и патриотска удружења, интелектуалци и дијаспора.
Позивамо их, овде, из Новог Сада, да не правимо тај патриотски блок само да бисмо одбранили Косово и Метохију – него их позивамо: Хајдемо у патриотски блок и да заједно укинемо непотребну аутономију Војводине. И зато желим да завршим ово наше вечерашње дружење, ову велику народну трибину Двери са поруком да после ове зиме долази српско пролеће и да тада неће бити јогурт револуције, већ велике народне буне против аутономаша и сепаратиста у северној Србији.
Национални циљ – Српска Унија
Драги пријатељи, морам на крају да вам кажем и шта је суштина ове кампање коју месецима проносимо, и на овај величанствен начин завршавамо у 2012. у Новом Саду, а настављамо на српско пролеће, када ћемо заправо утврдити до краја шта је суштина ове наше кампање за укидање Аутономне покрајине Војводине: Ниједан Србин, када буде чуо наше речи, неће више имати дилему када се ујутру пробуди: да ли је Србин или је Војвођанин.
Много смо пали, драга браћо и сестре, много се предајемо, много пораза смо доживели, много смо попустили и то је разлог зашто су набујали великоаутономаши и сепаратисти, и то је разлог зашто многи Србин не зна ујутру кад се пробуди да ли је Војвођанин или Србин.
Дошло је време да га подсетимо, дошло је време да га пробудимо, да га освестимо, да га загрлимо, дошло је време интегралне српске политике у којој нема Шумадинаца, ни Војвођана, ни Херцеговаца, ни Босанаца, ни Крајишника – постоје само Срби.
И зато, драги пријатељи, одлазимо одавде завршавајући 2012. годину са новом националном идејом за 21. век, јер нема народа који може да ради, да оствари нешто – ако нема своју националну идеју. Ми је као народ донедавно нисмо имали. Ми нисмо знали ни шта је наша визија, ни шта су наши интереси, ни како желимо да завршимо 21. век. Однедавно, ми имамо ту визију, ми имамо тај програм, ми имамо ту најважнију националну идеју са којом ћемо да устајемо и лежемо свакога дана, коју ћемо да преносимо са колена на колено, којој ћемо да учимо нашу децу кад се роде, а то је идеја да ће Срби 21. век завршити – не у Европској Унији, не у Турској Унији, не у Великој Немачкој, не у Ватиканској Унији – него у Српској Унији!
Ако постоји само једна реч коју кад изговорите сваки Србин зна о чему му причате, једна реч, са којом ћемо завршити вечерас, којој треба да учимо нашу децу, које треба сваки дан свака српска мајка и сваки отац да се сети, да је пренесе деци – та реч је Косово. Зато нам они бране – не само да праве границу са Косовом и Метохијом – него нам бране да памтимо Косово, да се сећамо. А ми одговарамо: Свакога дана да причамо о Косову, да певамо о Косову, да памтимо Косово, да говоримо нашој деци да су Косово и Метохија српски и да ће поново, кад-тад – бити српски, јер ми за то живимо.
Желим да вам захвалим свима који сте дошли, свима који сте пратили пренос уживо на сајту, да вам се захвалим и да позовем да се укључите у рад новосадског повереништва, да одбранимо смисао политике због којег смо у политику ушли, и на локалном, и на покрајинском, и на републичком нивоу, као и на свесрпском интегралном нивоу, за који се ми најпре залажемо, кроз идеју Српске Уније.
То је оно најважније – да памтимо да смо ми један слободарски, древни, европски, хришћански народ, да нема разлога да се плашите, да смо покренули ову кампању да вас све ослободимо од страха. Од сутра, на улици, на славама, на прославама, слободно реците: одбранићемо Косово, а аутономија Војводине нема смисла – укинућемо је!
Хвала!
(Бошко Обрадовић, Двери)
