Прочитај ми чланак

ПРЕДСЕДНИК ЈЕРМЕНИЈЕ: Ми Србе заиста доживљавамо као браћу, не само у вери, већ…

0

Јерменски председник Армен Саркисијан синоћ је стигао у дводневну поседу Београду, а интервју за „Политику” смо започели сећањем на разарајући земљотрес 1988. у Јерменији, у којем је погинуло 25.000 људи, и који је поново последњих деценија повезао српски и jeрменски народ. Сваког децембра Јерменија обележава сећање на смрт седам чланова српске војне посаде који су погинули у паду авиона који је носио хуманитарну помоћ. На питање колико Јермени уопште знају о Србији и шта је његова прва мисао о Србији, председник Јерменије Армен Саркисијан подсећа да судбине српског и јерменског народа имају много сличности. „Кроз историју смо се често борили раме уз раме против истог освајача: крајем 19. и почетком 20. века наши национални ослободилачки покрети и хајдучке чете блиско су сарађивали. Мислим да данас имамо заједничку драматичну перцепцију историје која се објашњава огромним губицима наша два народа и сличностима наших националних судбина”, каже председник Саркисијан.

Научник и информатичар, са академском каријером на универзитету у Јеревану и у Кембриџу, има вишедеценијски стаж у политици. Непуну годину дана био је премијер Јерменије (од новембра 1996. до марта 1997). Пре тога, 1991. је основао амбасаду Јерменије у Лондону, био амбасадор у ЕУ, Белгији, Холандији, Луксембургу, Ватикану. После премијерског мандата је био саветник, а потом и гувернер Европске банке за обнову и развој. На место председника у априлу прошле године именован је гласовима велике већине посланика, и то са дужности амбасадора у Лондону, коју је обављао десет година.

PRINTSCREEN

Саркисијан подсећа на изреку да трагедија зближава људе и да се сећа како је трагична смрт српских пилота који су помагали после земљотреса у Спитаку дубоко погодила већ рањена јерменска срца. „Споменик подигнут у знак сећања на њих увек нас подсећа на Србију која је у совјетским временима била симбол побуне и достојанства у нашим очима”, каже председник Јерменије, додајући да су у последње три деценије наше две земље биле суочене са истим изазовима у погледу безбедности и развоја.

Јерменски песник, публициста и преводилац Бабкен Симоњан Србе и Јермене је назвао браћом по патњи. Говорећи о погромима Срба у Хрватској, Његова светост патријарх српски Иринеј је рекао да су ову врсту прогона доживели само Јермени, Јевреји и ми, Срби. Како данас живе Јермени који све то имају у историјском памћењу?

Иако је Први светски рат за Европу затворена прича, он остаје отворена рана за Јермене. Наш губитак је био огроман: свака десета жртва тог рата била је јерменска. Међутим, далеко изнад губитка људских живота је губитак историјске домовине. Јермени су готово у потпуности били протерани са територија на којима су живели миленијумима и створили јединствену цивилизацију. Без права на повратак одузети су нам домови, имања, цркве, школе, сав наш иметак. Током наредних деценија трагови јерменске цивилизације непрестано су уништавани у нашој домовини, а данас је остало само неколико рушевина. За Јермене који живе у дијаспори, чији су већи део потомци оних који су преживели геноцид из 1915. године, као и за оне који живе у Јерменији, то је дубока и незалечива траума и тако ће и остати, јер овај злочин против човечности остаје некажњен. Али ми смо као феникс који се диже из пепела, зато постојимо од давнина до данас. О томе сведочи наша историја, наша одлучност да кренемо напред, да се развијамо и останемо верни свом идентитету, где год да се налазимо, у Јерменији или у иностранству.

Исто важи и за вас: воља и дух српског народа били су и остају гаранција ваше будућности.

Трендови су такви да се и из Србије исељава све више младих људи и дијаспора постаје све већа. Јерменски народ је познат по својој великој и утицајној дијаспори и угледним припадницима у свету. Како изгледа однос између матице и дијаспоре и какве би лекције могли да науче Срби из вашег искуства?

Јермени имају стару и вишеслојну дијаспору, распрострањену у нашим суседним земљама и скоро целом свету. Како је време одмицало, раније заједнице формирале су своје духовно-културне центре, занатске и трговачке мреже у земљама пребивалишта и често оснивали градове и села, као што су, на пример, била подручја од северних обала Црног мора до Карпата и Трансилваније, где јерменска насеља постоје и данас. На неким местима Јермени су имали локалну управу са својим законима и кодексима, на пример у Пољској и јерменским градовима Трансилваније. У другим су имали снажне духовне и образовне центре: Јерменска заједница Светог Јакова у Јерусалиму један је од чувара светих места, заједно са Латинима и Грцима до данас, такође и Мехитаристичка заједница у Венецији и у Бечу, која је ширила своју образовну мрежу широм света, и Лазарева богословија у Москви, која је касније прерасла у Лазарев институт оријенталних језика, школу за обуку дипломата и преводилаца.

Предузимљиви Јермени, вешти у трговини и занатима, добили су трговачке повластице од афричких и европских обала Средоземља до Персије, Русије, Индије и Сингапура. У једном тренутку Јермени су постали незаобилазан фактор у трговини између Истока и Запада, између моћних држава и поморских путева. Тако се живот Јермена развијао паралелно, како у Јерменији, тако и ван ње. Од 1918. године односи између дијаспоре и домовине интензивирали су се након обнове јерменске државности: стотине хиљада Јермена почеле су да се враћају двадесетих година прошлог века, а посебно на крају Другог светског рата, како би обновили оно што је остало од „Велике домовине” после Првог светског рата. Релативно брз развој совјетске Јерменије био је донекле условљен високим професионалним капацитетима Јермена из иностранства. Данас су односи са главним јерменским заједницама у Америци, Русији, Француској и другим земљама света постали разноликији и практичнији. С једне стране, усмерени су на развој Јерменије, а с друге – на задовољавање потреба дијаспоре, посебно у очувању њеног идентитета.

Знам да је и ваша дијаспора патриотска и повезана са Србијом. Узгред, у многим земљама српска дијаспора подржава јерменску дијаспору, посебно на Дан сећања на геноцид над Јерменима, на чему смо захвални. Оба народа ће имати користи ако јерменска и српска дијаспора пронађу начине за сарадњу и у одређеним областима се координирају. И Јерменија и Србија у својим дипломатским представништвима одржавају такав дух, размењују искуства и сарадња би била корисна.

Србија ће ускоро потписати споразум са Евроазијском унијом и због тога се већ суочава са критикама из ЕУ. Јерменија је у Евроазијској унији, али има тенденцију да се повезује и са другим светским половима. Како успевате да балансирате односе између Русије и Запада?

Јерменија се заиста налази у јединственом геополитичком положају у којем се цивилизације и интереси укрштају. Била је успешна у истицању заједничких интереса светских полова, изградњи односа и сарадњи са различитим актерима – а не у тражењу супротности. Један од приоритета спољне политике Републике Јерменије је продубљивање ангажмана у међународним организацијама и процесима, јачање сарадње са пријатељским и партнерским државама, као и решавање регионалних проблема и стварање атмосфере сарадње. Један од циљева спољне политике Јерменије је да у међународној заједници обезбеди разумевање позиција Јерменије и придобије подршку. Јерменија се залаже за успостављање односа заснованих на отвореним границама и партнерству и увек је спремна за дијалог.

Придруживањем Евроазијској економској унији 2015. године и потписивањем Свеобухватног и унапређеног споразума о партнерству између ЕУ и Јерменије 2017. Јерменија је постала јединствен мост између та два пола. То може бити корисно и за нас и за наше пријатеље и колеге. О томе смо разговарали са нашим партнерима са обе стране и чини се да постоји обострано разумевање.

Које ће бити главне теме на састанцима са нашим државним врхом?

Историјске везе наших народа и заједнички изазови са којима се суочавамо дају нови импулс јерменско-српској сарадњи и подижу наше пријатељство на виши ниво. Мој распоред је прилично згуснут. Са председником Вучићем имаћемо прилику да разговарамо о широком спектру питања и постигнемо одређене договоре. Састаћу се и са премијерком Аном Брнабић, председницом Народне скупштине Мајом Гојковић и Његовом светошћу патријархом српским Иринејем. Посетићу Београдски научно-технолошки парк, Академију наука итд. Надам се да ћемо током ових састанака направити план јерменско-српске сарадње у различитим областима.

Научно-техничке области, математика, физика, астрономија, развијене су у Јерменији још од совјетских времена. Данас је наша држава регионални лидер у информационим технологијама. Како се високе технологије развијају и у Србији, мислим да би једно од кључних питања на нашем дневном реду требало да буде ближа сарадња одговарајућих предузећа две земље у областима нових технологија, као и када је реч о управљању великим количинама информација и вештачкој интелигенцији. Настојим да Јерменија постане центар за вештачку интелигенцију и нове технологије. Једна од нових председничких иницијатива је програм АТОМ (напредна будућност), који је усмерен на развој науке и технологије у Јерменији. У оквиру АТОМ пројекта са различитим компонентама планирамо да створимо „Музеј сутрашњице”, град науке и технологије, у којем ће се наћи водеће међународне технолошке компаније и организације, истраживачки центри и универзитети, са којима се припремамо да потпишемо документе о сарадњи.

У контексту политичких промена без преседана које су се догодиле у Јерменији пре годину дана и које су у свету познате као „плишана револуција”, сматрам да је најважнија предност наше земље младалачки и иновативни дух. Наша држава има дух који гледа у будућност и уверена је да ће бити боља од прошлости.

Јерменски мајстори су зидали српске манастире

Када је први архиепископ Српске православне цркве Свети Сава посетио Јерменију 1218. године, био је импресиониран jeрменским црквама и манастирима и позвао je jeрменске градитеље у Србију да учествују у изградњи српских манастира и цркава. Српски и jeрменски натписи у камену на манастирима сведоче да Срби и Јермени негују међусобне односе још од 13. века. Будући да многи Срби Јермене гледају са благонаклоношћу, можете ли нашим читаоцима да предочите перцепцију јерменског народа о њима далеком српском народу?

Духовна веза је јача од територијалне. Упркос успонима и падовима кроз историју, наше духовно братство је вековима остало повезано са Грцима, Русима, Грузинима, Персијанцима и другим народима исте или других религија. У случају Јермена и Срба, ти корени су прилично стари и дубоки. У Београду и другим местима у Србији постојале су јерменске цркве, које су касније, у 18. веку, Турци уништили. Те цркве су биле и места на којима су настајали јерменски рукописи. „Тахаран” (Књига песама), написана у Београду 1688. године, данас је у Народној библиотеци у Нирнбергу.

Многи српски писци и научници, посебно Вук Караџић, оснивач новог српског књижевног језика, објавили су своје књиге у јерменској Мехитаристичкој заједници у Бечу и успоставили блиске везе са њима. Чувени српски речник Вука Караџића први пут је објављен у овој штампарији (1818). Те везе оставиле су дубок траг у сећању наша два народа. Данас ми Србе заиста доживљавамо као браћу, не само у вери, већ и у судбини. Одржавање духовних и историјских односа захтева сталну пажњу, иначе постају само сећања. Данас се морамо боље упознати. Најкраћи пут до тога је културна и научно-образовна национална размена и развој туризма, о чему ћу разговарати током ових састанака.