Pročitaj mi članak
(Политика.рс)
Билатерални односи су од потписивања Споразума о стратешком партнерству 2011. године достигли своју некадашњу снагу, ону коју су Француска и Србија имале после Првог светског рата.
„Француска намерава да се изнова у потпуности ангажује на Балкану, допринесе успеху и просперитету региона и његовом путу ка Европској унији”, каже у интервјуу за „Политику” Тјери Репантен, делегирани министар Француске за европске послове, уочи данашње посете Београду где ће се састати с највишим српским званичницима. То је, како је рекао „и био смисао учешћа председника Оланда на самиту на Брду код Крања 25. јула ове године”.
Можете ли нам нешто више рећи о сврси ваше посете?
Моја данашња посета је сведочанство и наставак сусрета председника Оланда на регионалном самиту на Брду код Крања. Посетићу Београд, Подгорицу и Приштину да бих посведочио о нашем повратку у овај регион, да подсетим на наше залагање за вашу европску перспективу и нагласим нашу жељу да вам помогнемо на путу ка Европској унији. Тај пут ће бити тежак и можда ће се учинити дугим. Али, мислим да у том процесу квалитет мора да буде на првом месту. Желимо да видимо да сте спремни да се прикључите ЕУ, спремни да испуните све своје обавезе, спремни да поднесете изазове јединственог тржишта, спремни да будете, на крају, поред нас, пуноправни чланови ЕУ.
Како оцењујете билатералне односе Србије и Француске?
Француска такође жели да ојача билатералне односе са Србијом. Желимо да појачамо нашу помоћ на техничком плану у областима у којима располажемо посебним знањем: у области правосуђа, полиције, пољопривреде, саобраћаја, заштите животне средине и туризма.
Такође смо уз вас како би се развило ваше учешће у спољним операцијама Европске уније за управљање кризама. У том смислу, поздрављамо ваше ангажовање у Малију.
Наши политички односи су већ веома добри. Желимо да економска и трговинска размена достигну исти ниво на обострану корист. Радује ме што је реконструисана влада најавила своју намеру да економски опоравак буде један од њених приоритета. С француске стране, министар спољних послова је именовао специјалног представника за економску дипломатију за Балкан, господина Алена Ришара, некадашњег министра одбране, који добро познаје регион и који ме прати током ове посете.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Скоро 80 француских предузећа је присутно у Србији и учествује у стварању 10.000 радних места. Могу да наведем „Мишлен” који је, преко своје филијале „Тигар”, на трећем месту међу извозницима из Србије. Реализација београдског метроа је такође „светионик” међу пројектима наших билатералних односа. Важно је побољшати пословну климу, како би се привукли нови инвеститори и побољшао сам имиџ Србије у иностранству.
Како оцењујете Бриселски споразум и процес његове имплементације?
Француска је поздравила споразум од 19. априла између Београда и Приштине као историјски допринос регионалној стабилности. Дух компромиса однео је превагу на обе стране. Овај споразум је модел за решавање криза на Балкану и другде. Желео бих да поздравим велику храброст коју су показале српске власти. Споразум је управо почео да се спроводи на одлучан начин: сваки нови састанак у Бриселу доноси побољшања.
Француска се залаже да се овај ритам не успори. Потпуна примена споразума ће бити предмет пажње земаља чланица Европске уније, посебно приликом састанка Европског савета у децембру месецу који ће потврдити ефективни почетак преговора. Важно је такође брзо постићи споразум о питањима телекомуникација и енергије. На крају, све треба да буде учињено како би се поспешило учешће Срба на изборима 3. новембра; добро одвијање ових избора представља носећи елемент споразума од 19. априла. На обе стране, прагматизам треба да превлада над симболичним питањима.
Улазак Хрватске у ЕУ поспешиће приступање Србије?
Улазак Хрватске не представља завршетак већ, управо супротно, представља почетак: пример Хрватске треба да делује као катализатор за све земље кандидате с подручја Западног Балкана. Европа неће бити стварно уједињена све док све земље Западног Балкана које су приликом Самита у Загребу 2000. добиле европску перспективу ту перспективу не остваре. Тај пут је узан, али јасно трасиран: потребни су ефективни наставак унутрашњих реформи, напредак у пуној и потпуној примени владавине права, као и плодоносна и трезвена регионална сарадња.
Идуће године обележава се стогодишњица од почетка Првог светског рата. Можете ли да упоредите француско-српске односе из тог периода с данашњим?
Стогодишњица Првог светског рата у Србији треба пре свега да подсети, посебно младе, на то како су наше две земље биле блиски савезници током рата, како то показује споменик у Калемегданском парку у Београду. Од 1916, после повлачења српских трупа на Крф, Француска је помогла да српска војска стане на ноге, а затим су се наши војници заједно борили на Солунском фронту до ослобођења Београда 1918. под командом принца Александра Карађорђевића, војводе Живојина Мишића и генерала Депереа. Ово братство је своје плодове доносило и после рата.
Размена у свим областима, укључујући научну и културну, после 1918. године достигла је изузетан ниво. Бројни српски студенти и уметници су дошли у Француску и наставили да удахњују живот француско-српском пријатељству. У Француској постоји доста бројна српска заједница. Данас су наши билатерални односи, од потписивања Споразума о стратешком партнерству 2011. године, достигли своју некадашњу снагу. Србија је могла да рачуна на подршку Француске при свакој од етапа својих европских интеграција: приликом либерализације визног режима, потписивања Споразума о придруживању или, пак, приликом доделе статуса кандидата. Та подршка је поново била изражена приликом дијалога у Бриселу, затим приликом Европског савета у јуну, када је донета одлука да се отворе преговори о придруживању.
Мере штедње или привредни раст, немачки и француски став. Где је та дебата у овом тренутку и којим путем ће поћи ЕУ?
То је лажна дилема јер заправо треба истовремено наставити напоре опоравка јавних финансија и предузети све неопходне мере у корист привредног раста и запошљавања у Европи. Француска је тражила и постигла да се европска политика преоријентише у том смислу. То је разлог због кога смо већ у јуну 2012. предложили да се успостави пакт раста од 120 милијарди евра који данас постиже значајне ефекте. Поред тога, што се тиче Немачке, могу да кажем да она дели исто гледиште по свим тачкама.
Ми, наиме, радимо заједничким снагама с нашим немачким партнерима . Да наведем један скорашњи пример. Ми смо 30. маја заједно написали предлоге о привредном расту и запошљавању који су апсолутни приоритети, с једне стране, као и о продубљавању економске и монетарне уније, с друге стране. Такав импулс француско-немачког мотора је од одлучујућег значаја јер омогућава да се добију веома конкретни резултати. Навео бих само један, и то суштински: иницијатива у корист запошљавања младих која ће бити дотирана са 6 милијарди евра које ће бити расположиве у наредне две године.
