Прочитај ми чланакОдласком немачке канцеларке Ангеле Меркел, Вучић је изгубио тачку ослонца и сада је јасно да ће услед безбројних афера владајуће коалиције наилазити на све оштрије, неподељене реакције у Европској унији (ЕУ).
Резолуција Европског парламента (ЕП) о принудном раду у фабрици Линглонг, протестима у Србији и кршењима људских права ујединила је практично све – и европске народњаке, и социјалдемократе, и либерале и зелене. Сви су били одлучни у јасној критици Вучићевог режима, на чијој страни су остали само малобројни посланици маргиналних, радикалних посланичких група.
За Резолуцију је гласало 598 чланова Европског парламента, 59 је било против, а 30 уздржано. Све указује да је прошло време у коме су Европски парламент и остале институције Европске уније жмурили док су се у Србији десет година газиле основне европске вредности, постепено укидала демократија, гушила слобода медија и стварали услови за увођење отворено аутократског система у држави која је, макар формално, кандидат за чланство у тој истој Европској унији.
Упркос томе, Србија улази у још једну изборну кампању коју карактеришу изборни услови који много више личе на оне у Белорусији или у некој од диктаторских афричких земаља. Чак и у таквим околностима, Вучић који је уздрман све већим незадовољноством грађана – може да изгуби изборе.
Међутим, мало је у Србији оних који верују да је спреман да призна изборни пораз, а много више оних који очекују да ће грађани своју изборну вољу морати да бране на улицама. Наредни месеци показаће да ли је Европска унија дефинитивно одустала од подршке стабилократији на рачун демократије у Србији, а што је за последицу имало дубоку политичку кризу, разорене институције и забрињавајући кинески утицај који постаје доминантан и у спољнополитичкој оријентацији, али и у командном вођењу економије које карактерише корупција незабележених размера и уплив организованог криминала као нигде у развијеном свету.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 18, 2021
