Прочитај ми чланак
Посетио нас бивши колега и закључио да је Ђинђић био паметнији од просечног Србина, Коштуница образованији, а да је Вучић исти.
Формулација ми је била занимљива, али руку на срце реч је само о паралитерарном наклапању залудних новинара. Не верујем да је Вучић као просечан Србин, већ као страначка тевабија око њега. Реч је о посебној врсти памети која подсећа на дефиницију да је лукавост интелигенција злих.
Напредњаци једноставно ништа не знају и лукавост је мера њихове појединачне и колективне интелигенције. Стога не чуди она четвртина Србије која гласа за њих из наивне уверености да је тако нешто немогуће.
Па ипак ме нервира када се куну у свестраначко поштење, јер у Србији сва шљака исплива на површину тек после пада с власти, а и тада се не деси ништа. Сада је објављен снимак како посланик СНС Владимир Ђукановић с непознатим људима и мердевинама улази у два ујутро у Државну лутрију Србије.
Као Пинк пантери. A посланик мртав хладан новинама каже да су ишли да крече и ником ништа.
Или онај у презадуженом губиташком ЕПС наручи нови лого фирме за 42 милиона динара. Па опет ништа, те никада нећемо сазнати да ли је лого требало да црта фирма неке свастике, швалерке, брата од тетке… Јер, уместо одговора напредњаци дигну галаму да су жути крали. Као да ми то не знамо, али ко их сада пита за жуте?
Све ме већ подсећа на Чуметов исказ у време „Сабље“ специјалном истражном судији: „Онда су убили Дугог… И ништа“. Па исприча о још петнаестак убистава, при чему после сваког закључи „и ништа“. Хладнокрвна и лења мафијашка памет.
Принцип „ником ништа“ установио је Вучић халабуком с Мишковићем после које се није догодило ништа, с причом о истрази 24 спорне приватизације (као да их није било на хиљаде) после чега се такође није десило ништа… Галамом о огромној фабрици чипова, производњи мерцедесових аутобуса у Земуну, СИСУ ауто у ФAП, продаји смедеревске железаре, арапским улагањима… И ништа.
Aли, изгледа да су ипак схватили да великим пословима не умеју да се баве, па су се бацили на оно што најбоље знају – плацеве, станове, виле…
Отуд гурају закон о продаји 409 државних вила и станчуга, којима управља Дипос, и то закупцима по праву прече куповине. Дакле не оном ко понуди највише, а није ми јасно ни зашто би продавали те остатке државне имовине, ако су под закупом и доносе постојан приход. A онда у новинама директор Дипоса пљусне да је Мерима Његомир живела као закупац у државном стану 19 година и није плаћала кирију. И ништа!
И још директор Дипоса каже да је списак закупаца велика уставна тајна. Ваљда зајебава народ, нема другог објашњења. Па свако у катастру може да узме извод о непокретности у ком би требало да буду уписани подаци о евентуалним хипотекама, споровима, закупима… Aли не и за државне виле и станове, да се не види ко су све закупци осим Мериме… Или да неко не би питао колико и да ли плаћају закуп, и колико мора да се сиротињи одере кожа порезима да би се то надокнадило.
Aко је Вучић у неком тренутку луцидности мислио нешто поштено или паметно, ово би значило да му се странка измакла испод контроле, јагма је ухватила маха, изгледа да су проценили да неће дуго или их је у примитивизму једноставно баш брига.
Aли, да ли је чудно што се народ на улици пита – ма чекај бре Вучићу, они твоји у Скупштини не изгласавају законе без да им кажеш. Коме сте ти и онај твој министар Вујовић буџашто хтели да продате те зграде?
Извор: Вести онлине
