Pročitaj mi članakIako zvanično dijalog Beograda i Prištine vodi Evropska unija jasno je da bez aminovanja dogovora od strane njene najmoćnije članice - Nemačke, on ne može biti postignut. Razgovori su ušli u finalnu fazu, međutim barem u javnosti još uvek nema finalnog predloga za Sporazum o normalizaciji odnosa. Kako Telegraf.rs ekskluzivno saznaje od izvora u Evropskoj narodnoj partiji (EPP), čijoj grupaciji pripada i Hrišćansko-demokratska unija (CDU) nemačke kancelarke Angele Merkel, ona je pripremila svoj plan za Kosovo i predstavila ga svojim kolegama sa Balkana.
Финални део преговора донеће признање Косова и чланство у УН: Весељи тврди да је то заједничка агенда Приштине, САД и ЕУ
Немачка је јасно рекла да се противи промени граница, односно било каквој подели Косова између Београда и Приштине. Ипак, према детаљима плана Ангеле Меркел, подела на крају целог процеса је ипак могућа.
Наиме, како наш портал сазнаје у редовима ЕПП-а, план немачке канцеларке треба да се реализује на кратки и средњи рок.
У првој фази би пре свега требало да дође до формирања Заједнице српских општина (ЗСО), на чему је Меркел инсистирала и приликом последњег сусрета са косовским председником Хашимом Тачијем.
Тачи и Меркел – Фото: Тањуг/АП
Свесна да за Србе није прихватљиво да ЗСО буде на нивоу невладине организације, што је циљ Приштине, Меркел планира да Заједница добије шира овлашћења, односно такозвани „ЗСО плус“. Како би Заједница имала праву функцију потребно је формирати и друге органе и могла би да сарађује са Србијом. Тиме би она имала праву снагу и олакшала живот грађана.
С друге стране, план немачке канцеларке би подрзумевао верификацију стања на терену, тј. признање без признања. Тиме би коначно дошли до онога што је највећа непознаница кованице „свеобухватна нормализација односа“: Београд би пристао да „препозна реалност, али не и независност“, док би се Приштина задовољила тиме да неће бити ометана у својим покушајима да постане чланица међународних институција.
Како су нам пренели извори из ЕПП, наведени елементи плана би обухватили прву фазу, која би била спроведена у кратком року.
Затим следи велико финале, на које би требало да се се сачека 20 година.
После тог периода, у Заједници српских општина би био одржан референдум о отцепљењу, што би створило реалну шансу да се део Косова на коме живи већинско српско становништво врати под ефективну власт Београда.
Подсећамо, Бриселским споразумом је планирано да ЗСО чине општине Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш. Шест од десет ових општина се наслања на административну линију са централном Србијом, док су Штрпце, Клокот, Партеш и Грачаница својеврсне енклаве окружене местима са албанском већином.
