Прочитај ми чланакТематска трибина под називом „Процес против Председника Српске као крај БиХ“ одржана је у среду, 17. октобара у београдском Прес центру УНС-а.
У раду трибине коју су организовали информативно-политички портали „Све о Српској“ и „Факти“ и Представништво Републике Српске у Србији, учествовали су еминентни стручњаци, историчари и аналитичари из Србије и Републике Српске.
На трибини су говорили Александар Врањеш ,Слободан Рељић, Милош Ковић, Миломир Степић, Александар Павић, Предраг Ћеранић и Ђуро Билбија, који је био и модератор трибине, док су Владислав Јовановић, Ненад Кецмановић, Дарко Танасковић и Синиша Љепојевић приложили своја излагања.
Процес против предсједника Републике Српске није процес против Милорада Додика, како се жели представити, него против Републике Српске и њених институција, као и Дејтонског мировног споразума, изјавио је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић у уводној ријечи.
Он је подсјетио да је уставна позиција Републике Српске истовремено уставна позиција свих органа и нивоа власти у Српској, што значи и свих оних који су на демократским изборима изабрани на положаје у Српској и раде у складу са Уставом, законом и одлукама Народне скупштине, највишег законодавног тијела Републике Српске.
Цицовић је истакао да одбрана институције предсједника Републике Српске представља одбрану Српске, њене уставне позиције у дејтонској структури БиХ и Дејтонског мировног споразума као међународног правног документа прве врсте, те да је у томе пријеко потребно разумијевање, сарадња, сагласје, јединство и саборност свих српских политичких субјеката у Српској.
„Вјерујем да је свима јасно да за Србе не би било избора у БиХ, ако не би било Републике Српске, овакве какву желимо да сачувамо. Чини ми се да је важно да ми у Српској разумијемо да одупријети се притисцима и правном насиљу над Уставом БиХ значи сачувати своју Републику и њене највише демократске институције, а то даље значи сачувати слободу српског народа у БиХ“, нагласио је Цицовић.
Он је указао на чињеницу да је нелегални или боље речено ничији представник у БиХ донио нови изборни закон супротно процедури за промјену Изборног закона, као и да је предлагање резолуције о Сребреници Генералној скупштини УН уз такозвану „подршку БиХ“ урађено без сагласности српског народа, противно Дејтонском споразуму, Уставу БиХ и свим принципима на којима почива мир у БиХ.
Цицовић је навео да је нелегална и одлука да у Савјет Европе буде примљена лажна држава Косово која је према Резолуцији Савјета безбједности УН 1244 дио Србије.
Он је оцијенио да све то показује да је колективни Запад изгубио компас и да свуда срља у нелегалност.
Цицовић сматра да Запад неће ни лако, ни скоро прихватити легалност као најважнију одлику сваког рада, ни међународно право и пуно поштовање народа и држава, односно неће се добровољно одрећи силе двоструких стандарда, економског поробљавања и окупација тамо гдје му се чини да је то још могуће.
Он је додао да Запад то чини како би у коначном обрачуну са Истоком и свим слободним државама свијета тражио прихватање затеченог стања.
Сасвим је сигурно да ће се свијет довести у ред и да се период униполарног свијета и колонијализма завршава и зато је сада важно да имамо чврст карактер и да будемо истрајни, јединствени и сабрани у одбрани Републике Српске и Србије“, поручио је Цицовић.
Он је рекао да ће Народна скупштина Републике Српске сутра усвојити извјештај Међународне комисије о Сребреници и тако у свијет послати истину о Сребреници.
„А послије тога ће са великог митинга у Бањалуци у свијет отићи истина да су Срби и Република Српска посвећени слободи и одбрани своје будућности – никад ни на чију штету“, нагласио је Цицовић.
Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш изјавио је у Београду да хибридни окупатори у БиХ – САД, Њамачка и Велика Британија, увелико губе живце јер свих протеклих деценија нису успјели у својој намјери да направе БиХ по мјери Бошњака, а сигурно је да због њихове политике од БиХ неће остати ништа.
Он је нагласио да се стиче утисак да тај ко управља том окупационом управом никако не жели да Брисел преузме ту палицу, него је то из неког разлога проблем за Њамачку, САД…
„Ми видимо да они грубе живце. Амбасадор САД у БиХ Мајкл Марфи је недавно врло оштро запријетио предсједнику Републике Српске Милораду Додику да буде спреман да настрада. Скинули су бијеле рукавице“, рекао је Врањеш.
Он је рекао да треба посебно истаћи да Кристијан Шмит у БиХ у ствари представља њемачку владу и да је на позицију на којој је сад дошао усљед лобирања и на приједлог бившег канцелара Њамачке Ангеле Меркел.
Врањеш је захвалио Србији што је приликом посљедње посјете Шмит ословљаван као господин, а не на начин како је то чињено до сада, те указао да је њему као амбасадору БиХ из ОХР-а дошао захтјев да институцијама Србије најави пратњу Шмита у којој су била три припадника баварске полиције са дипломатским пасошима, при том до зуба наоружаних, што он није учинио.
Шмит је на челу окупационе управе у БиХ. Замислите животну иронију да данас постоји неко ко је хибридни окупатор и представник Њамачке Владе. Интересантне ствари се дешавају у односу ЕУ и ових окупатора. Три, четири дана након отварања преговора са ЕУ он намеће промјене Изборног закона. Тиме је стављено до знања ЕУ да не могу да преузму улогу тог протектората“, рекао је Врањеш.
Професор Слободан Рељић поручио је да је у садашњим околностима парадоксално говорити о европском путу земаља региона.
Он је нагласио да је европски пут, рибарским језиком речено, варалица и безобзирно бацање удице.
„Суочени смо са апсолутним чињеницама да нисмо ни на каквом европском путу, а имамо документовану изјаву Герхарда Шредера из 2003. године да Србија никада неће бити дио ЕУ“, рекао је он.
Рељић је нагласио да је јасно да из региона у ЕУ могу бити интегрисани само они који су били дио Аустроугарске монархије, плус земље које држе фронт према Руској Федерацији.
„Посебно сада када су нам јасно јавили да 35 поглавље значи предају Косова и Метохије, ми тамо немамо шта да тражимо“, рекао је Рељић.
Професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић оцијенио је да је судски процес против предсједника Републике Српске Милорада Додика, који је креирао Запад уз помоћ Бошњака, у ствари, суђење српској идеји.
Ковић је указао да се у процесу против Додика препознаје континуитет суђења српској идеји, започет у вријеме Аустроугарске на чувеним велеиздајничким процесима у Загребу и у Бањалуци, као и у апсурдним суђењима Србима у Црној Гори у вријеме кнеза Николе Петровића.
Он је подсјетио да је та пракса суђења српској идеји настављена суђењима у режији комунистичких власти, почев од монтираног процеса генералу Дражи Михаиловићу до прогона српских интелектуалаца седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека.
„Такозване велеиздајничке процесе, како су их звали Аустроугари, у Загребу 1909. и у Бањалуци 1916. године пратили су жестока антисрпска пропаганда и геноцид почињен над Србима од 1914. до 1918. године“, рекао је Ковић.
Он је указао да у поновљеном усташком геноциду за вријеме Другог свјетског рата није тражено чак ни такво правно оправдање за убијање и прогон Срба какви су били монтирани судски процеси.
„Пракса извођења Срба на судске процесе обновљена је у нашем времену, а и њу прати медијска хајка на Србе, као и геноцид почињен над Србима у Хрватској и на Косову и Метохији“, навео је Ковић.
Он је рекао да се истовремено у Хашком трибуналу Србима судило због српске идеје, њихове историје, предања и због њихове жеље да буду слободни и уједињени.
„Хашки трибунал је круна целе историје суђења Србима због тога што они јесу“, нагласио је Ковић.
Указујући да је због истих мотива суђено српским политичким лидерима у Црној Гори 2014. године у афери „државни удар“, Ковић је истакао да је врхунац безакоња над Србима у овом вијеку спроведен у БиХ, гдје се суд инструментализује у сврхе монтираног процеса против демократски изабраног предсједника Републике Српске Милорада Додика.
„Између аустроугарског периода и данашњег времена имамо дуг континуитет, који показује да су Срби један народ који је практично стално на суду због онога што је и какав је. Ако не разумемо шта је предисторија овоме данас, не можемо разумети ни данашње догађаје“, рекао је Ковић.
Он је додао да је историја дала одговор онима који су у прошлости судили Србима, убијали их и прогонили, јер одавно нема ни Аустроугарске, ни Трећег рајха, ни других који су то чинили.
„То морамо да имамо на уму и довољно је да издржимо, а и ове силеџије ће однети ветар који их је донео“, рекао је Ковић.
Научни савјетник у Институту за политичке студије у Београду Миломир Степић указао је да су удар на Додика и покушај демонтирања Републике Српске саставни дио плана колективног Запада који српски фактор на Балкану жели да сведе на што је могуће мању мјеру.
„Запад заправо хоће да српски чинилац сведе на безопасну меру, јер је и овакав какав је преопасан за њихове намере на Балкану. Ради се о расрбљавању Балкана. Запад `кува жабу` и иде корак по корак, а један од њих је демонтажа Републике Српске“, објаснио је Степић.
Према његовим ријечима, колективни Запад третира Српску као реметилачки фактор за њихове планове на Балкану, због чега жели да је демонтира користећи сва средства, почев од атака на имовину, на предсједника Додика и највише функционере до употребе Сребренице.
Степић сматра да Запад тренутно чини све да релативизује резултате рата у БиХ и да поништи суштину Дејтонског споразума тако што хоће да обесмисли државотворни процес Републике Српске, који жели да закочи и претвори га у минорну епизоду, коју би представио као „угушену Радованову буну“.
„Удар на Додика није ствар његове неподобности да ради оно што САД траже у сваком тренутку, већ ствар ревизије некадашњег (дејтонског) решења, које је на Западу прихваћено као нужно зло. Такав приступ је доказ суштинске немоћи Запада, мада удар на Додика никако није занемарив“, рекао је Степић.
Београд се брани у Бањалуци и мора јасно да каже да ће сваки став из Републике Српске да буде подржан, рекао је политиколог Александар Павић.
Павић је рекао да би Србија унапријед требало да подржи све кораке које је Република Српска спремна да предузме уколико буде донесена резолуција о Сребреници у Генералној скупштини УН и Суд БиХ осуди предсједника Република Српске Милорада Додика.
„Мора јасно да се каже да ће сваки став из Републике Српске да буде подржан. Неће им бити свеједно ако постоји један српски фронт, јединствен српски одговор. Нека Запад буде спреман на то и можда ће неко проценити да, ипак, сада нису спремни за коначни обрачун са свим Србима“, рекао је Павић.
Он је нагласио да је Западу у вријеме потписивања Дејтонског мировног споразума одговарао мир у БиХ да би перфидно отворио фронт на Косову и Метохији, а да је онда процијенио да му је интерес да укине Републику Српску, ако не суштински, онда да она остане у форми љуштуре.
„Чиста је провокација наметање Кристијана Шмита. Знало се да то Република Српска и Русија неће прихватити, али можда их је изненадила Кина“, рекао је Павић.
Павић је нагласио да је руководство Републике Српске врло свјесно гдје припада, али да је проблем у ставу Србије.
„Послије јучерашњих дешавања у Савету Европе и јасне поруке о поглављу 35, све је јасно. Одлуке велике чекају Бањалуку. Она је за њих спремна, али чекају и Београд. Мора да се зна да Срби говоре истим гласом, да ће уследити јединствен српски одговор“, истакао је Павић.
Професор безбједности Предраг Ћеранић изјавио је да су прилике на Балкану увијек зависиле од односа великих сила, односно геополитичких прилика и да Србији и Републици Српској није нимало лако да се изборе са тешким историјским насљеђем.
„Предсједници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик то знају и против западних центара моћи супротстављају се различитим стилом, са намјером да Србија и Српска издрже, да се српска државност сачува“, указао је Ћеранић.
Он је нагласио да су се државници од политичара одувијек разликовали по томе што су први умјели да читају геополитичке поруке и да руковођени њима управљају својим политикама, те да у том контексту треба посматрати и најновије ударе на предсједника Српске.
„Покушали су да га склоне уличним ударима, затим оспоравањем изборних резултата, а сада показују голу силу и неправду кроз судске, односно политичке процесе, и наметањем закона у најосјетљивијој друштвеној области – изборима, јер циљ је – склони суверенисте, а на власт доведи `наше`“, поручио је Ћеранић.
Публициста Ђуро Билбија сматра да Република Српска треба да прогласи своју дејтонску самосталност у оквиру дејтонске БиХ „можда са ороченом задршком враћања две, три надлежности које су јој отете“.
„Можда и са понудом декларације о суверенитету БиХ коју је најавио Милорад Додик“, рекао је Билбија.
Он је указао да би се потом, ако све буде ишло по очекивањима, могло ићи на раздруживање, а да би даље потезе требало координисати са Београдом и пријатељским земљама.
