Паровић изнео план: Да сви скинемо рукавице и ударимо режим најјаче што можемо

08:20 09.03.2024.

У последње време све више добијам савете како не бих смео да будем острашћен према Александру Вучићу, а поготово не према његовом рођеном брату, Андреју. Кажу ми да јавност на то не гледа добро и да многи људи окрећу главу и не желе ништа да слушају чим чују напад на неког од браће Вучић. Део људи који ми то саветују је свакако добронамеран, а један део ми то поручује по задатку јер генерално циљ који је режим поставио пред себе је да Србија добије руски модел политичке сцене у којем деведесет посто политичких актера без обзира на то која су странка подржавају Путина, а да се међу собом расправљају искључиво око тема које ни на који начин не угрожавају његов статус.

То је слично оној идеји коју је својевремено имао и Слободан Милошевић, који је покушао да реализује нестраначки плурализам, односно политичку сцену где би сви били за њега, а што се наслањало на модел Титове владавине, тврди Др инж. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета

Елем, прво да кренем од Андреја Вучића. Он је човек који од почетка власти СНС-а активно учествује у политичком животу Србије. Према свим параметрима после свог брата он је најмоћнија личност у држави. Сходно томе критике упућене на његов рачун немају везе са нападом на породицу Вучић као такву, већ на актере који воде политику ове земље и при томе је воде у суноврат.

Такође, из личног искуства знам колики је утицај Андреја Вучића на различите политичке актере у земљи од којих неки врло успешно глуме опозицију. Из тог разлога врло често износим тезу да свако онај ко не сме јавно да каже да ће једна од првих ствари након смене режима бити истрага о улози Андреја Вучића на дешавања у земљи, тај сасвим сигурно сарађује са власти.

Дакле, слободно се може поставити следећа логика: „Реци ми шта мислиш о Андреју и рећи ћу ти ко си!“. Мислим да је оправдано у овом случају направити паралелу са Милом и Ацом Ђукановићем. Наиме, људи који су годинама у јавности објашњавали како су тешки криминалци и Мило и Ацо и Блажо (Милов син) и Лидија (сестра) и да сви морају да заврше у затвору, е ти сада на спомен Андреја Вучића скачу као опарени и кажу да не треба дирати породицу. Исто тако, они који су се својевремено упљували да објасне како је Марко Милошевић криминалац, а Мирјана Марковић психопата и убица, сада предлажу да се са режимом који је по Србију неупоредиво гори и опаснији, боримо у рукавицама. Није него.

Даље, само у јануару и фебруару 2024. године Александар Вучић је био тридесет и два пута уживо на телевизијама са националном фреквенцијом. Од тога, неколико пута смо имали несвакидашњи феномен у којем нам се истовремено указивао на четрдесет и седам различитих телевизијских канала. У тим указивањима причао је о свему и свачему и буквално је пред камерама диктирао шта ће и како да се ради у мање више свим сегментима друштва.

Ево да узмем пример из моје струке. Недавно у Минхену, Вучић је имао састанак са како је сам изјавио: „људима из дубоке америчке државе и онима који стварно одлучују о региону“. Одмах након тога у јавност је изашао са причом да ће Србија ићи ка укидању мораторијума на изградњу нуклеарних електрана, те да је започео преговоре са британском компанијом „Ролс Ројс“ и тамошњим инвестиционим институцијама о томе да се ова технологија имплементира код нас.

Е сада, ја могу да будем идиот и да критикујем „лошу енергетску политику“, „агенду Светског економског форума“, „наметнуту министарку Дубравку Ђедовић- Хандановић“ и да тиме избегнем наручене коментаре како се „само бавим Вучићем“.

Овде вреди приметити и једну врло занимљиву ситуацију. Наиме, постоји једна тема којом се Вучић није бавио у свим овим гостовањима, а то је „невиђени хакерски напад на Електропривреду Србије“. Подсетићу да је у изборној ноћи 17. децембра 2023. године према доступним информацијама дошло до хакерског напада на информациони систем нашег стратешки најважнијег предузећа. Пуна два месеца су били блокирани пословни системи у ЕПС-у, али и у Електродистрибуцији Србије као и у Електромрежама Србије. Верујем да је свима чудно то што ни Вучић нити било који други представници власти нису ову тему третирали као напад на Србију и покушај дестабилизације унутрашњих прилика у земљи. Сведоци смо да свако мало имамо сензационална сазнања да је неко из иностранства насрнуо на нашу Отаџбину и на њеног председника, али да председник стоји постојано и да сваки напад одбија те да нема разлога за бригу.

Из разлога забринутости за судбину српског електроенергетског система лично сам више пута покушао да алармирам јавност, али и надлежне државне институције како бих помогао да се расветли читава ситуација. Тако сам 24.01.2024. Вишем тужилаштву у Београду послао допис следеће садржине:

„Поштовани,

Обраћам се као грађанин забринут за стање у Електропривреди Србије имајући у виду значај тог привредног субјекта за функционисање државе. Наиме, као што је познато у ноћи 17. 12. 2023. године дошло је до колапса информационог система ЕПС који још увек није саниран. Неколико дана након тога, руководство је штурим саопштењем обавестило јавност да се десио „незапамћен хакерски напад“.

У том смислу постављам следећа питања која су од јавног значаја:

Да ли је формиран предмет за ово тешко кривично дело?

Да ли су у склопу истраге испитани испоручиоци софтвера? Посебно, да ли је исказ дао Игор Брнабић који је био одговорно лице фирме „Асеко“ у периоду када је ова компанија испоручила софтвере који су били мета хакерског напада?

Да ли је у склопу истраге детаљно проверена могућност наручене саботаже са циљем склањања доказа који компромитују одређена лица врло блиска председнику Републике Србије, Александру Вучићу?

Према мојим сазнањима, постоје индиције да је хакерски напад на информациони систем ЕПС наручен како би се извршиле преправке у билансима потрошње угља, акумулације у хидроелектранама и производње електричне енергије. Непосредни повод за овакав чин је то што су наше енергетске компаније дошле под лупу међународних институција због сумњивог извоза електричне енергије из наше земље.

Наиме, свега неколико дана пре хакерског напада јавност у региону је сазнала да је компанија SCM power за првих девет месеци 2023. године из Србије извезла електричне енергије у вредности 282,9 милиона евра. Наведена фирма је ћерка-фирма румунске компаније Energy Distribution Services, и основана је 10. марта 2022. да би већ 14. јула исте године од Агенције за енергетику Републике Србије добила лиценцу за трговину електричном енергијом.

Нажалост, али поред овог случаја постоји и још неколико сличних примера у којима се српски електроенергетски систем користио за врло сумњиве послове, најчешће за реекспорт електричне енергије из држава које су увеле додатни порез на профит остварен у енергетском сектору. Такође, постоје озбиљна неслагања у билансима производње, увоза и потрошње угља, као и у производњи саме електричне енергије.

У том погледу, индикативне су и ситуације у којима је ЕПС из европске интерконекције бесплатно повлачио електричну енергију у тренуцима када је цена била негативна (у току лета 2023. као и крајем децембра производња електричне енергије је била већа од потрошње услед чега су се појавили велики вишкови).

На питања која сам поставио очекујем одговор у најкраћем могућем року имајући у виду да се ради о информацијама од јавног значаја. Остатак дописа примите као сазнања грађана која би могла да помогну у откривању починилаца низа тешких кривичних дела. Према информацијама са којима располажем, обим криминала у овом конкретном делу је већи него у случају Београда на води, а индикативно је и то што се наводни хакерски напад и рушење информационог система ЕПС-а догодио у изборној ноћи слично као што се и рушење зграда у Херцеговачкој улици у Београду догодио у изборној ноћи.“

На овај мој захтев одговорило ми је Посебно јавно тужилаштво за високотехнолошки криминал и у Решењу датираном на дан 8.2.2024. су одбили да ми одговоре на два питања од јавног значаја. Наиме, правдајући се поверљивости истраге и могућности да се она ремети, одбили су да одговоре на друго и треће питање које сам им поставио, док су ме једино обавестили да је формиран предмет „КТН втк 2902/23 због кривичног дела Рачунарска саботажа из чл. 99 Кривичног законика“.

Мене овај одговор тужилаштва наводи на само два могућа закључка. Први је тај да су Игор Брнабић као и лица из непосредног окружења Александра Вучића предмет истраге. Други је да се случај заташкава. Што би рекао Балашевић: „Чему сам ближи? Два пут’ погађај.“ И мислим да управо због свега овога Вучић никада јавно није коментарисао догађања око ЕПС-а и сходно томе се треба својски трудити да се та тема држи отвореном јер има потенцијал да се развије у међународни корупционашки скандал.

И да се вратим на почетак приче. Нема смене овог режима без да се скину и маске и рукавице. Маске морају да скину сви они који имају интерес да на разне начине релативизују улогу Александра Вучића (и оног дела његове породице која је укључена у политику) у тоталном уништењу нације и државе.

Опет да повучем паралелу са Црном Гором, тамо је Мило Ђукановић од опозиције био описан као мафијаш, издајник, наркоман и антихрист. Оног тренутка када је довољан број људи прихватио то као истину, Мило и његови су изгубили изборе и сада их једног по једног хапсе.

Тако да господо опозиционари као и ви грађани који сте против овог лудила у земљи, време је да се скину рукавице и да свако удара најјаче и то директно у главу.