Прочитај ми чланакКосовска скупштина започела је данас ванредну седницу на којој ће првенствено бити речи о дијалогу Београда и Приштине. Једна од спорних тачака која је данас на дневном реду је Предлог статута Трепче којим је предвиђена регистрација ове компаније у складу са Законом донетим још 2016. године.
Влада Србије је тада реаговала и прогласила тај закон правноништавним на северу Косова и Метохије.
(Фото: Јутјуб)
Директор „Трепче север“ Јован Димкић, уочи данашње расправе, рекао је за РТС да „Трепча север“ има самоодрживу производњу у финансијском смислу и у потпуности је солвентна. Има тренутно 1.200 људи који су радно ангажовани.
Потпредседник Српске листе Игор Симић рекао је за ТВ Пинк уочи расправе да би усвајање статута Трепче значило примену Закона о Трепчи који су посланици Српске листе бојкотовали, јер анулира све оно што је српски народ уложио у Трепчу, а пре свега Фонда за развој Србије.
– Статут предвиђа да 80 одсто власништва над Трепчом припада такозваној косовској влади и анулира права Срба, па и 3.000 радника – истакао је Симић.
Како је објаснио, они физички не могу да заузму Трепцу, али могу да блокирају рачуне и извоз.
По Предлогу статута овај некадашњи југословенски комбинат треба да постане акционарско друштво трансформацијом пословних јединица. То су рудници са флотацијом: Трепча – Стари трг, Кишница и Ново Брдо, Копаоник – Лепосавић.
Косовска влада статутом планира да преузме 80 одсто акција, док би, ако изгурају своју идеју, власници 20 одсто акција били радници.
Познато је да је Трепча „златна кока“, јер онај коме припадне тај комбинат „Трепча“ биће богатији за око 100 милијарди евра имовине и рудног богатства.
Надзорни одбор
Чланови Надзорног одбора „Трепче“ именовани су почетком априла прошле године, шест од девет чланова. Три места остала су упражњена за српску заједницу а, како је „Коха“ тада јавила, конкурс је требало да буде расписан „у року од неколико недеља“. Међутим, и даље нема информација да ли су именовани српски чланови „Трепче“ и, ако јесту, ко су они, пренео је Коссев тада.
ХАРАДИНАЈ ДОНЕО ОДЛУКУ: Разрешио сам дужности министра Ненада Рикала; Реакција Српске листе https://t.co/vqkBLyBHTg
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 2, 2019
Према косовском закону који предвиђа формирање Надзорног одбора, Срби имају једно загарантовано место, пренели су раније приштински медији, наводећи да је Српска листа захтевала „повећање присуства на до три члана“, а да су тиме условљавали гласове за демаркацију која је у међувремену, после готово три године – усвојена. Демаркација је изгласана захваљујући, између осталих, гласу Адема Хоџе из редова горанске заједнице, а који је тада био део посланичког клуба Српске листе.
Шта каже Закон о Трепчи?
Закон о Трепчи, којим Влада Косова постаје власник 80 одсто овог Комбината, усвојен је 7. октобра 2016. године у Скупштини Косова. Четири дана касније Влада Србије донела је одлуку о поништењу овог закона, то јест „свих правних последица аката и радњи“ косовских институција, али не и да изађе са питањем „Трепче“ пред СБ УН, што је био предлог директора Канцеларије за КиМ, Марка Ђурића. Уставни суд Косова је, у међувремену, овај закон прогласио уставним, а косовски председник Хашим Тачи га је потписао.
ПРИШТИНА И ДАЉЕ ЗАСТРАШУЈЕ: Ухапшен Србин на Јарињу, његово дете гледало како га држе на нишану https://t.co/bQRZgdGCpZ
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 2, 2019
Специјална комора Врховног суда Косова затражила је, потом да се овај закон поништи, али из канцеларије косовског премијера су истакли да ће статус закона остати непромењен, а према најновијим натписима у приштинским медијима, овај захтев Врховног суда може и да буде одбијен.
Овим законом Влада Косова постаје власник 80 одсто Трепче, а исти предлаже затварање јединице „Трепча-север“, уз формирање нових, од којих ће једна бити управо на северу. Српска листа се у прошлом сазиву оштро противила усвајању и спровођењу овог закона, због чега је и замрзла своје учешће у косовским институцијама.
Акционари „Трепче“
Фонд за развој Републике Србије (55,1 одсто вредности капитала)
Генералекспорт“ Београд (6,8)
„Југобанка Југ Банка“ Косовска Митровица (2,3)
„Прогрес“ Београд (1,9)Дунав банка а.д. Звечан (1,9)Електропривреда Србије (1,6)“14 Октобар“ Крушевац (0,14)“Термоелектро“ Београд (0,07)“Ратко Митровић“ Пожега (0,07)Дунав Осигурање Београд (0,03)Лука Бар Београд (0,01)
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
