Pročitaj mi članakSpisak novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše, nikako nije slučajan niti rutinski, kako to iz Uprave objašnjavaju.
Оно што је кључно што наводи на сумњу да иза ове „провере“ стоје нечије тенденциозне намере јесте чињеница да не постоји објашњење, односно оправдана сумња да било ко са списка пере новац или финансира терористе.
FOTO: N.S
Такође, све наведене организације и појединци углавном су критичари актуелног режима, те су због овог списка реаговала бројна не само домаћа већ и међународна удружења позивајући власт да прекине са притисцима и одмаздом, или да бар да логично објашњење за шта се ко сумњичи.
Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић објашњава за Данас да Управа за спречавање прања новца, на основу међународних стандарда у тој области, може имати легитимне разлоге да контролише рад невладиних организација, уколико је циљ тих мера спречавање финансирања тероризма, односно испитивање сумњи да се средства користе за финансирање тероризма.
– Међутим, судећи по списку који је објављен и чија је тачност индиректно потврђена од стране в.д. директора Управе, те контроле се предузимају код бројних организација које финансирају познати и несумњиви донатори, и које тај новац троше на пројекте који очигледно немају никакве везе са тероризмом. Због тога је већ и само предузимање ове контроле спорно. Њу не треба мешати са редовним контролама пореских органа којима подлежу сва правна лица, јер се предузимају из других разлога – истиче Ненадић.
На списку Управе за спречавање прања новца при Министарству финансија налази се 20 људи и 37 организација или удружења.
У захтеву за увид у њихове трансакције који је Управа упутила банкама подаци се траже како би се утврдило да ли организације и појединци са списка имају везе са финансирањем тероризма или прањем новца.
Многи новинари и медијска удружења бавила су се сумњивим пословима министра финансија Синише Малог па сада ову „акцију“ Управе виде као његову освету. Међу њима је председник УНС-а Владимир Радомировић (и УНС је на списку) који је истовремено и уредник портала Пиштаљка.
– Није јасно зашто су се све ове организације нашле на том списку. Ако постоји ризик да медији, новинари и организације перу новац, онда би требало да Управа и Министарство финансија објаве документ о процени ризика, па да се каже да је на основу тога упућен захтев банкама, рекао је Радомировић гостујући на Н1. Он је подсетио да је Пиштаљка својевремено писала о сумњи да је Синиша Мали учествовао у прању новца, а да је министар финансија био актер у текстовима и других медија који су се нашли на списку Управе, и пита да ли се можда ради о одмазди.
Око 130 појединаца и организација потписало је захтев којим се од Управе, односно Министарства финансија тражи да предочи основе сумње због којих је наложено ванредно прикупљање информација о организацијама, медијима и појединцима од стране пословних банака.
„Злоупотреба законских механизама и институција ради незаконитог притиска на медије и организације цивилног друштва представља драстичан напад на слободу удруживања и слободу информисања. Власт у Србији већ годинама је суочена са озбиљним критикама и међународних и домаћих организација у вези са угрожавањем ове две важне слободе. Овакав напад на организације које се залажу за изградњу Србије као правне државе, поштовање закона и истинску борбу против корупције додатни је аргумент да су ове вредности озбиљно угрожене у Србији. Организације, медији и грађани неће одустати од борбе за слободну и демократску државу, без обзира на претње и притиске“, наводи се у захтеву и додаје да ће медији и организације предузети све одговарајуће правне радње против умешаних у ову злоупотребу, укључујући и кривични прогон одговорних, али пре свега ће инсистирати на потпуним и јасним одговорима како је до овога могло да дође.
Европска комисија: Цивилно друштво кључ демократије
– Снажно цивилно друштво је кључна компонента сваког демократског система и државне институције би то требало да препознају и тако га третирају, поручила је портпаролка Европске комисије Ана Писонеро на питање портала Еуропеан Wестерн Балканс о захтеву Управе за спречавање прања новца за информације о трансакцијама новинара и невладиних организација.
„Организације цивилног друштва и бранитељи људских права играју кључну улогу у подизању свести о грађанским и политичким правима и морају бити у могућности да слободно раде“, рекла је Писонеро.
АИ: Акција застрашивања критичара власти
Директор за Европу Амнести Интернатионала Нилс Муижниекс оценио је да је таргетирање новинара и невладиних организација апсурдним оптужбама о прању новца и финансирању тероризма чин застрашивања и последња акција коју су спровеле власти у Србији како би ућуткале критичаре. „Оваква врста произвољне истраге која посебно циља оне који су критични према власти нарушава право на слободу изражавања и угрожава слободу штампе. Те истраге морају бити одбачене“, истакао је Муижниекс.
Шабић: Оваква сумња у домену научне фантастике
Београд – У било ком контексту иза овакве акције и тражења овакве количине и ове врсте података морала би да постоји некаква сумња да се субјекти са списка баве прањем новца или још горе финансирањем тероризма што је за сваког објективног у сфери „научне фантастике“ а не реалности. Управа јавности дугује објашњење о каквим се сумњама ради – оцењује за Данас адвокат и некадашњи повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, упитан да прокоментарише оправданост захтева Управе за спречавање права новца да испита новчане трансакције бројних независних новинара и организација.
Наш саговорник подсећа да су на списку оба национална удружења новинара, новинарске екипе које су добитници најпрестижнијих међународних признања, НВО са великим ауторитетом у међународним релацијама и један број људи, одговорних лица у тим субјектима.
– Једино што их повезује то није никакво прање новца или тероризам већ је чињеница да се баве аргументованом критиком актуелне власти. Штавише, добар број њих бавио се управо разоткривањем ситуација у којима се реаговање Управе за спречавање прања новца неупоредиво више основа могло и морало очекивати али је по правилу изостајало, истиче Шабић. Он додаје да је изјава в.д.директора Управе да нема селективног приступа и да су „контролисали и министре“ звучи цинично и то двоструко.
– Прво, није никакво чудо већ је савршено нормално да ако постоји сумња контролишу министре и друге функционере а у случајевима министра финансија и министра одбране је стварно постојала – на сумњиве трансакције указале су банке. Од „контроле“ није било никаквих ефеката. Ако дакле „тетке“ или неименовани „пријатељи из иностранства“ или „бугарски графолози“могу да отклоне сумњу, делује карикатурално, овакво детаљно проверавање пословања субјеката са списка јер су финансирани кроз легалне токове, од познатих финансијера, најчешће истих оних који финансирају и пројекте Владе Србије, па је акција управе и за њих увредљива – указује Шабић.
Индикативно је, додаје, и да „контролом НВО“ нису обухваћене неке за које је одавно познато да послују нетранспарентно, годинама не подносе чак ни по закону обавезне извештаје „а ако томе додамо да Управа за спречавање није никакав независни орган већ је у саставу министарства на чијем челу је један од поменутих министара цела ствар делује готово као гротеска“.
– Уверен сам да резултат контроле неће бити никакав проблем за контролисане, да ће искључити сваку сумњу у прање новца па ће једини ефекат бити даља, додатна компромитација код нас у флоскулу претвореног принципа – пустимо институције да раде свој посао. А извесно и допринети даљем срозавању угледа земље у вези с прањем новца. Подсетићу да смо до недавно били једина европска земља којој је „успело“ да буде на црној листи ФАТФ. А и без тога мора бити разлог за бригу што су трајно остале у сенци многе трансакције које би са становишта борбе против прања новца морале бити занимљиве, од нпр. уговора о управљању Железаром с ХПК Инжењеринг па до Београда на води. Поправљању лошег имиџа сасвим сигурно не могу бити допринети акције против новинара и НВО – закључује Шабић. К. Живановић
