Pročitaj mi članakVeruje se da je izvesni Evan O’Nil 1921. godine prvi u svetu sam sebe operisao od upale slepog creva, da bi taj poduhvat ponovio Leonid Rogozov 1961. na Antarktiku. U oba slučaja, izbor je bio jasan – život ili smrt.
Човек очигледно може оперисати самога себе. А да ли може самога себе да ухапси?
То питање се наметнуло пре два дана када је председник Вучић, јубиларни пети пут од 2012. године, врло помпезно најавио коначни обрачун са мафијом и организованим криминалом. Вучић то чини сада већ у редовним интервалима, онда када му истраживања јавног мњења која пасионирано чита покажу да су грађани незадовољни борбом државе против криминала. То се обично деси након неког мафијашког обрачуна на отвореном, који угрози и обичне грађане. Као што је пре неколико дана дошло до пуцњаве у гаражи једног од најпрометнијих шопинг центара у земљи. И Вучић је експресно реаговао, најавом борбе против криминала.
Шта се то променило у односу на претходна четири пута када је иста борба најављена? По коментарима и реакцијама народа, променило се то што му више нико не верује. Не верују му грађани, не верују му медији, не верују му ни родитељи забринути за безбедност своје деце, не верују му ни криминалци који се грохотом смеју на овакве најаве, не верују му ни полицајци и тужиоци. Не верују му ни његови гласачи, па чак ни чланови странке – ако попричате са њима, видећете да је и њима јасно колико је празна та најава.
Вучићев режим је огољен. Дошао је на власт 2012. године на крилима кампање о борби против криминала и корупције, и за ових осам година је и врапцима на грани јасно да је цео тај систем СНС уствари преузео и унапредио. Криминални кланови, хулиганске групе, грађевинска мафија, друмска мафија, фудбалска мафија… све је то сада под кишобраном једне партије. Енормно богаћење појединаца из те партије, луксузни станови, виле, аутомобили и животни стандард министара који је ближи султану од Брунеја него државном службенику, црни џипови, фантоми са бејзбол палицама, фотографије највиших носиоца власти и чланова њихових породица са хулиганима, коферима, нарко дилерима. Временом, народ је схватио шта је СНС. У њихову борбу против криминала више нико не верује.
Наш народ уосталом лепо каже: не сече се грана на којој седиш. СНС се против криминала неће борити.
Зато мафију у Србији мора да победи нова снага. Покрет Ослобођење је заснован на намери бескомпромисне борбе против криминала и корупције који раздиру нашу земљу. Обновићемо поверење у полицију, правосуђе и тужилаштво. Мали број непоштених и партијски корумпираних функционера тих институција данас спречава спровођење правде у Србији и обесмишљава рад огромне већине поштених и часних људи у овим службама. Када падне СНС, падају и њихови пиони који данас спречавају истраге, гоњење и кажњавање криминалаца, и због којих се несметано криминалци убијају у сред дана, министри извлаче милиона из буџета на приватне рачуне, а фантоми руше по градовима. Када СНС падне, пада и криминал.
Време Ослобођења се приближава.
Милан Думановић
Оснивач покрета Ослобођење
