Прочитај ми чланакЛокални избори очекују власт и опозицију на пролеће следеће године, а опоненти власти се надају тада и ванредним изборима за Скупштину града Београда јер очекују да ће овог пута формирати власт у главном граду.
После губитка и последњих општина Шабац и Параћин, 2020. које је „опозиција држала“ од доласка напредњака на власт 2012, није било пуно прилика да се тотална доминација СНС и СПС на локалу окрњи.
Наредни локални избори, које председник Србије најављује за април или мај, могу бити прилика за то, па се отвара питање осим у Београду у којим местима опозиција може до доброг резултата, па и победе.
У Демостату нам је речено да опозиција има шенсе за добар резултат и у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу али и Ужицу, будући да су ово територије са великим урбаним срединама.
Како објашњавају, житељи урбанијих делова Србије имаму више могућности да дођу до више информација и средњег су и високог образовања, а доступни су им и канали попут Н1 и Нова.
У Демостату указују да је добар рецепт за успех опозиције недавно постигнут договор опонената власти у Крагујевцу, будући да укрупњавање опозиције може ићи лакше на локалу где нису заступљене такозване велике теме, људи се познају и лакше могу да сарађују и идеолошке разлике не долазе до изражаја.
У овом истраживачко-издавачком центру подсећају да је опозиција на прошлим београдским изборима имала за 70.000 гласова више у укупном броју гласова од власти и то у условима у којима није могла да надгледа изборни процес у целини нити је покрила сва бирачка места.
Ђорђе Вукадиновић, оснивач Нове српске политичке мисли, за Данас каже да према налазима НСПМ опозиција има шансе у Чачку и можда у Нишу.
– Без обзира на ову текућу „шпанску серију око тога да ли, ко и за када тражи изборе – и које све – полако али неумитно се приближавају покрајински и локални избори који се не могу избећи и који се морају одржати за десетак месеци. Стога смо ми из НСПМ претходних месеци скенирали ситуацију у неколико већих градова из различитих делова Србије (и имали увид у још пар истраживања других колега) и могу рећи да је ситуација врло шаролика. О Београду је већ било доста говора и не бих трошио много речи. Чињеница је да ту опозиција добро стоји – нарочито у централним градским општинама, које ће практично сигурно и добити. У остатку Србије СНС је генерално фаворит, али далеко од оне недодирљивости са ранијих избора – каже он.
Вукадиновић указује на то да ће у многим градова ће СПС-ЈС имати улогу таса на ваги.
– По, нашем налазу, опозиција је тренутно најближа победи у Чачку, па можда и у Нишу – под условом да се логично групишу и не дозволе осипање опозиционих гласова. Али, реално, тек крајем ове године ћемо моћи имати мало сигурнију и поузданију слику – наводи он.
А о томе шта број шетаћа у протестима Србија против насиља говори о потенцијалу опозиције у тим градовима питали смо Александра Губаша, оснивача Архива јавних скупова.
Он за Данас наводи да би било погрешно број људи на протестима у неком граду линеарно поистовећивати са изборном снагом опозиције у том граду, јер одзив на протесте није показатељ изборних преференција, него првенствено мера мотивације оног дела становништва које је неким поводом галванизовано за излазак на улице.
– Осим тога, ови протести имају специфичан повод и, као што је показало истраживање Црте, њихове захтеве подржава и солидан део гласача владајућих странака. Притом, постоје и бројне локалне специфичности, као што је нпр. Богатић, где је прошле недеље на протест против насиља изашао за ту средину енорман број мештана, што не значи аутоматски да су то све гласачи опозиције, него пре свега да је много мештана потресено бруталним убиством омиљеног локалног ветеринара – објашњава Губаш.
Према његовим речима, највећи број гласача опозиције је у великим центрима (Београд, Нови Сад, Ниш), где на улицу лако изађу хиљаде људи, али се тај број исто тако релативно лако издува, као да су грађани у тим градовима већ помало засићени протестима, док су у неким другим градовима демонстранти истрајнији.
– Сваки град је прича за себе и то треба имати на уму при било каквом закључивању. Уколико бисмо ипак хтели да се, макар хипотетички, позабавимо претпоставком да број људи који су у неком граду учествовали у протестима против насиља има везе с тим колико људи ће у том граду гласати за опозицију, онда би, поред највећих центара, јако добро стајали Ваљево, Врбас, Лесковац, Шабац, Пожаревац, Крушевац, Крагујевац, Пирот – и, наравно, Петровац на Млави, вишенедељни рекордер по релативном одзиву у локалним оквирима – наводи Губаш.
Како истиче, посебно је занимљиво да се већина градова у којима су се претходних недеља одржавали протести огромни у локалним размерама налази јужно од Саве и Дунава.
– Војводина се (осим Врбаса и Новог Сада првих недеља) у овој серији протеста показала прилично летаргичном – закључује Губаш.
Подсетимо, локални избори одржани су 21. јуна 2020. а уз њих се гласало и за војвођански и републички парламент. Већи део опозиције је те изборе бојкотовао.
Мило Ломпар: Када су Руси са нама?https://t.co/wOj8Hnd4Aj
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 2, 2023
