Прочитај ми чланакКомандант НАТО-а за Европу, генерал с четири звездице Кертис Скапароти, у сведочењу пред Одбором америчког Сената за оружане снаге рекао је да је Србија, али и цео српски народ највећи проблем на Балкану.
Скапароти је сведочио о јачању руског утицаја у Европи, што је оценио као највећи проблем на цивилном и на војном плану, а посебно на западном Балкану.
Он је рекао да Русија користи добре односе с челницима Републике Српске за подривање институција Босне и Херцеговине. Такође, да Русија покушава да спречи евроатлантски пут појединих земаља у региону.
Скапароти је потом изразио дубоку забринутост и објаснио да недостатак дипломатских активности доприноси ширењу руског утицаја на Балкану, а на питање која је земља највећи проблем одговорио је Србија.
Скапароти је рекао да је у европском штабу НАТО-а у белгијском Монсу израђено неколико оперативних планова како би осигурали војне опције против руске агресије, а у одбрану НАТО савезника.
– Међутим, опасност није само војног карактера. Москва покушава да спречи приступање нових земаља НАТО-а, али и ЕУ – рекао је Скапароти и додао да ће на операције у Европи наредне године НАТО потрошити шест и по милијарди долара, две и по више него ове.
Више војске на Косову
Сенатори су га тада упитали да ли је говори о Србији или Републици Српској.
– То је Србија, као држава, али уопште српска популација на Балкану – одговорио је генерал Скапароти.
Командант НАТО-а је истакао да су Сједињене Америчке Државе испустиле из вида подручје западног Балкана, закључујући како је потребан већи војни, али и дипломатски ангажман у региону.
Ивица Дачић реаговао је изјавом да је Скапароти већ ратовао на Балкану, па му се осладило. Он, овакве поруке види као озбиљне и поручује да ће Србија знати да их протумачи и адекватно регаује. Такође је подсетио да су он и председник Александар Вучић свима много пута ставили до знања да Србија неће прекидати братске везе са Москвом.
Он је још у марту прошле године пред истим одбором Сената позвао на јачање војног присуства НАТО-а на Косову с циљем сузбијања руског утицаја на Балкану. Тиме је дао за право сенатору из Ајове Џидију Ернсту.
– Не треба да смањујемо бројност нашег контингента, посебно када је реч о Косовским безбедносним снагама, јер је то темељ стабилности – рекао је тада Скапароти сенатору Ернсту.
Српско-руски бизнисмен и министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић изјавио је да не памти да је један војни савез читав народ прогласио проблемом.
– То само потврђује оправданост српске позиције војне неутралности. Због одбране кључних националних интереса по питању Косова и Републике Српске и пријатељства са Русијом, НАТО је нас оценио као проблематичне – поручио је Поповић.
Лажна љубав
И српске власти подржавају снажно присуство НАТО-а на Косову. Наиме, у јулу прошле године Скапароти посетио је Београд. Председник Александар Вучић је истакао да Кфор, односно међународне мировне снаге под вођством НАТО-а, имају кључну улогу у заштити српског народа на Косову и Метохији, као и очувању стабилности у региону.
После састанка, из кабинета председника Вучића стигло је саопштење у ком је изражено задовољство добром сарадњом са НАТО-ом, која се развија уз поштовање војне неутралности Србије. Такође да је Скапароти подржао напоре које Србија улаже у очување стабилности и ширење сарадње у региону, али у сведочењу пред Сенатом показало се да однос Западне алијансе према Србији није нимало идиличан.
Приликом сведочења генерала Скапаротија пред Сенатом на видело су изашла и померања стратегије НАТО-а у Европи. Наиме, Скапароти се сагласио са сенатором Томом Котоном, републиканцем из Арканзаса да је Балтички регион најважнији. Реч је о чланицама НАТО-а, бившим совјетским републикама: Литванији, али и Летонији са око близу 40 одсто словенског живља и Естонији с око 28 одсто Словена. Те земље надомак Санкт Петербурга и Пољске су наводно у опасности од руске агресије, па су последњих година појачане НАТО снаге у њима и спроводе се стални маневри.
Међутим, сада је Скапароти рекао сенаторима да је највећа опасност од Русије у блиској будућности на Балкану, а потом и на Арктику.
– Балтичке земље су у НАТО-у и имају стабилну позицију на континенту. Више сам забринут због подршке српског народа на Балкану који је више подложан руском утицају.
Цементирају границу на Дрини
Српски и амерички публициста и историчар Срђа Трифковић сматра да је неопходно остварити јединство свих политичких снага у РС око стратешког опредељења за војну неутралност и неуступање војне имовине централним органима БиХ како би се спречило да граница на Дрини буде трајно зацементирана.
– Сходно америчкој доктрини која захтева агресивне мере за супротстављање утицају Русије тешко је замисливо да би дугорочни останак БиХ ван оквира НАТО-а био прихватљив стратешким планерима у Вашингтону – написао је Трифковић.
Он наводи да је главни проблем с америчком стратегијом што игноришер чињеницу да је учешће Америке у светској привреди 1960. године било 40 одсто, а да је сада пало на 20 процената.
– Америка не може да наметне своју хегемонистичку вољу и Русији и Кини док се истовремено припрема за рат против Северне Кореје и Ирана и одржава 300.000 војника у базама у око 150 земаља на свим континентима – наводи Трифковић.
Бивши портпарол ЦДУ Ангеле Меркел и некадашњи потпредседник Парламентарне скупштине Оебса још 2000. је упозоравао да је Србија 1999. бомбардована зарад успостављања америчких база на њеној територији. Сада поводом глобалне политике САД према Русији и другима каже да је српски народ на погрешном месту у погрешном времену.
– Рат из 1999. имао је много везе са идејом Америке да уништи руски утицај на Балкану. Из базе Бондстил желе да контролишу нафтоводе и гасоводе из Каспијског мора и да владају путним и железнички системом у региону – каже Вимер и додаје да је питање Косова још тема разговора између Израела и његових суседа о будућности Бликог истока.
Искаљују бес због немоћи
Некадашњи шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић каже за „Вести“ да је изјава генерала Скапаротија без сумње расистичка.
– Српски народ тим се по ранијем критеријуму проглашава реметилачким фактором на Балкану – каже Јовановић.
Он истиче да НАТО, САД и ЕУ више нису фактор који су били после пада Берлинског зида, када су надмоћ исказивали бомбардовањем и нису крили амбицију продора на Исток. Све се гласније чује да су агресију на тада СРЈ изазвали не због одбране људских права, већ да би стационирали своје трупе на Балкану и остварили стратегију експанзије на Исток. Сада врше притисак и неосновано оптужују Србију као кочницу њиховог даљег продора – појашњава Јовановић.
Он истиче да је Србија мала да би могла да изазове дестабилизацију.
– Запад очито не жели да прихвати нову реалност, да су Русија и Кина равноправне са њима, па кривца за слабљење своје доминације проналазе у малој Србији – сматра бивши шеф дипломатије СР Југославије.
