Премијер Александар Вучић у ауторском тексту за Новости, конфронтира протестантску радну етику Косовском Завету.

Према његовим речима, испада да је Косовски Завет извор деструкције, насиља, лењости, лоповлука и назадњаштва код Срба, те да морамо пригрлити протестантску етику, да би се ишчупали из мита који нас је уназадио. Да је то заиста тако, онда смо могли да прихватимо ислам пре 500 година, јер је он по прилично близак протестантизму. Значи, џаба смо се борили. Наша историја је узалудна и наше жртве су бесмислене.

Заправо, проблем је у Вучићевом неразумевању, и не само његовом, него свих политичара у Срба у последња два века, косовскозаветне етике.

Није она идеологија смрти, како је Вучић представља, него, напротив, баш идеологија живота. Јер, све оно што је добро у Срба потиче управо из косовскозаветне етике. А главна порука косовскозаветне етике је сажета у речима патријарха Павла, да будемо људи (не лопови, не лењи, не митомани, не насилници, не пробисвети, него, пре свега, људи). Ако будемо људи, лако ћемо ми и државу добру направити. Ако смо нељуди, џаба нам и протестантска етика и држава и НАТО пакт и ЕУ.

Није народ рекао џаба: „Земаљско је за малена царство.“

Народ ово није рекао зато што је лењ, него зато што је то истина.

Нема тог царства које траје вечно, сва се на крају заврше, овако или онако. Па ће се и ово ЕУ царство завршити и већ му се назире крај.

Косовскозаветна етика нити се може конфронтирати са протестантском, нити јој је на било који начин супротстављена.

Можда је Александру Вучићу протестантска етика разумљивија и прихватљивија зато што је погрешно учен косовскозаветној етици (ако је учитељ био Шешељ, онда није ни чудо).

Али то није косовскозаветна етика, него етика национал-бољшевизма. Од овога данас пате, како леви, тако и десни политичари у Србији, без разлике.

Косовскозаветна етика надилази протестантску, јер протестантска, иако полази од Св. Писма, на крају је сва усредсређена на овоземаљски живот.

Како косовскозаветна надилази протестантску?

Сигурно не тако што негира овоземаљски живот, јер православље није манихејизам, а косовоскозаветна етика управо произилази из српског православља. Она сагледава дубље, шире и даље. Јер је, заиста, земаљско за малена царство.

Та чињеница косовскозаветне етике није спутавала Србе да се боре за овоземаљску Србију, да за њу ратују и гину и да је после ратова увек граде и обнављају, да се боре у вртлогу светске политике за своје право под капом небеском.

Протестантска етика није сама по себи лоша, али укидати косовскозаветну етику зарад протестантске, веберовске, исто је као укидати факултет зарад забавишта.

Није нас уназадила косовскозаветна етика, него управо одступање од исте.

Могуће да нам је данас разумљивија веберовска, но то је зато што смо на нивоу изображенија предхришћанског (аналогије ради, нисмо ни у забавиште кренули).

Дакле, у реду је то, Вучићу, да Срби после бољшевизма треба да крену у забавиште, али немој нам због тога укидати факултет, који је, приде, везан за Косово и Лазареву косовскозаветну етику!

Извор: ФБ Жељко Ињац

Ознаке: Александар Вучић, Жељко Ињац, косовски завет, Срби