Прочитај ми чланак

ОД ВУЧИЋА И АНЕ, преко богиња, до „тетке из Канаде“

0

Први догађај који је агенција Бета издвојила као најважнији који је обележио 2017. годину је избор Александра Вучића за председника Србије.

1. Председнички избори у Србији одржани су 2. априла, а на њима је победио кандидат власти и дотадашњи премијер Александар Вучић и то са 55,02 одсто гласова. Вучићеву кандидатуру подржале су све странке које су у коалицији са Српском напредном странком, па чак и Социјалистичка партија Србије која је до тада увек имала свог председничког кандидата. На другом месту са 16,36 одсто освојених гласова био је дотадашњи заштитник градјана Саша Јанковић, чију кандидатуру је подржало 100 јавних личнопти, као и Демократска странка. Трећепласирани на изборима био је младић из Младеновца Лука Максимовић алијас Љубиша Прелетачевић Бели који је освојио 9,43 одсто гласова, а четврто место заузео је Вук Јеремић. Само дан после избора почели су протести испред Скупштине Србије. Протест „Против диктатуре“ организован је на друштвеним мрежама и у почетку је у њему учествовало и неколико десетина хиљада грађана. Они су тражили поништење избора и тврдили да су избори покрадени и тражили омогућавање поштеног изборног процеса. Протест у којем су првенствено учествовали млади људи и студенти почео је да јењава после 16. априла, када је у Србији прослављан Ускрс по јулијанском календару. После избора Саша Јанковић основао је Покрет слободних градјана, а Вук Јеремић Народну странку.

2. Ана Брнабић изабрана за председницу Владе– Избором Ане Брнабић за премијерку, Србија је добила прву жену и прву јавно декларисану ЛГБТ особу на челу владе. На предлог председника Србије Александра Вучића, дотадашња министарка државне управе и локалне самоуправе изабрана је 29. јуна за председницу Владе гласовима 157 посланика владајуће коалиције у Скупштини Србије. Њен избор нису подржали сви посланици владајуће коалиције предвођене Српском напредном странком, међу којима и председник Јединствене Србије Драган Марковић и председник Бошњачке демократске заједнице Санџака Муамер Зукорлић.

Представљајући експозе, Ана Брнабић је најавила да ће њен кабинет задржати континуитет с претходном владом, а опозиција је навела да експозе представља списак лепих жеља и да ће нова влада бити влада континуитета и лоше политике Александра Вучића. Они су изразили сумњу и да је Ана Брнабић уопште предложила и једног министра, те је називали „фикусом и женским Мирком Цветковићем“ и истицали да неће имати политички легитимитет. Почетак мандата Ане Брнабић обележио је интервју америчкој агенцији Блумберг у коме је казала да ће се Србија, ако буде приморана да бира измедју ближих веза са Русијом и чланства у ЕУ, определити за Унију. Та изјава је изазвала бројне реакције у Србији али и у Русији због чега је ; касније предала руском амбасадору у Београду стенограм интервјуа како би га уверила да је лоше интерпретирана.

3. Епидемија малих богиња – Уместо да морбиле буду искорењене, и ове године епидемија малих богиња пријављена је у више градова и општина – у Београду, Краљеву, Нишу, Бујановцу, Смедеревској Паланци, Великој Плани и Бојнику. Лекари се и даље боре са том болешћу због сталног јачања антивакционалног лобија који говори о повезаности ММР вакцине (против заушки, рубеола и малих богиња) и аутизма. Група лекара и родитеља из више градова Србије поднела је кривичне пријаве против јавних личности које су пропагирале невакцинисање деце, а изречене су и прве новчане казне за родитеље који нису вакцинисали децу ММР вакцином у главном граду где је само 65,2 одсто малишана заштићено од ових болести. Од марта прошле године, од када је ступио на снагу Закон о заштити становништва од заразних болести, који прописује казну од 30.000 до 150.000 динара за оне који одлуче да не заштите дете од ових болести, до августа поднета је 241 пријава, донете су 32 одлуке, од којих је 21 осуђујућа пресуда.

4. Инцидент у Скупштини, без скупштинске расправе– Рад Скупштине Србије ове године обележио је низ инцидента, грађани су о законима слабо шта могли да чују, а први пут се десило да није било расправе у појединостима о буџету за 2018. годину. Скупштина Србије усвојила је 14. децембра буџет за наредну годину без расправе о поднетих више од 900 амандмана. Време за расправу потрошили су посланици владајуће коалиције образлажући више од 300 готово истоветних амандмана на предложене законе који су се налазили на дневном реду пре буџета. Они међутим за те амандмане нису гласали, већ су их пре гласања повукли. Опозиција је то оштро критиковала истичући да се први пут у историји у појединостима није разматрао најважнији акт и да владајућа већина на све начине упорно ућуткава опозицију.

Дешавања у парламенту ове године обележило је и неколико инцидената. Председника Административног одбора Александра Мартиновића гадјао је мишем од компјутера шеф Двери Бошко Обрадовић, јер му је Мартиновић на седници одбора искључио микрофон и није дао реч посланицима његовог покрета. Посланици Двери су учествовали у још једном инциденту, када су ушли у кабинет председнице парламента Маје Гојковић захтевајући да објасни због чега га је искључила Обрадовића са седнице Скупштине на 20 радних дана. Маја Гојковић је после инцидента рекла да физичког обрачуна није било сем оног када је сама успела физички да избаци сва три посланика Двери, али је дан касније јавности показала модрицу на руци и рекла да су јој то учинили посланици Двери. Рад парламента је обележила и пауза током председничке кампање коју је Маја Гојковић образложила жељом да сачува достојанство Скупштине.

5. Рамуш Харадинај изабран за премијера Косова – Посланици Српске листа, која има подршку Београда, средином септембра у Скупштини Косова гласали су у Скупштини Косова за владу Рамуша Харадинаја. Уласком у владу, на челу са Харадинајем, кога Србија терети за ратне злочине, а кога је Хашки трибунал 2012. године правоснажно ослободио свих оптужби, српски представници добили су три министарства и око 30 места помоћника и саветника министара. То је шеста влада на Косову и Метохији у коју су од 1999. године ушли Срби. Харадинај је у јануару ухапшен на француској страни аеродрома у Базелу, по потерници Интерпола, издатој на захтев Србије, због ратног злочина, а Апелациони суд у Колмару га је крајем априла ослободио свих оптужби. Та одлука суда била је разлог да тадашњи премијер Александар Вучић одмах најави упућивање протестне ноте Француској као и позив амбасадору Србије у Паризу да се врати у Београд на консултације. Крајем октобра српске судије и тужиоци са севера Косова положиле су заклетву у кабинету председника Косова Хашима Тачија и на тај начин се интегрисали у косовски правосудни систем. Био је то последњи корак у потпуној примени Бриселског споразума о правосудју постигнутог 10. фебруара 2015. године. Заједница српских општина, која чини основ и највећи део Бриселског споразума, ни након пуне четири године и осам месеци и даље није формирана.

6. Отворено шест преговарачких поглавља Србија је у 2017. отворила шест поглавља у преговорима са ЕУ. У фебруару ове године Србија је отвориле поглавље 20 – Предузетништво и индустријска политика и поглавље 26 – Образовање и култура, које је истовремено је отворено и привремено затворено. У јуну су отворена поглавља 7 – Право интелектуалне својине и 29 – Царинска унија, а у децембру поглавље 6 – Право привредних друштава и поглавље 30 – економски односи с иностранством. Очекивало се да ће у децембру амбасадори земаља чланица ЕУ дати зелено светло и за поглавље 33 које се односи на буџетске и финансијске одредбе, али за то није било подршке. Према дипломатским изворима, медју чланицама које овога пута нису одобриле отварање овог поглавља налазе се и Немачка и Француска јер нису задовољне напретком који је Србија остварила у области владавине права, односно у испуњавању Акционог плана за поглавље 23 које се односи на правосудје и основна права. Званичници Србије, иако су очекивали да ће ЕУ у децембру отворити више од два преговарачка поглавља, оценили су да је важно да је настављена динамика отварања нових поглавља. Преговори Србије о чланству у ЕУ званично су почели 21. јануара 2014. године у Бриселу и од тада Србија је отворила 12 поглавља, од којих су два привремено затворена.

7. Тетка из Канаде, рајски папири и новогодишња јелка– Током 2017. избило је неколико афера у које су уплетени највиши државни функционери , а међу њима највише пажње је изазвала имовина министра одбране Александра Вулина и министра без портфеља задуженог за технолошки развој и иновације Ненада Поповића. Министар Вулин дошао је у центар пажње када није могао да докаже порекло више од 200.000 евра којима је 2012. купио стан у Београду, па је Агенцији за борбу против корупције дао неуверљиво објашњење да је новац позајмио од супругине тетке из Канаде. Међутим, подаци о уношењу те суме новца у земљу не постоје. Новинарима је објаснио да је у земљу уносио девет по девет хиљада евра. Министар Поповић нашао се у пројекту „Рајски папири“ који открива везе више стотина светских политичара и бизнисмена са офшор компанијама. Подаци показује да он поседује имовину вредности више од 100 милиона долара.

Мејлови процурили у пројекту показују да је адвокатска канцеларија која је требало да реализује реорганизацију Поповићевог богатства спровела истрагу и открила различите контроверзе у вези са његовим пословима у Русији. Поповић тврди да све послове води легално у Србији и Русији. Крај године обележила је афера са новогодишњом јелком постављеном у центру Београда, за шта је из градског буџета издвојено 83.000 евра. Цена јелке висине 18 метара изненадила је и градоначелника Београда Синишу Малог који је прво рекао да је изненађен износом, а потом и да ће уговор са фирмом „Кип лајт“ бити раскинут. Више јавно тужилаштво навело је да је у току поступак у вези са спорном набавком јелке.

8. Стање у медијима – Новине „Врањске“, један од најзначајнијих локалних медија у земљи, после 23 године постојања угашене су због политичких и економских притисака. Гашење Врањских био је повод за формирање Групе за слободу медија као одговор на константно урушавање слободе медија и изражавања и све чешће физичке и вербалне нападе на новинаре. Према подацима те групе, у 2017. години забележено је 68 напада на новинаре, а већина од њих није решена. Из Европска комисија је неколико пута речено да се Србија и даље суочава с крупним изазовима када је реч о слободи медија и изражавања, док је председник Европске федерације новинара Могенс Блихер Бјерегард оценио је да је Србија најгори пример кршења медијских слобода на Балкану. Током јесени одржан је низ акција и протеста медијских радника, а бројни грађани подржали су захтеве Групе за слободу медија. Представници Групе предали су 14. новембра председници Владе Ани Брнабић захтеве за побољшање медијске ситуације, међу којима су формирање нове радне групе за израду Медијске стратегије, расветљавање свих напада на новинаре, као и повлачење држава из власништва у Политици, Вечерњим новостима и Дневнику и престанак рада угашене агенције Тањуг. Иако се јавно обавезала да ће одговорити у року од две недеље од када су јој предати захтеви, Ана Брнабић је то учинила 21. децембра.

9. Стигли половни мигови из Русије– Десет месеци након што је у Москви договорена донација половног наоружања за Војску Србије, на аеродром Батајница средином октобра испоручено је пет авиона Миг-29 из Русије. Иако је раније било најављивано да ће авиони бити у летном стању, до краја године авиони нису уведени у употребу и још не лете а на њима није изведена чак ни такозвана предизвозна припрема. Јавност и даље не зна због чега је шести поклоњени авион одмах враћен натраг у Русију, као и када ће ВС добити по 30 обећаних тенкова Т-72 и оклопних аутомобила БРДМ-. Иако још није решена мистерија шестог „невидљивог“ Мига 29 и датума испоруке оклопне технике, са Андрићевог венца већ стижу најаве да ће Србија од Русије купити додатних шест нових транспортних хеликоптера Ми-17 док провладини таблоиди отворено пишу да је договорена и набавка половних ракетних система С-300 од Белорусије.

10. Условне казне због инцидента на Паради поноса 2014.- Виши суд у Београду осудио је седморицу припадника Жандармерије на условне казне затвора због напада на браћу председника Србије и градоначелника Београда, Андреја Вучића и Предрага Малог током Параде поноса 2014. године. Шесторица припадника Жандармерије осуђена су на шестомесечне условне казне затвора, са роком провере од две године, један жандарм осуђен је на осам месеци затвора, условно на три године, док је осми припадник Жандармерије ослобођен одговорности. Они су првостепеном пресудом осуени за кривично дело злостављање и мучење. Током суђења које је почело још 30. априла 2015, жандарми су тврдили да су 28. септембра 2014. поступили по закону и да нису починили кривична дела напада, злостављања и мучења, која су им оптужницом било стављена на терет. Председавајућа судског већа судија Снежана Алексић је, образлажући пресуду, навела да је пресуда донета јер је суд поверовао сведочењима непосредних очевидаца, као и на основу снимка ТВ Н1 са места догађаја. Она је додала да је суд одбацио изјаве оптужених да су били нападнути и да су се бранили, као и да је утврдјено да Вучић и Мали нису напали жандарме.