Pročitaj mi članakSondiranjem javnog mnjenja na reprezentativnom uzorku: supruga, svastika, mama, burazer, kum, Joca, komšija, onaj što pije pivo ispred diskonta, slučajni prolaznik koji me gledao na televiziji i slučajni prolaznik koji me pomešao sa nekim...
…дошао сам до запањујућих резултата које нема ни Ипсос стратеџик маркетинг: Вучић по овом мом истраживању има нула одсто гласова!
И не само што има нула одсто гласова, већ неки од анкетираних планирају да га бију ако би га којим случајем срели на улици (12 одсто), неки би само да га дискретно пљуну (34 одсто), али већина би ипак поред њега прошла као поред турског гробља, нарочито ако га на улици сретну са обезбеђењем.
По том мом истраживању Јанковић има 45 одсто, Јеремић има 40 одсто, Обрадовић има ту негде око 15 одсто… Неодлучних нема!
Ако сте којим случајем Александар Вучић, а читате овај текст, желео бих за сваки случај да вас обавестим како су резултати мојих истраживања јавног мњења традиционално тотално погрешни још од децембра 1990. године – онај који би на крају у реалности победио, увек је код мене имао нула одсто гласова. А анкетирани су редовно хтели да га бију (12 одсто) или дискретно пљуну (34 одсто).
То је највероватније резултат околности да се дружим са нерепрезентативним узорком нашег друштва, што ће ми кад-тад доћи главе.
А доћи ће главе и нерепрезентативном узорку нашег друштва које се дружи са мном.
Никако, дакле, да постанемо репрезентативни узорак нашег друштва кога редовно зову да питају: „За кога ћете гласати на изборима?“ – и они увек погоде ко ће да победи.
А ми нерепрезентативни увек на крају бивамо убеђени да је у питању нека „шугензи гугензи“ варијанта, и то обично на крају изборне ноћи.
– Ма ово је немогуће! Па ко гласа за овог човека? Ја не познајем ни једног јединог, а он добио два милиона гласова?! – питамо се, питамо…
