Pročitaj mi članak

NOVA OPOZICIJA: Koga kljuca žuta patka

0

Aleksandar Vučić poručio je od početka protesta „Ne da(vi)mo Beograd” jasno da se oni okupljaju zbog njegovog rušenja, a ne zbog tri barake u Savamali, dok organizatori ovog skupa odgovaraju da se premijer sam prepoznao i da ga niko u govorima i saopštenjima nije pomenuo.

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

Транспарент са поруком „Пада Мали, пашће и велики”, на шестом протесту иницијативе „Не да(ви)мо Београд”, са којег је поново званично упућиван захтев за смену градоначелника због ноћног рушења у Савамали, наговештава веће политичке амбиције покрета познатог по „жутој паткици”.

Зато није чудно што је премијер Александар Вучић на питање новинара како коментарише присуство личности из невладиних организација попут Соње Бисерко и Борке Павићевић на протесту испред Старог двора одмах узвратио како је од почетка јасно да се учесници протеста не окупљају због рушења три бараке, већ због рушења њега. Како додаје, само му није јасно што то од почетка нису отворено рекли.

„Нека они раде свој посао, ми ћемо свој. Нека они руше, ми ћемо да градимо. Иначе сам фасциниран њиховом снагом. Позивам оне који су улагали новац (у протест) да уложе шест пута више, јер ово није довољно. Ово је мало, шира су моја леђа, нека уложе више да би више пара остало у Србији. То на крају заврши у тржним центрима ’Делта ситију’ и ’Ушћу’, како год окренете, и то добро дође. Ми то прикупимо и можемо да уложимо у повећање плата и пензија”, узвратио је Вучић одговарајући на новинарска питања.

Добрица Веселиновић из иницијативе НДБ тврди да премијера нико од организатора ни говорника на скупу „није спомињао, ни у говорима, ни у саопштењима”, и да се сам препознао.

„То је једна замена теза, а друга је да су бараке илегалне, иако власници показују папире од почетка. И при томе каже да је демократски да се протестује, али не даје довољно јасан одговор на основно питање ко је то урадио и зашто нико не сноси ни политичку ни било какву одговорност. Он доживљава ово као напад на себе, као да је умешан. Одбрамбена реакција је таква, јер покушава да себе убаци као некога ко ће примити главни ударац, пошто је перцепција да је најјачи”, каже Добрица Веселиновић из иницијативе НДБ за „Политику”.

Вучић је, међутим, оценио да је посебно задовољан, јер се показало да је од почетка био у праву када је говорио да to нема никакве везе с рушењем незаконито изграђених објеката.

Активисти из Прешева су питали да ли могу да дођу на протест

Добрица Веселиновић, на питање да ли је тачно да су Албанци из Прешева учествовали на протесту у четвртак, одговара да су били присутни представници невладине организације из тог града.
„Они су покрет и нису део никакве тамошње власти. Обратили су се неким нашим представницима, пошто их познају одраније, и питали да ли могу да дођу, на шта смо ми одговорили потврдно, као и гостима из свих осталих градова у Србији”, каже Веселиновић.

 

„Ја сам то знао и, као што видите, насмејан то пратим. То је њихово демократско право, показује демократско лице Србије”, нагласио је Вучић приликом обиласка турске фабрике „Тибет мода” код Ћуприје и додао да ће одмах поднети оставку ако неко пронађе месну заједницу у којој неће моћи да скупи више људи него што учесници протеста скупе са свих страна.

И док грађански покрети, попут НДБ, инсистирају да протестују због локалних проблема у својим срединама, власт њиховe активности изгледа доживљава као већу конкуренцију него деловање актуелних опозиционих странака.

Нарочито у моменту када се увелико захуктава кампања за председничке изборe наредног пролећа, а многи очекују да ће истовремено бити расписани и престонички избори.

Пре две вечери на протесту испред Старог двора гостовали су и покрети из десет градова, а организатори су поручили да се не ради само о проблемима Београђана већ „свих нас” у Србији, наговештавајући тако ширење овог активистичког „фронта”.

Да ли ће из локалног покрета „Не давимо Београд” израсти озбиљан антивладин политички покрет?

Добрица Веселиновић, на питање какви су планови НДБ, одговара да су „све опције у игри”, али да ниједна још није извесна.

„Од тога да идемо у политику на локалном нивоу до тога да остане овако како је сада и да тако коригујемо било коју власт. Постоји могућност и да правимо некакву образовну платформу где би радили са људима и младима на дуже, рецимо десетак година, и тако створили трајну базу за нешто озбиљније. Ако будемо сарађивали на државном нивоу, мораћемо да окупимо неку врсту грађанског фронта Србије, и то боље артикулишемо, јер су покрети сада прилично аутономни”, наводи Веселиновић.

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

На питање да ли би иницијатива попут НДБ могла у већој мери да утиче на политичку сцену, аналитичар Милан Николић одговара да ће све зависити од њихове способности да понуде неку платформу, поред критиковања актуелног стања. По њему, покрети у више градова привукли су део незадовољних грађана, али…

„За неке веће циљеве попут уласка у парламент потребан је и програм. У свету постоје примери где је нешто слично успело, али и обрнуто. Рецимо покрет ’Окупирајмо Волстрит’ привукао је велики број Американаца незадовољних капитализмом, али није смогао снаге да постане политичка организација. Осули су се, а вероватно је део присталица пришао Бернију Сандерсу”, додаје Николић.

Добрица Веселиновић признаје да су два покрета која су се укључила у протест – „Локални фронт” из Краљева и листа „Само јако” из Младеновца са Љубишом Прелетачевићем Белим на челу – већ учествовала на локалним изборима.

„Они представљају идеју да покажемо људима да је на локалу могуће кандидовати се по овом рецепту, са акцентом на локалне проблеме, и ући у скупштину општине. За нас је битно да то нису класичне политичке партије”, каже Веселиновић.

Да би грађански покрети могли да попуне простор настао због слабог деловања актуелне опозиције верује и Милан Николић. По њему, у Србији постоји велики јаз и нема утицајне и праве социјалдемократске партије.

„Нема странке која стоји иза сиромашних и умрежена је са синдикатима. А са становишта европских статистика, за неке такве опције у Србији постоји простор, јер је незапосленост велика, дешава се пад животног стандарда, а радници нису задовољни понашањем представника капитала”, закључује Николић.