Pročitaj mi članak
Шиптарска окупаторска Влада Косова значи да СНС више не жели да препусти СПС-у ништа што има везе с Косовом (а ни Србијом).
После многих нагађања ко ће на крају ући у окупаторску владу такозване републике Косова, 9. децембра спекулације је прекинула вест да су се Иса Мустафа и Хашим Тачи договорили. И Срби су се договорили пошто су претходног дана напустили седницу. У свечаном расположењу, председник скупштине Кадри Весељи (човек из ШИК и УЧК) помислио је да је прикладно одржати један леп говор у част Адему Јашарију.
Уместо Рашића (који је већ био у окупаторској влади ) и Петровића (бившег Тачијевог заменика), у владу улазе неки други Срби. Један од заменика премијера Бранимир Стојановић (актуелни градоначелник Грачанице, Српска листа); Александар Јаблановић (Српска листа; сада министар за повратак који је иначе у скупштини републике Србије посланик СНС) и Марић (администрација и локална самоуправа). Ништа дакле од Вучићеве идеје о томе да се Србима дају битна места у безбедносним структурама. Ипак, ништа ни од тога да у шиптарску владу Косова могу да уђу они који нису у вези са Српском листом.
СНС ПРЕУЗИМА БАРЈАК ОД СПС
Шта то значи за Србе с Космета и шта то значи за Србију?
За Србе с Косова и Метохије, укратко, ништа ново. За Србију, да СНС коначно и званично осваја територију Космета, узимајући ову заставу од СПС, чији су кадрови деценијама на Косову и Метохији били једини могући. У том смислу је Албин Курти (Самоопредељење) у праву када примећује да без званичног, мада најчешће незваничног, договора са Београдом Срби на Космету не могу да учествују у процесима на Косову и Метохији.
Као што је својевремено СПС заобилазним путевима и макадамима, по кафанама и преко којекаквих посредника, кадрирао (створио) СЛС, тако сада то ради СНС преко Канцеларије за Косово и Српске листе, настале чак мимо воље већине оних Срба на Косову и Метохији који слове за упућеније. И мимо воље оних „обичних“, који су били практично приморани да гласају за то тело на северу Косова, док је Вулин водио ту трагикомичну менажерију која би била одлична за шалу да шала није толико морбидна и ни мало смешна.
Дакле, вест да у окупаторској шиптарској влади Косова неће седети бивши пријатељи СПС за Републику Србију значи то да СНС истискује СПС (и остале) са свих места одакле би о било чему могли да одлучују. Срби су се, наравно, посвађали. Слободан Петровић дао је много не баш најјаснијих изјава о томе како га је преварила Српска листа (преварен очито јесте, али или не уме да се изрази или не сме да изнесе прекршени договор у јавност), а новоизабрани заменик премијера Стојановић уверава (не знамо кога) да он неће бити декор у влади шиптарских окупатора. Могуће и да интелигентнији међу члановима ове владе, без обзира на победу која стоји на танким ногама, и нема велику подршку, траже нека излазна врата и унапред припремају одступнице. А могуће је и да се Срби са Српске листе само правдају и бране користећи медије, свесни да их заједница не прихвата и, што им је важније, свесни да им је најважније како ће се њихово понашање допасти владајућој странци у Србији јер им од тога зависи опстанак у политици на Космету. Тако је, на крају, одувек било на „српском Косову“ када су кадрови у питању.
СРБИ ДА ЋУТЕ
За Србе с Космета значи да им је држати се Канцеларије за Косово, мрачно је доба и није време за гласне разговоре. Дакле, Срби да ћуте. Посебно ако нису на време схватили да треба да се приклоне Српској листи и да некако избришу из памћења нашег вође сваку везу са СПС, ма како давна била – јер свашта може да их снађе и никакву заштиту неће имати. Видимо на примеру Срба по затворима и разлике у третману према онима који су на време схватили којим им је путем поћи. Истина, то им и даље не гарантује помоћ – многи су куцали на та врата и било им је обећано, али не и суђено.
Ствари су постављене на своје место, када је реч о томе ко може (и хоће), а ко не сме ни да помисли да без маске, исцерена лица, удара у опасан гоч. Тако новоизабрани окупаторски председник скупштине Косова, мрачни тип – Кадри Весељи (слика доле)– по завршетку фарсе од избора устаје и свечано држи слово о јунаку Адему Јашарију (слика сасвим доле – споменик Јашарију у Србиици). Као човек УЧК и данас ШИК. Он то може и он то одмах и саопштава: Може ми се.
Премијер (Иса Мустафа, на слици горе) и његов заменик и министар иностраних послова (Хашим Тачи) већ не би смели себи да дозволе такав инцидент. Они се надају да ће им влада потрајати бар толико колико им је потребно да некако извуку себе, увелико гоњени причама о корупцији, криминалу, неприхваћени (као Иса Мустафа) чак и у својим странкама.
Ветвендосје испада најдоследније јер прича истину, што је нормално, с позиције губитника. Оно што није доследно, међутим, јесте чињеница да су партиципирали у власти за коју говоре да је лоповска, криминална и да ће уништити Косово и Метохију. Наде да ће Харадинај бити у влади пале су у воду и оно што је, одавде гледајући, можда чудно – те наде у Харадинаја полагали су и неки Срби. Још пре неколико година он је стекао имиџ човека који неће газити српски национални идентитет, који не извлачи аргументе против Срба у маниру у ком то ради већина чак и образованих Албанаца – према чијем мишљењу историја српско-албанског сукоба почиње са Слободаном Милошевићем, а Срби су злочиначка нација која нема право ни на какву аутономију унутар Републике Косова.
ЈЕДВА РАЗУМЉИВИ ДОГАЂАЈИ
Шта је у свему овом новост која би се тицала српске заједнице, те злослутне синтагме сада потпуно поистовећене са Српском листом? Најкраће, ништа. Мало опширније, српска заједница више ни начелно не представља битан фактор у окупаторској шиптарској држави Косова, која постаје све даља од очију Србије. Из те државе до Србије, ту и тамо, стижу неке вести које имају одјек попут неког еха, једва разумљив. Једва разумљиви догађаји, мимикрија, мутни људи који долазе доведени из Београда, кадрирани по принципу „што горе – то боље“, људи који се – уосталом – ништа не питају и чија се једина моћ своди на могућност крађе и малтретирања својих сународника у општиницама које нестају.
Као што никад није заживела Заједница српских општина, као што су тамо људи који нити умеју нити смеју ишта да ураде за ту заједницу. То је очекивано, видело се голим оком на шта ће личити тело које је Вулин основао и оставио у аманет Ђурићу. Рогобатног назива и које има значај лоше организоване невладине организације из које су одавно отишли и запослени и они којима је требало да служи. Остала је да стоји као, никад сазидана, а онда напуштена, кућа кроз коју пролази неки новац и враћа се тамо одакле је дошао. Али, та прича о новцу који из Београда (не)стиже на Космет стара је колико и спознаја да ће држава Србија морати да призна независност ове квази-пара-итд-државе.
Спознаја је, као и све на Космету, чудна мисао која се ту и тамо јави некоме у Србији, као провиђење које је недавно стрефило председника Томислава Николића и врло га узнемирило, а онда нестане… Та спознаја. Као и Косово и Метохија. Чудна као Вучићеве изјаве о томе како Србија неће признати… и тако даље. Чудна као Вулинови испади лудила, које је тињало у том човеку а онда је, верујем, прогресирало након марширања Косметом. И као идеја да се такав човек уопште, икад, шаље на Косово и Метохију (не сме се неуравнотежен свет слати на таква места). А и као Николићева идеја да је баш сада прикладно да се изненађује захтевима ЕУ везаним за признање Косова.
Да сумирамо. За Србију, формирана окупаторска влада Косова и избор Срба који ће представљати „заједницу“ значи податак да СНС више не жели да препусти ништа што има везе с КиМ (а ни Србијом) СПС и њему блиским кадровима.
СЛОБОДА ЗА СРБЕ ДА ОДАХНУ
За Космет значи да наступа мрачно доба где ће људи попут Весељија и његове службе имати сву моћ. И над премијером, замеником, министрима… они више нису битни, сем као експоненти и доказ да ће још неко време трајати свет ратних елита, криминалаца и злочинаца. Ово може да се каже и за цео регион то јест бившу Југославију.
Једино за Србе с Косова и Метохије ова вест у практичном смислу не значи ништа. Осим тога да нису сасвим одвојени од Србије јер ће и њих представљати и о њиховим животима одлучивати неки људи које је изволео изабрати Александар Вучић.
Али има разлога за оптимизам. Срби с Космета могу да одахну јер се њима нико неће бавити (бавиће се уступањем остатака српске државне имовине Албанцима, бизнисом, трудиће се да утичу на српске медије на Космету у оној мери у којој су у стању да разумеју шта су уопште медији), за њих као „заједницу“ нико неће бити посебно заинтересован, што им пружа слободу да одахну, зарађују ако су спретни, чак и да се баве паметним стварима као што су уметност и медији – уколико буду довољно вешти да их они који ће их водити не разумеју ни реч. То није тешко. „Водитељи“ нити су самостални, нити заинтересовани, нити имају памети.
Има нечег ослобађајућег и у томе кад сви дигну руке од вас, драги Срби с Косова и Метохије. Можете да радите шта хоћете, другим речима, ионако је свеједно. Стога, уживајте у слободи које на свету скоро да више нигде нема, која се налази на маргинама друштва, тамо где пројектанти не залазе. И не љутите газду Србије – али то сте већ научили и пре ових из матице.
(Балканмагазин – Ана Радмиловић)
