Прочитај ми чланак
(РТС)
Председник Србије Томислав Николић позвао је у Братислави учеснике самита земаља централне Европе да подрже европски пут Србије и додељивање датума за преговоре о чланству наше земље у ЕУ.
Председник Србије је истовремено затражио да се озбиљно сагледају последице другачијег, негативног става Брисела на све процесе које је Србија, како је истакао, започела са огромним ентузијазмом.
„Та подршка коју овом приликом од вас тражим, уједно је и подршка нашој заједничкој будућности. Србија припада Европи. Ми другу, сем европске породице народа и земаља, немамо“, поручио је Николић на самиту.
Николић је истовремено апеловао на максималну конструктивност свих актера решавања косовског питања.
„Са овог места апелујем још једном на све актере који учествују у процесу решавања питања Косова и Метохије да буду максимално конструктивни у изналажењу трајног и одрживог решења, које ће нам у будућности омогућити да се заједно фокусирамо на теме економског развоја и унапређења квалитета живота свих наших грађана“, поручио је Николић.
Према његовим речима, ако сви учине колико је учинила Србија, ако сви схвате да реалност и добро решење претпостављају да сви могу да буду помало незадовољни, имаћемо обострано добре вести.
„Србија о лошим вестима више не размишља“, рекао је српски председник. Према његовим речима, ЕУ неће представљати заокружен политички, економски и културни простор, све док Србија, али и остале балканске државе не буду у потпуности интегрисане у њу.
„То је и став који сам небројено пута чуо од стране највиших светских и европских званичника. Време је да он буде преточен у одлуку Европског савета крајем овог месеца“, нагласио је председник Србије.
Трајно решење за питање Косова
Истичући да је Србија поред економских тешкоћа, била суочена и са политичким проблемом једнострано проглашене независности Косова на територији српске АП КиМ, Николић је навео да је наша земља одлучила да уложи максималне напоре у проналажењу трајног и одрживог решења, свесна да тај проблем треба решити ради постизања пуне регионалне стабилности у интересу њених грађана свих вероисповести и националности који живе на том подручју.
„У време када се многи не обазиру на обавезе које су прихватили у међународним организацијама, Србија решава свој унутрашњи проблем искључиво у оквирима међународног права“, нагласио је он.
У том циљу, додао је, Влада Републике Србије и ја лично, уложили смо све своје капацитете и углед који уживамо међу грађанима Србије. То је резултирало постизањем Првог споразума о принципима нормализације односа између Београда и Приштине, на чијој имплементацији ових дана врло конструктивно радимо.
„Не морам ни да наглашавам у којој мери је уопште било тешко постићи овакав договор и колико ће бити тешко спровести га на терену“, рекао је Николић.
Србију је, како је истакао, кроз читав процес храбрила идеја о заједничкој европској будућности читавог региона, као и потреба да се сви грађани, без обзира на националну и верску припадност, осећају безбедније и буду у прилици да добију јаснију перспективу боље будућности и још једном нагласио значај подршке који би Србији били упућени чином додељивања датума крајем овог месеца.
Реформе јачају друштво изнутра
Наводећи да је скуп прилика за учешће у отвореном разговору са председницима других држава о продубљивању сарадње и изазовима будућег начина функционисања ЕУ, чији ће члан, како је додао, и Србија постати у догледно време, Николић је рекао да је наша земља учинила и наставља да чини реформе у које улаже све своје ресурсе како би постигла стандарде који се од ње траже.
„За протеклих годину дана далеко смо одмакли на том путу. Реформе се озбиљно схватају, предлоге и сугестије који нам долазе из Брисела најозбиљније разматрамо и трудимо се да усвојимо све оно што је неопходно и доприноси бољитку нашег друштва“, казао је Николић.
Он је изразио спремност да се реформе које нису дале одговарајуће резултате, као што је реформа правосудног система, ревидирају и у потпуности усагласе са највишим европским стандардима, указујући да Србија зна да реформе јачају друштво изнутра, чинећи земљу бољим местом за живот њених грађана као и поузданијим и пожељнијим партнером за друге државе и све потенцијалне инвеститоре.
„Влада и Скупштина Србије улажу огромне напоре како би, у тренутно веома сложеним политичким околностима, ускладили наше законе и прописе са законима који важе у Унији. Наш коначни циљ је успостављање ефикасног система државне управе и друштвених односа установљених на принципима владавине права као неопходних предуслова за достизање регионалне стабилности и убрзаног економског развоја“, објаснио је Николић.
Европа најзначајнији економски партнер Србије
Напомињући да Србија, иако није чланица ЕУ, и те како осећа на својој кожи економску и финансијску кризу кроз коју Унија пролази, председник је подсетио да је српска привреда у протекле две деценије прошла кроз период систематског уништавања, економских санкција, рата, лоше спроведене приватизације, лутајући без одговарајуће стратегије и суочавајући се са константним недостатком сопствених развојних средстава.
У тим околностима, уважавајући чињеницу да Србија поседује природне ресурсе, стручњаке, образовану радну снагу и предности које произилазе из њеног географског положаја, били смо принуђени, рекао је Николић, да се примарно оријентишемо на привлачење страних инвестиција у циљу покретања економских активности.
Према речима председника Србије, Европа је највећи и најзначајнији економски партнер Србије, што нашу земљу у великој мери чини изложеним и осетљивим на економско финансијске осцилације и тенденције са којима се данас Европа суочава.
„То је уједно и највећи мотив за нас да у складу са својим могућностима покушамо да допринесемо изналажењу решења која би нас водила у правцу формулисања одговарајућег модела одрживог развоја и свеукупног друштвеног напретка Европе“, уверен је Николић.
Изванредни резултати у регионалној сарадњи
Он је указао да Србија и у регионалној сарадњи постиже изванредне резултате и да неће стати док не створи оазу мира и сарадње на Балкану, напомињући да је „то наша прошлост и будућност“.
Признајући да Србија, решавајући најтежи задатак и највећи изазов, није успела да ублажи последице економске кризе која ју је задесила, Николић је истакао да је скуп прилика да чује идеје и предлоге како можемо унапредити живот наших грађана, како можемо на политичком нивоу послати поруку и самим привредницима, али и једном великом систему као што је ЕУ.
Потребно је дефинисати које је промене у начину размишљања неопходно начинити како би она својим чланицама и оним земљама које претендују да то постану, могла да остане најјачи ослонац и највећа нада“, казао је председник и додао да ту размену идеја жели да пренесем грађанима и руководству своје земље.
Он је изразио наду да ће следеће године равноправније учествовати на овом Самиту, као председник државе која је отпочела приступне преговоре и која ће, учећи на примеру других, успети да изгради постојане темеље за место које јој припада у породици европских народа.
Како је додао, уверен је да ЕУ са одобравањем и поштовањем гледа на јачање сарадње у некада турбулентном региону, а и да они који Балкан виде као европску периферију мењају мишљење у правцу неопходности даљег проширења Уније.
„Желим још једном да нагласим да ће придруживање Србије ЕУ знатно унапредити политичке, економске али и опште друштвене околности у региону. Србија ће у нашем заједничком циљу са своје стране покушати да допринесе уређеним тржиштем, изградњом ефикасног правног система и отвореношћу за сарадњу у свим областима“, поручио је Николић уз напомену да је сигуран да је предуслов за достизање економског просперитета управо постизање политичке стабилности.
