Прочитај ми чланак

Није Драшко, ал’ је Бошко! Ево ко је српски Дритан и Станивуковић!

0

Хоћемо неког новог на политичкој сцени Србије, неког ко до сада није био власт, честа је реченица која се чује у политичким дебатама на малобројним слободним телевизијама. Ова порука се провлачи и у ауторским текстовима, као и у изјавама политицких аналитичара. У анкетама такође се од стране грађана наглашава реченица да они траже ново лице које није било на власти. Ко је српски Драшко Станивуковић? Има ли Србија снаге да изнедри Дритана Абазовића?

Ја познајем српског Драшка Станивуковића. И он је као и Драшко био посланик и он је имао храбре наступе у Паралменту, одличне говоре, прошао је хајку и прогон. Ни његови јавни иступи нису били прихваћени од свих грађана Србије, неке изјаве дочекиване су на нож. Али, и он као Дритан и Драшко сам трасира свој политички пут посут трњем и упорно и истрајно не одустаје од њега, ма како био мукотрпан и тежак. Са стране те врлетне стазе не стоје само они који га бодре и подржавају. На против. Много је више оних који му уместо подршке, упућују увреде, који га уместо окрепљења пљују и вређају док вребају највећи камен из прашине који ће бацити ка њему.

Нашег Драшка знам доста дуго, али сам га упознао тек пре две године у Лучанима када смо заједно водили кампању за локалне изборе у тој маленој варошици за коју је свако од нас везан на свој начин. Од тог дана планирали смо и спровели много заједничких активности, сарађивали, помагали један другом, били заједно на литургијама и причесћивали се у нашим Храмовима и манастирима. Одавно сам научио да човека познајем тек када неко време проведем са њим, када му упознам породицу, кад видим какав је он син, супруг и отац, а не кад га видим на телевизији.

Наш Драшко се зове Бошко а презива се Обрадовић. Никада није био на власти. Један је од медијски најсатанизованијих људи у Србији кроз партијска гласила и страначке билтене Српске напредне странке. Предводник изношења медијских лажи и неистина о њему је председник Српске напредне странке, Александар Вучић. Те лагарије и баљезгарије коштаће га за почетак 200.000 динара, јер је суд утврдио да је председник Српске напредне странке лагао када је Бошка Обрадовича назвао лоповом и фашистом.

Ја никада нисам чуо да је Боско Обрадовић некоме нешто украо. Нити сам чуо да је промовисао политику 100 за једног по којој су немачки фашисти запамћени у Србији, али сам лично чуо Александра Вучића који је казао „убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана“. Иза политике Бошка Обрадовића нису остале ни масовне гробнице, ни колоне избеглица, ни празна државна каса. Све то остало је и изнова остаје иза политике Александра Вучића.

Бошко Обрадовић свакако не може бити ни издајник јер се никада није залагао за разграничење Грачанице и Студенице за разлику од Александра Вучића. Бошка нико не доводи у везу са организованим криминалом иако га полиција и безбедносне службе прислушкују. Њега нико не зове шефом АВачког клана. Бошко пише књиге, а не предговоре за ремек дела Шешељевих мисаоних бравура под насловом „Енглески педерски испрдак Тони Блер“. Бошка никада није саветовао Тони Блер као Александра Вучића. Он сам са својим сарадницима креира политику Српског покрета ДВЕРИ.

Ја сам члан Демократске странке и у борби за слободу Србије немам проблем да сарађујем са Бошком Обрадовићем, да га јавно подржим, да похвалим у његовом деловању за оно што је добро и корисно за Србију.

Мој деда Божидар Миливојевић је био наредник за тешким митраљезом у Ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године. Његову посаду су током битке на Колубари чинили радикал, либерал и самостални радикал, као и двојица присталица идеја Димитрија Туцовића. Са једнаком храброшћу тукли су окупаторе и оне који су се намерили да нам поробе земљу, несебично ризикујући животе како би спасили један другог у понекад наоко безизлазним ситуацијама. Данас се поново води борба за слободу Србије. Напредни окупатори узурпирали су нашу државу и њене ресурсе користе као свој лични иметак са којим чине што им је воља. У пљачки и издаји земље врло су уједињени. А нама стално намећу поделе, пребројавања, преиспитивања ко је од наших, а ко је од њихових.

Бошко Обрадовић је пре неки дан на суду доказао да је Александар Вучић лажов. Сада нам предстоји да осуђујућу пресуду чујемо и за Јовањицу, Крушик, ПКБ, Београд на води, Аеродром, крађу приликом изградње путева, убиство Станике Глигоријевић, паљење куће Милана Јовановића и покушај његовог убиства, за Оливера Ивановића, Слободана Танасковића, Омера Мехића… Али нећемо чути У име народа осуђује се оптужени, ако у борби за слободу нисмо заједно, ако нисмо солидарни, ако нам не ваљајају Бошко, Ђилас, Вук, Лутовац, ако чекамо ходаче по води и оне што васкрсавају из мртвих.

Пред нама је још много победа које се само на јуриш добијају. Ко није кадар да га предводи, нека бар не саплиће оне који су стали на чело колоне, потрчали и загрмели За мном!

Срђан Миливојевић, грађански активиста и члан Главног одбора Демократске странке