Pročitaj mi članak
(НСПМ)
Интервјуи бившег и садашњег високог представника, које смо прошлог уторка анализирали, нису само позиви народу у БиХ да се побуни против власти коју је сам демократски изабрао. Има ту, код обојице, још занимљиве приче на коју се ваља осврнути …
Тако Педи Ешдаун већ на почетку интервјуа сарајевском Авазу објашњава позицију овдашњих Хрвата, Срба и Бошњака спрам ЕУ. “Са очајем пратим збивања у БиХ. Хрватска је ушла у Европску унију. То значи да сви Хрвати који имају двојно држављанство губе интерес да БиХ напредује на европском путу, јер су они већ дио ЕУ. Ако Србија настави овом брзином и она ће релативно брзо ући у ЕУ … Тиме ће се доћи тачно на оно што су Младић и Караџић планирали –изолација мале бошњачке творевина у срцу БиХ из које људи немају гдје отићи” – вели Педи.
Прво, Хрватска јесте ушла у ЕУ, па ће и Хрвати у “дијаспори” са двоструким држављанством имати од тога неке предности. Али, ЕУ није заједница народа него држава и у ЕУ није ушла “Херцег-Босна”, у којој овдашњи Хрвати махом живе, па није логично да они због тога губе интерес за евроинтеграције БиХ. Друго, Србија јесте де факто признала Косово, али и поред тога није добила датум за почетак преговора о придруживању, и утолико похвала брзини њеног приближавања ЕУ представља чисти цинизам. Треће, изолација мале бошњачке творевине у срцу БиХ није никакав план Младића и Караџића него реална ситуација да су кантони са бошњачком већином окружени Србима и Хрватима, што у БиХ, што у Србији и Хрватској, односно да су босански муслимани окружени “хришћанским морем”. То, међутим, не значи да су изоловани и да немају гдје отићи. Слободно кретање, и по БиХ и изван ње, ни и у Педијево вријеме није било проблем, независно од кантоналних и ентитетских граница. Четврто, по свему претходном испада да екс В. П. Педи није очајан због БиХ него због Бошњака. Јер, Хрвати су отишли у ЕУ, благо њима, Срби –“само што нису”, благо нама, а једино они сироти остадоше на Балкану.
Шта је Педи хтио да каже овим спорним констатацијама. Са једне стране, он је хтио да поручи Бошњацима да нипошто не прихвате свој национални ентитет јер ће бити затворени у гето и остати без европске перспективе, односно да треба да истрају на јединственој БиХ. Са друге стране, хтио је да се препоручи суперсили, која гура исти концепт централизоване БиХ, не би ли се поново докопао какве уносне међународне функцијице. У подилажењу муслиманима и “глобалним предводницима” иде и даље … “Оно што видимо на улицама Каира данас је нешто што је Алија знао говорити: ‘Муслиман сам, али и Европљанин’. Људи у Каиру боре се за истинске вриједности либерализма и плурализма, што је једна од темељних вриједности ислама, као и кршћанства. Добро је да запад не интервенира, већ дипломатски дјелује тамо. Сада је потребна дипломатска акција у вези са Сиријом и помоћ истинском исламу. А истински ислам видимо у Босни” – закључује Педи.
Али, ваљда је већ јасно да је на улицама Каира извршен војни пуч против демократски изабраног предсједника – “муслиманског брата” Мурсија. Организација “Млади муслимани”, у којој је стасао Алија, историјски је настала као балкански огранак египатске “Муслиманске браће”, а он је своје “европско муслиманство” прегнантно изразио изјавом да би био “најсрећнији да мујезин закуише са Ајфеловог торња”. Што се тиче Алијиног и Мурсијевог “исламског либерализма и плурализма”, први је јасно написао да “муслимани треба да се прилагођавају док не постану већина, а онда треба да наметну шеријатску државу”, док је други, ево, заустављен у реализацији истог програма. Да Запад у Египту и Сирији “не интервенира него само дипломатски дјелује”, такође није истина, јер Запад финансира војску која је извршила пуч у Каиру и наоружава побуњенике који руше Асадов режим у Дмаску. А Педијево арбитрирање да је једино босански сунитизам “истински ислам”, што ће рећи да шиитизам, селафизам и сл. – нису, једнако је неумјесно као када би неки арапски дипломата изјавио да истинско хришћанство проповједа једино Католичка црква док га Англиканска црква кривотвори.
И док наш екс В.П. Педи, са временске и просторне дистанце, излаже неке нове погледе на демократију, ислам, Бошњаке и БиХ, укључив и то “да данас не би требало користити бонска овлашћења”, која је сам обилато користио, његов активни колега Инцко држи се старих шема. Инцко, баш “као Швабо тра-ла-ла” понавља да су “фрустрације међународне заједнице посљедњих година велике и да постоји расположење да се против политичких елита у БиХ примијене Бонска овлашћења”.
Међутим, као прво, у интервјуу бечком Стандарду он непрестано говори о “политичким елитама у БиХ, о “ситуацији у БиХ” о “становништву БиХ” и сл., те тако вјештачки уопштава ситуацију која није иста у оба ентитета. Тако, на примјер, проблем прескупе администрације због десет кантона постоји у ФБиХ, али не и у РС, проблем “трећег ентитета” постоји у ФБиХ, али не и у РС, проблем трогодишње кризе конституисања власти постоји у ФБиХ, али не и у РС итд. Постоје, неоспорно, и неки истовјетни проблеми у ФБиХ и у РС, као што су “незапосленост и корупција”, али ако би се објединила незапосленост у два ентитета, тиме не бисмо добили више радних мјеста у БиХ, нити би сабирањем корупције на нивоу БиХ она постала мања.
Као друго, расположење да се примијене Бонска овлашћења не постоји у међународној заједници, него прије свега код самог В.П. Инцка, који већ годинама безуспјешно покушава да их издејствује у Савјету за имплементацију мировног споразума, у Савјету безбједности УН и на другим адресама. Као треће, ситуацијом у БиХ фрустриран је заправо протектор Инцко зато што већ годинама столује у Сарајево без конкретног резултата, а не “међународна заједница”, која тренутно има много већих и пречих брига у распону од Египта и Сирије до Грчке и Косова. И, као четврто, било би добро да наш В.П. “промијени плочу” и да умјесто понављања критике стања у БиХ, за које и сам сноси одговорност, и јаловог залагања за централизацију власти као јединим и универзалним рјешењем за све овдашње проблеме, покуша нешто ново.
Ако већ нема бољу идеју, ево ја предлажем да, заједно са Педијем и осталим бившим екс В.П у БиХ, од којих се ниједан није прославио, формира радну групу које ће се ангажовати на привлачењу ино-инвестиција, на добијању повољних кредита, на анимирању свјетских тур-оператора да доведу туристе у наше бање, етно-села, ловишта, скијалишта, на рафтинг и море. Тако би коначно нешто пмогли и ФБиХ и РС и БиХ у цјелини, али под условом да почну да раде на проценат, а не више на паушал.
