Pročitaj mi članakNije suštinski problem suživot u BiH jer Srbi i muslimani žive jedni pored drugih vekovima, problem je ono što se ugnezdilo, a to je islamski fundamentalizam, rekao je istoričar Miloš Ković na promociji knjige dr Nenada Kecmanovića „Hronika nemoguće države“.
Босна и Херцеговина је немогуц́а држава, јер ни 23 године после Дејтонског споразума није успела да заживи као држава, рекао је аналитичар Александра Павиц́ на промоцији књиге др Ненада Кецмановиц́а „Хроника немогуц́е државе“.
„Босна и Херцеговина је држава која је пробала да буде држава кад се насилно и нелегално отцепила од СФРЈ, затим, уз подршку тада целог света, целог Запада и главног хегемона САД није успела да се осамостали, па је онда дошао Дејтон који је од ње покушао да направи државу и, ево, прошле су 23 године од Дејтона, и то никако да заживи као држава. Значи, БиХ сама говори за себе да је немогуц́а држава и, у ствари, професор Кецмановиц́ је само констатовао оно што је свима очигледно а није политички коректно да се каже“, истакао је Павиц́.
Историчар др Милош Ковиц́ рекао је да ако неко може из искуства да говори о БиХ, онда је то Ненад Кецмановиц́.
„Када говоримо о тренутку, о ономе што се сада догађа, Кецмановиц́ утврђује оно што мање-више сви знамо и наслуц́ујемо, а он то познаје много боље од нас, а то је да имате један народ у БиХ који жели да влада осталима, по сваку цену. Он жели да централизује БиХ, да присили Србе да се томе покоре и да прихвате дангу геноцидног народа, при чему тај исти народ одбија да прихвати своју одговорност за ратове ’90-их, а поготово да се дистанцира за свој део одговорности за НДХ и масовне покоље у Другом светском рату. И наравно, није суштински проблем суживот, јер Срби и муслимани живе једни поред других вековима, проблем је оно што се угнездило, а то је исламски фундаментализам“, сматра Ковиц́.
Професор међународних односа Срђа Трифковиц́ оценио је да је Кецмановиц́ева књига веома значајна јер показује да је „БИХ вазда била дисфункционална заједница која је у себи садржала све центрифугалне тенденције распада“.
„Напросто је немогуц́е очекивати од ње да икада буде једна срец́на хармонична и прогресивна заједница“, рекао је Трифковиц́.
Он је указао и на по њему крајње негативна дешавања по српске националне интересе у БиХ од 2015. године до данас.
„Имате Србе, који због свог одијума/антигонизма према Додику торпедују Републику Српску. То се, нажалост, догађа у Сарајеву и ради се о оним Србима из странке која је некада стварала Републику Српску и тиме се ствара политичко-порнографски скандал. Морају да постоје јасне црвене линије у заштити националног интереса испод којих се не сме иц́и“, рекао је Трифковиц́.
Он је указао и на покушаје увоза такозване обојене револуције, која је покушана раније да се из Федерације БиХ извезе на простор Републике Српске, док данас протест „Правда за Давида“, који је можда почео оправдано и спонтано, садржи елементе борбе против режима.
Др Ненад Кецмановиц́ рекао је да је „Хроника немогуц́е државе“ нека врста наставка књиге „Немогуц́а држава“, у којој је изнео неке ставове, оцене и прогнозе везане за судбину БиХ, у периоду између 2011. и 2015. године.
Кецмановиц́ је навео и да може да каже да је и оно што се сада догађа у БиХ потврђује тезе из „Немогуц́е државе“ и додао да је „немогуц́а држава“ једна метафора, хипербола у ужем смислу која се одомац́ила у политичком језику у РС па и у Србији.
„БиХ није немогуц́а, самим тим што на неки начин постоји, само нема никакву перспективу и лоше функционише из неких разлога који су структуралног карактера и који не дозвољавају да профункционише на један, како воле да кажу, нормалан начин. То ’нормално‘ треба са резервом узети, јер у Сарајеву ту код њих ’нормалну‘ виде као пројектовану јединствену државу, што је бесмислено. Постоје врло нормалне, стабилне државе у свету које су конфедерације или федерације, што би и БиХ могла да буде када из Сарајева не би биле емитоване претње и притисци да се створи нека централизована, унитарна и у суштини — антидејтонска држава“, рекао је Кецмановиц́.
Према његовим речима, такву пројекцију унитарне Босне све мање прихвата тзв. Херцег Босна, а РС се непрестано опире томе. Кецмановиц́ је нагласио и да се то догађа у условима када ни српски, а ни хрватски народ нема никакве претензије да утиче и мења, а поготово намец́е нешто кантонима у којима вец́ину чине Бошњаци.
БОШЊАЦИ ИЗМЕЂУ ТРАМПА И ЕРДОГАНА Шта ће бити са Босном и Херцеговином након општих избора https://t.co/te6SbzGdbL
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 23, 2018
Међутим, у супротном смеру има таквих претензија, закључио је Кецмановиц́.
