Прочитај ми чланакВласт, део опозиције и посредници ставили су нешто на папир и сада ће Србија ваљда имати најбоље изборне услове на свету. То је логични завршетак драмолета у наставцима, пише у коментару новинар ДВ Немања Рујевић.
Друга половина властима не верује баш ништа. Ако Вучић назове „добро јутро“ Сарапи кад дође на Пинк, упутно је раширити завесе и видети да ли је стварно јутро или можда ноћ.
Шта у таквој земљи значе обећања власти да ће, иначе беспрекорне изборне услове, учинити још бољим, најбољим на свету? Председник Вучић је себе частио придевом „попустљив“ па је, каже, попустио и више него што треба. Он више не крије да живи у вануставном офсајду јер какве дођавола везе имају шеф државе и његова „попустљивост“ са било чим око изборних услова?
Но што се учесника у „дијалогу“ тиче, ствар је свршена. Приметно је олакшање свих – власти и опозиције, европских посредника и посленика невладиног сектора – што је драмолет у наставцима готов па могу коначно да одложе маске и дају себи одушка у позоришном бифеу.
„Ми покушавамо да унапредимо изборне услове и урадили смо све што је могуће на том плану, а на политичким странкама је да одлуче да ли ће учествовати на изборима или не“, рекао је тако извршни директор Фондације за отворено друштво Милан Антонијевић.
Урадили су „све што је могуће“, дакле више од овога не може, а сад ви видите шта ћете. Тако је, уз асистенцију посредника, власт фелширала лопту у двориште опозиције премда лопту није ни шутнула – само је обећала да ће као шутнути, па ко верује, верује.
Да видимо у шта то треба поверовати: власт је „пристала“ да избори буду у мају уместо у марту премда би у марту могли да буду једино превремени избори, док је термин у мају сасвим редован. Власт је пристала да се именује петоро нових чланова Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ, то је оно тело што се прави мртво кад телевизије са националном фреквенцијом свакодневно крше закон) што не значи дословно ништа јер је надмоћ владајуће странке таква да у РЕМ може, као Калигула, да постави и коње.
Такође је, ох ироније, договорено да никако не буде функционерске кампање малтене у дану кад је Вучић уз фанфаре и целодневне преносе отварао радове на Моравском коридору, хвалећи себе преко мере коју просечан желудац може да поднесе.
И тако су сви добили шта су хтели: власт је као попустила, европски и домаћи посредници су као издејствовали помаке, они опозиционари који би на изборе сад имају алиби, они који не би, такође имају разлог више.
Тако се фарса звана „дијалог“ завршила како је једино и могла. Јер, не може се институционално – стављањем некаквог договора на папир – уклонити партијско-буразерски систем који је настао управо кршењем Устава, закона и прописа. Није да су Напредњаци донели закон који дозвољава медијски лов на критичаре, намештене тендере и џипове без таблица на бирачким местима па да, ето, сада само треба донети боље прописе и решена ствар.
Опозиционо настројени противници бојкота беже у цинизам, питају да ли то неко очекује да власт у Србији уведе норвешке изборне услове па ће тек онда свеколика опозиција изаћи на изборе.
То је бег од суштине. Суштина изласка на изборе је борба за власт и то није ништа лоше– верујеш да твоја странка или покрет имају најбоље идеје и људе, па хоћеш на власт. Чему онда избори на којима ни теоретски не можеш да победиш? Јер си медијски сатанизован, јер се свуда ваљају капиларни гласови, јер се људи под претњама отказима развозе на бирачка места.
Али пошто су Антонијевић и други посредници „урадили све што је могуће на том плану“, онда се ваљда ништа више не може урадити.
На тапету су и власти и дела опозиције сви који макар помену да овакви режими скончавају на улици, и да те сцене вероватно неће бити лепе. Они се етикетирају као насилници, фашисти, кољачи. Али исход „дијалога“ управо показује да сам режим призива улични сценарио јер ради „све што је могуће“ да спречи сваки другачији, демократски расплет.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
