Pročitaj mi članak

NEMAČKI MEDIJI Velika „blamaža“ Zapada

0

Slaba izlaznost u Makedoniji je šamar Zapadu i tu spinovi oko rezultata referenduma ne pomažu, piše štampa na nemačkom jeziku.

Људи на Балкану уморни су од фраза о „европској перспективи“ и „заједници вредности“, пише Дојче веле. Излазност свега 36,9 одсто, а подршка промени имена 91,5 одсто од тога.

Та два факта македонског референдума немачки Франкфуртер алгемајне цајтунг ставља у контекст: „Подржаваоци власти указали су исправно да је излазност де факто била прилично виша. Стотине хиљада Македонаца су се последњих година иселили из домовине, али се и даље воде у бирачким списковима. У појединим регионима посебно погођеним емиграцијом била би потребна излазност од 70 или више одсто заиста присутних гласача како би се математички дошло на 50 одсто.“

Премијер Зоран Заев је то укалкулисао, надајући се да упркос нешто смањеној излазности може имати довољно аргумената да прогура уставне промене кроз парламент. „Да је праг излазности достигнут или да је било кнап, можда би било замисливо да довољно посланика конзервативно-националистичке ВМРО-ДПМНЕ, која у парламенту у Скопљу има највећи посланички клуб, заједно са владајућима гласају за промене устава. Али то никако није сигурно пошто је излазност била сасвим јасно далеко од потребне“, пише ФАЗ.

У кратком коментару који је објавио исти лист пише да, након тако слабе излазности, „политичари који иначе непрестано причају како је демократија посебна вредност не треба да позивају парламент у Скопљу да уважи исход гласања. Посебно је сулудо што се управо у Грчкој жале на национализам у региону јер читава свађа око имена не би ни постојала без апсурдних захтева Атине. Македонски посланици наравно могу упркос свему да закључе промену имена, али то треба да ураде својом вољом. Запад би у сваком случају требало да спреми план Б.“

Репортерка листа Велт из Скопља пише да се „еуфорија може назвати губитком осећаја за реалност“ – и ту мисли на изјаве западних политичара о томе како је референдум тобоже био велики успех. „А при томе су НАТО и ЕУ управо доживели велики пораз који у својим саопштењима ни речју не помињу. (…) Ниска излазност је бламажа за Запад чији су најважнији политичари претходних седмица посећивали Македонију и промовисали прихватање споразума“, додаје угледни берлински лист.

У сличном тону пише минхенски Зидојче цајтунг. Само трећина бирача је гласала и у том светлу „изненађују саопштења из Скопља и Брисела. Упркос свим бројкама покушавају исход да продају као успех. Након борбе за гласове избила је свађа о тумачењу резултата. Пре свега комесар ЕУ Јоханес Хан опасно истрчава. Он позива политичаре да прихвате одлуку и делају за добробит земље без обзира на партијске поделе. А то значи: да прихвате ново име земље.“

„Ханова позиција је разумљива када се зна да је западна дипломатија много инвестирала у договор Атине и Скпља. Али то је радила само у последње време и управо ту лежи проблем. Много година се немо посматрала грчка политика блокаде која је сматрана билатералним проблемом. Неким европским политичарима је грчка кочница чак била добродошла – нису баш били загрејани за ново проширење НАТО и ЕУ.“

Тако нова западна офанзива шарма није импресионирала грађане Македоније, пише Зидојче. „Уместо тога расте одбојност према звонкој реторици интеграције: европска перспектива, заједница вредности, породица народа – ко још жели то да слуша у европском предсобљу? Утицај ЕУ нису уништиле руска или турска мека моћ (посебно не у Македонији која страхује од русофилних Бугара и Срба). У питању је неодлучност ЕУ – а то пре свега значи неодлучност њених чланица – која не зна шта да ради са земљама Западног Балкана.“

Угледни швајцарски Ноје цирхер цајтунг такође коментарише изјаву Хана да су Македонци убедљиво подржали промену имена: „То напросто није тачно. Хан изокреће чињеницу да у земљи очито не постоји већина за промену имена коју намећу Грци. То је горко за ЕУ и НАТО који се месецима залажу за споразум. То показује колико је у међувремену танак утицај Брисела на Западном Балкану. Ту не помаже ни омиљени изговор да су руске манипулације на друштвеним мрежама одговорне за разочаравајући исход референдума.“

Другачији коментар налазимо једино у левичарском Тагесцајтунгу из Берлина који пише да је „националистичка десница ВМРО-ДПМНЕ све урадила да људе буквално држи далеко од биралишта у недељу. Та странка је на рубу понора. Ако шеф владе и социјалиста Зоран Заев још једном победи, ВМРО-ДПМНЕ више никад не би могла да пројектује слику вечног непријатеља Грчке. Опскурно својатање Александра Великог као јунака словенских Македонаца више није довољно да се подстакне негативно расположење према дугиној коалицији Зорана Заева која превазилази националне разлике. Вечни непријатељ Грчка више неће бити довољан да се добијају избори.“

Даље о Заеву пише да „нада левице на Балкану сада мора да покаже јаке живце. Мора да нађе двотрећинску већину у парламенту. То је могуће само уз прелетаче. Ако то не успе, биће неопходни нови избори како би се разјаснио однос снага. Упркос свим препрекама: Зоран Заев и његов грчки колега Алексис Ципрас су на путу да позитивно промене политичке координате на јужном Балкану.“