Pročitaj mi članak

Medojević: Crna Gora pred bankrotom

0

Mere prethodne vlade Crne Gore za ublažavanje posledica krize bile su neadekvatne, nedovoljne i nisu imale projektovani efekat. Istina je da ovako oslabljena država kao projekat neoliberalne i globalističke ideologije i nema na raspolaganju resurse niti instrumente ekonomske politike. U ovakvim krizama građanima je potrebna jaka država s elitom koja ima znanje i političku volju da reaguje sistemski, transparentno i pošteno.

Држава која нема своју валуту, робне резерве, не утиче на формирање цена, нема механизме за регулацију монопола, нема индустрију нити производњу, нема државну банку, нема државни телеком, нема девизне резерве, нема резерве у злату, приспева јој 730 милиона евра дуга на наплату 2020, има високу концентрацију власништва над капиталом у рукама породице Ђукановић, економију засновану на прању новца од шверца цигарета и прања новца, сиву економију и системски утају пореза и пљачке буџета, не може ни реаговати, нити заштитити народ.
Ове мере владе су само негативно деловале на буџетски дефицит, пораст дуга, гашење радних места, повећање сиве економије, пореске евазије, повећање пореских дугова малих и средњих предузећа, повећање екстремног сиромаштва.

Имајући у виду да је Црна Гора годинама привлачила изузетно ризичан капитал, који потиче из глобалних криминалних и коруптивних шема, очекује се повећани бег таквог капитала из земље, што ће угрозити билансе банака и појачати кризу кредита и ликвидности.

Драстично смањење прихода од туристичке сезоне (90 одсто у односу на 2019) драматично ће угрозити јавне финансије и ако приватни кредитори не репрограмирају своја потраживања од 730 милиона евра, која приспевају на наплату ове године, банкрот је реалност.

Слаба и рањива економија заснована на туризму, услугама, увозу и прању новца од шверца цигарета и дроге изузетно је осетљива на екстерне шокове.

Решења, наравно, постоје. Али их је немогуће ефикасно применити у болесном систему. Наши проблеми су структурни и захтевају опсежне и корените промене.

Потребно је истовремено радикално мењати болесни систем и одржавати виталне државне функције и опстанак народа. Посебно малих предузећа, занатских услуга, пољопривредних газдинстава, али и спасавати биолошку супстанцу народа. Талас отпуштања и извршења потраживања бациће на десетине хиљада људи у зону екстремног сиромаштва.

Пацијент се мора оперисати „наживо”, без анестезије и истовремено га треба тренирати за нове изазове.

Није лако, платиће се велика цена, али је могуће.

Ове мере владе личе на предлог лекара да се метастаза канцера лечи аспирином и чајем.

Наша економија је била у озбиљним проблемима и пре короне. Ова криза их је само учинила видљивим.

Зато су потребне системске промене.