Pročitaj mi članak
(Данас)
Ко је победник реконструкције? Она још траје, не зна се ко ће наследити смењене министре, директоре итд, борба за титулу хероја промена у влади води се свакодневно на насловним странама новина, али исход утакмице све је јаснији.
Многи мисле да је победник – Дачић. Показао се, мисле они, одлучнијим. Довео је Вучића пред свршен циљ, одлучио да избаци Динкића, чак и по цену пада владе и нових избора. Тиме је прекинуо агонију у коју је реконструкција срљала од самог почетка, пре више од четири месеца.
СПС, тренутно, кажу истраживачи, има рејтинг негде око 11 или 12 процената. Дачић је проценио да ће му избацивање Динкића, једног од најнеомиљенијих политичара, донети довољно да без страха може да себи приушти ванредне изборе и освоји убедљиво друго место на њима. У одлуци му је, свакако, помогла и чињеница да ће се већи партнер тешко одлучити за расписивање превремених избора из разлога о којима гласно шапуће читава јавност. И није се прерачунао. Покупио је шњур и постао премијер, после годину дана живота у Вучићевој сенци. За то време, Вучић, као да намерно срља из грешке у грешку.
Своју преко ноћи остварену популарност, после хапшења Мишковића, као да жели да што пре прокоцка и поништи.
Радио је све што не треба, труди се да у своје политичко понашање инкорпорира све Тадићеве грешке. Меша се у све. Преузима одговорност за све. Потом, пошто-пото жели да свој посао претвори у ријалити како би гледаоци постали сведоци чињенице да се жртвује, да му је тешко, да ради 15 сати дневно, а да на преговорима у Бриселу спава на поду у просторији до које га спроводе мрачним ходницима. Из петних жила жели да придобије емпатија бирачког тела.
Кад год треба да уради оно што грађани желе – да пресече и одлучи, он се заклања иза опскурних ликова који још живе у деведесетим, а архивирани су у Председништву СНС-а. Одлази им на поклоњење. С њима се надгорњава о афлатоксину, о бриселском споразуму, о реконструкцији владе… њих убеђује и моли.
Грађани су Вучићу поклонили високо поверење, јер се усудио да уради оно што нико пре њега није, да ухапси најмоћнијег тајкуна и да пресече косовску омчу о врату Србије, док се он из петних жила труди да покаже како није спреман да пресеца, да одлучује, да се ослобађа баласта, већ о сваком потезу мора да пита своју галерију мрачњака.
Грађани Србије желе демократу, желе пристојног човека, али и оног ко уме да стисне петљу, ко сме да каже истину и донесе одлуку која их ослобађа тегова са којима живе предуго и којих вапају да се ослободе.
Грађани желе лидера. Не интересује их да ли је лидеру тешко и да ли пати док смењује неког ко није ни заслужио да буде нешто. Грађани су прилично оптерећени чињеницом да је њима тешко, немају више емпатије ни за кога. Желе визију, одлучност, храброст, а не пренемагање и одлагање одлука ни за петак, ни за понедељак.
То је Дачић добро осетио. Ако то ускоро не схвати и Вучић, залуд му рејтинг. Милошевић га је имао. Коштуница такође. Тадић је свој прокоцкао објашњавајући проблеме, а не решавајући их. Рејтинг је мехур од сапунице. Погрешиће свако ко помисли да на њему може дуго да се лети.
