Pročitaj mi članak
(Танјуг, РТВ)
Преговори о чланству Србије у Европској унији почеће највероватније 14. јануара, првог дана православне Нове године, сазнаје Танјуг у Бриселу. То је делимично наговестио и председник Скупштине Србије Небојша Стефановић, после разговора са званичницима Бундестага. Премијер Ивица Дачић каже да је предлог уније да се датум одреди најкасније за децембар, а да се немачки Бундестаг залаже да то буде јануар и поручио да би било веома разочаравајуће да ЕУ у децембру поново разматра питање датума.
Савет Европске Уније одредиће у петак 28. јуна Србији конкретан датум за почетак преговора о приступању, сазнаје Танјуг у Бриселу. Преговори ће почети, највероватније, у јануару, и то 14, првог дана Нове године по јулијанском календару.
Високи дипломатски извор из утицајне земље чланице рекао је за Танјуг да ће у закључцима које ће Савет донети на „видовданском самиту“, у петак у Бриселу, бити саопштено да Србија почне преговоре у јануару, под условом да дотле буде имплементирано све што стоји у Бриселском споразуму.
Исти датум биће одређен и за почетак преговора са Косовом о Споразуму о асоцијацији и придруживању, открива овај извор.
Дипломата је нагласио да ће Европска комисија у децембру поднети Савету још један извештај о напретку у спровођењу првог споразума о нормализацији односа Београда и Приштине, а дотле ће већ бити обављене припремне радње, као што су израда преговарачких платформи и скрининзи.
„То значи да ће Србија у јануару већ отворити прво поглавље“, рекао је тај дипломата.
Преломни догађај – радна вечера код Кетрин Ештон
Танјуг сазнаје да је преломни догађај да се стекну услови да Савет ЕУ не одложи одлуку о датуму била радна вечера код високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, 20. јуна, са председником владе Србије Ивицом Дачићем, првим потпредседником владе Александром Вучићем и косовским премијером Хашимом Тачијем.
Ештон је саопштила да је на тој вечери постигнут „значајан напредак“ у процесу нормализације, а исте речи је употребила у писму које је заједно са комесаром за проширење Штефаном Филеом послала шефовима држава и влада ЕУ.
У том писму, у које је Танјуг имао увид, земље чланице се позивају да о почетку преговора са Србијом донесу „јасну позитивну одлуку“.
Ово писмо је, како Танјуг сазнаје у бриселским дипломатским круговима, однело превагу у дебати међу чланицама која се већ недељама интензивно водила иза кулиса.
Док се већина чланица залагала да се Србији додели датум, неке земље, предвођене Немачком, су се залагале за много опрезнији приступ, тражећи да се одлука одложи или да се у њој бар не помиње конкретан дан почетка преговора.
Нема симболике – 14. јануар просто први слободан термин после Новогодишњих празника
„После писма је постало много теже пронаћи аргументе да се Србији не додели датум“, каже Танјугов извор, додајући да је клаузула о још једном извештају о напретку била уступак Немачкој.
„Уколико се (Бриселски) споразум не буде спроводио, још би постојала могућност да се преговори одложе или откажу, и то је умирило Немце“, речено је Танјугу.
У међувремену је одмакла израда нацрта закључака које ће министри иностраних послова ЕУ усвојити на састанку у Луксембургу у уторак, а потврдиће их шефови држава и влада у петак.
Танјуг сазнаје да је било више радних верзија тог документа, а да се датум помињао само у једној.
„Чекало се само да се види садржај писма од Ештон и Филеа да би се донела одлука која ће верзија бити изабрана“, речено је Танјугу у бриселским дипломатским изворима.
Упитан да ли избор баш 14. јануара има неку симболику, дипломата је одговорио одречно:
„То је просто први слободан термин после Новогодишњих празника“, рекао је он.
Дачић: Било би веома разочаравајуће да ЕУ у децембру поново разматра питање датума
Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је данас да је ЕУ предложила формулацију да се датум Србији одреди најкасније у децембру, а да се немачки Бундестаг залаже да то буде у јануару и поручио да би за Србију било веома разочаравајуће да ЕУ у децембру поново разматра питање датума.
Дачић је новинарима у Београду рекао да у Бундестагу постоје различити предлози докумената, али да би за Србију био разочаравајући предлог да Европски савет у децембру поново размотри да ли је Србија испунила услове за отпочињање преговора.
Премијер је рекао да је ова недеља испуњена бројним политичким догађајима у ЕУ, али да ће за Србију најважнији састанак бити 28. јуна.
Имајући у виду да су ти разговори унутар Европске уније и да на њих не можемо да утичемо, једино што можемо је да очекујемо добре вести, рекао је Дачић.
Стефановић: Бундестаг за одлуку о датуму, преговори у јануару
Председник српског парламента Небојша Стефановић изјавио је данас у Берлину да ће Бундестаг 27. јуна сигурно дати „позитивну оцену“ да се Србији одреди конкретан датум за почетак приступних преговора ЕУ са Србијом.
Стефановић је, после разговора са председником Бундестага Норбертом Ламертом, рекао новинарима да датум почетка преговора још није разматран, али да ће највероватније бити у јануару идуће године.
“Бундестаг је препознао напоре Србије. Када је реч о самом датуму, конкретно, тај датум још увек није познат, значи, не зна се када ће Србија тачно добити датум за почетак тих преговора, јер Бундестаг жели да прати развој ситуације и да тај датум буде одређен највероватније за јануар следеће године“, рекао је Стефановић новинарима
“Немачки Бундестаг ће у четвртак на седници донети одлуку да подржи приступање Србије ЕУ, дакле, да подржи добијање датума. . . . . . на тој седници највероватније неће бити прецизиран сам датум, али ће бити дата препорука да ЕУ Србији додели почетак преговора, јер сматрају да је то важно охрабрење за грађане Србије“, рекао је Стефановић.
Он је навео да је циљ његових берлинских разговора био да укаже на све реформе и све што је Србија учинила у протеклих 10 месеци у борби против корупције и реформи правосуђа, наравно, и о учињеном, када је реч о импелметанцији споразума из Брисела.
“Указао сам својим саговорницима на све оно што је Србија у кратком року испунила и мислим да је веома значајно што сам истакао да смо оне обавезе које смо прихватили и испунили“, рекао је Стефановић, наводећи да је потребно време, када је реч о оном делу споразума, који још није у потпуности имплементиран.
“За то је потребно време, дакле, немогуће је да се то учини за неколико недеља и на то сам указао својим саговорницима“, рекао је Стефановић, нагласивши да је од немачких домаћина добио уверавање да су они свесни напретка који је Србија учинила, да су свесни шта је направљено у последњих десетак месеци, да то цене и очекују наставак тог рефорсмког процеса.
Он је истакао да се, осим са Ламертом, састао и са Адреасом Шокенфовом, из редова демохришћана, канцелара Ангеле Меркел.
Стефановић је рекао да његови саговорници цене оно што је до сада урађено и да су српска влада и парламент и друге институције уложиле и дале максимум напора да многе ствари промене и да радимо нешто добро за грађане Србије, а не да испуњавамо само они што нама неко донео.
Бундестаг је, сматра Стефановић, то препознао и захваљујући томе – следи позитивна оцена. Он је оценио да односи између Србије и Немачке иду узлазном линијом и да Немачка почиње боље да разуме Србију.
Указујући да је имиџ Србије био лош у претходним годинама, Стефановић је изразио наду да је ова посета утицала на то да се имиџ макар делимично поправи и да Немачка боље разуме какве ми проблеме имамо, али и да смо озбиљни и одговорни људи који испуњавају своје обавезе.
Он је рекао да му је драго да је могао да их обавестим о неким стварима, где смо ми напредовали, а да они о томе нису можда знали.
“Ми изузетно ценимо улогу Бундестага, као озбиљне и јаке институције и трудићемо се да и српски парламент у будуће има једну такву снажну и доминанту улогу на нашој политичкој сцени“, рекао је Стефановић.
