Прочитај ми чланакЗа овај предлог се залажу највећи познаваоци прилика на Балкану, поједини западни политичари, а први пут је био споменут током преговора о Косову 2007. године
Решење за јужну српску покрајину Косово и Метохију до сада је стизало са више различитих адреса и то у виду тиролског предлога, затим каталонског и кипарског модела, да би се на крају помињао и ново-стари модел „две Немачке“. Последњи у низу, који је подсетио на тај предлог јесте професор Универзитета у Букурешту Франц-Лотар Алтман и то уочи сусрета председника Србије Александра Вучића и немачке канцеларке Ангеле Меркел.
МОДЕЛ ДВЕ НЕМАЧКЕ ПРВИ ПУТ СПОМЕНУТ 2007. ГОДИНЕ
За овај предлог се залажу највећи познаваоци прилика на Балкану, поједини западни политичари, а први пут је био споменут током преговора о Косову 2007. године од стране Волфганга Ишингера, представника ЕУ у посредничкој „тројци“.
Укратко, овај модел нуди решење по угледу на Западну и ИсточнуНемачку, после Другог светског рата, окупационих зона и „хладног рата“. Наиме, БРД и ДДР након више од две деценије договориле су се, упркос међусобном непризнавању, да обе постану равноправне чланице УН као самосталне државе 1972. године.
ШТА КАЖУ ПОЗНАВАОЦИ БАЛКАНСКИХ ПРИЛИКА?
Професор универзитета „Лудвиг Максимилијан“ и један од најбољих познавалаца Балкана у Немачкој, Вернер Вајденфелд, приликом покретања унутрашњег дијалога је објаснио да је ово начин да се направи уступак обема странама у дијалогу које не желе да попусте.
– Решење је изнађено тако што су склапани споразуми и уговори у којима нико није морао да учини неки темељни уступак. Дакле, стране у конфликту су могле да задрже своје основне позиције. Ако хоћете да се практичне ствари побољшају, да се омогуће контакти, или да се уклоне препреке у путничком саобраћају, то је добар модел – закључио је раније Вајденфелд.
СПРЕМА НАРОД НА ИЗДАЈУ КОСОВА! https://t.co/W21PIsPdkJ
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 13, 2018
Сличног размишљања је и професор Универзитета у Букурешту Франц-Лотар Алтман, иначе лични пријатељ немачке канцеларке Ангеле Меркел. Он је уочи посете председника Србије Александра Вучића Берлину, поново актуелизовао ово питање и решење за српски народ на Косову.
Како је рекао за Тањуг и портал Еуропеан Wестерн Балканс, за разлику од појединих чланица ЕУ, Немачка не инсистира да Београд званично призна Косово као независну државу.
– Немачка разматра евентуално чланство Косова у ЕУ, што је немогуће уколико Београд инсистира да је Косово део Србије. Ипак, ситуација између две Немачке за време Хладног рата, када је такозвани „Основни уговор“ потписан 1972. године, отворио је врата међународних организација тадашњој Источној Немачкој и то без њеног званичног признавања – рекао је Алтман.
ПРИМЕНА НА ПРИМЕРУ КОСОВА
Политички аналитичар Душан Јањић за портал Телеграф.рс објашњава да би овај модел на примеру Косова могао да функционише тешко, односно да је већ имплементиран у оквиру првог споразума.
– Врло је практично – официри за везу, уместо амбасада. Значи, нема међусобног признања, али обострано уважавање мора да постоји. Нема ометања у међународним и другим организацијама, али истовремено нема приче о томе да је дошло до признања. И то је то, све друго што се до сада потписало је из другог филма – рекао је Јањић и додао да је заправо реч о одлагању признања независног Косова док се не створе другачије околности.
