Pročitaj mi članak

Mladi Šešelj napao vlast: Guvernerki plata od 5000 evra i pomoć zbog zaraze od 100€

0

- Mnogo smo čuli o ekonomskim merama koje će biti preduzete, tzv. kiša para, odnosno pare padaju sa neba, onda smo upoređivali i američki model u davanju 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije. Američki model predviđa da svaki punoletni građanin SAD koji ima primanja manja od 75.000 dolara na godišnjem nivou dobije 1.200 dolara pomoći, a svaki maloletni građanin, odnosno dete, dobije 500 dolara, a u Srbiji svi punoletni građani 100 evra, a maloletni građani ne dobijaju ništa. Nema socijalnog pristupa kada se ta pomoć isplaćuje. Dakle, to je različito u odnosu na model SAD, rekao je u sredu, 6. maja u Skupštini Srbije, narodni opozicioni poslanik Aleksandar Šešelj.

А затим је и истакао:

– Овде може и онај ко има пет плата и гувернер Народне банке која има 5.000 евра и разноразни функционери у државној управи који имају огромне плате, за српске услове, као и приватници они најбогатији да имају исто 100 евра као и они најсиромашнији, односно незапослени који примају социјалну помоћ, па онда пензионери са најнижим примањима, па они који примају минималан износ плате итд. Зашто се није водило рачуна да се највише помогне онима који су најугроженији, а не да се сви стављају у исти кош, као да су сви отприлике у истом положају?

Друго, ми смо чули да ће се исплати свим пунолетним грађанима Србије зато што је то начин да се подстакне тражња, да мање конкретно грађани осете последице нашег привредног пада, односно рецесије, и да би било добро да се то донесе. А онда смо после видели због неких тајкуна да то неће у ствари бити за све грађане Србије, него само за оне који то желе. Па шта је циљ ове мере Владе? Да ли је циљ да се подигне тражња или је циљ да се испуњавају жеље? Ако је циљ да се подстакне тражња, онда треба да се исплати свима, а не да чекамо да се било ко пријави. Недовољно промишљена мера и социјално потпуно неодговорна.

Ми смо упозоравали да је економска политика Владе Србије наслеђена још од Млађана Динкића, дакле фаворизовање страних инвеститора који у Србији добијају бесплатно земљиште, све могуће дозволе бесплатно и на све то минимум 10.000, а видели смо да може да буде и 15 и 20 и 70.000 евра по радном месту субвенција Владе Републике Србије, које се исплаћују из буџета и, дакле, на тај начин страни инвеститори долазе у Србију, не улажу ништа, извлаче екстрапрофит, а Влада Србије исплаћује плате радницима у тим предузећима које су најчешће минималне, односно износе 30.000 динара.

Сада на све то, дакле, на једну такву лошу економску политику, треба да се исплати и минималан износ плате за све раднике унапред три месеца. Да ли се сада види колико је ова политика била погрешна за Србију и колико ће у ствари Влада морати да издвоји новца за плате које је већ исплатила преко програма субвенција? А нема никаквог избора, јер уколико неће то да уради, ти странци који су дошли овде нису уложили ништа, врло лако им је да само оду и да све те раднике оставе на улици. Лицитирало се са бројем отпуштених. Да ли знамо колико је отпуштених у приватним предузећима која су добила субвенције Владе? Који је то број? Да ли је то шест хиљада, 12 хиљада? Разни бројеви се помињу у јавности. Како они смеју иједног радника да отпусте уколико им траје програм субвенција?

Дакле, они оно што су требали да добију по радном месту на тај начин задржавају за себе. Шта њих брига и за наше грађане и за наш привредни раст, колики ће нама бити раст, да ли ћемо ми бити први, други, трећи, педесети итд, њима је битан профит. А ми, ако нисмо сада схватили колико је то погубно, бојим се да нећемо никад схватити, давања толиких издашних за субвенције странцима. Дакле, не само што су повлашћени у односу на домаће привреднике, већ су домаћи привредници неконкурентни на матичном тржишту, што је ненормално.

Ми ћемо бити први или у прве три по расту. Не може човек а да не направи поређење са једним другим државним врхом који је у време једне друге економске кризе говорио како је, у ствари, економска криза развојна шанса за Србију. Видели смо како је изгледало после неколико година само. Највише отпуштених радника, највише затворених компанија, плате на никад мањем нивоу итд. Није ли можда ова мегаломанија да се залећемо ми и да кажемо да ћемо ми бити први непотребна? Зашто би ми били први и како ми то знамо, осим што нам каже министар финансија – ја вам гарантујем?

Хајде ми да видимо шта ћемо сада, како ћемо најбоље да санирамо последице свега овога што ће се догађати, а не да размишљамо ми о будућности, да ћемо ми бити први, чак и да је то тачно, а није. Уколико наш раст привредни буде, на пример, 4%, то износи милијарду евра можда, а раст Немачке 1%, то износи 50 милијарди евра, онда смо ми први, а Немци су иза нас. То је наше рачунање, закључује Александар Шешељ.