Прочитај ми чланак

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Војска Косова – топовско месо Запада

0

Miroslav-Lazanski-001
Скупштина Косова је распуштена јер посланици у парламенту нису могли да се договоре како да Косовске безбедносне снаге преименују у косовску војску, то јест у оружане снаге Косова. Наиме, српски посланици одбили су да гласају за тај предлог и Хашим Тачи је љутито распустио скупштину. Изгледа дошло време да ни Срби не желе војску. Истина, косовску…

О АУТОРУ

Мирослав Лазански је започео новинарску каријеру, прво у „Полет-у“, касније у „Вјеснику“, „Старту“, „Данасу“, „Политици експрес“, „НИН-у“, „Вечерњим новостима“.
Данас ради у „Политици“. Извештавао из Сирије и ратова у Авганистану, Чеченији, Конгу, Ираку, Ирану, Либану, Јемену и Либији…
Интервјуисао два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР, шефове КГБ-а, КХАД-а, педесетак министара одбране и начелника генералштаба светских армија, између осталог начелнике генералштаба руске, кинеске и јапанске армије.
Једини југословенски новинар који је пловио на атомској подморници, америчкој “Таутог”, летео на авиону Ф-14, био на носачу авиона “Џон Ф. Кенеди” и летео на Миг-29.  Био гост војних академија Русије, Јапана, САД, Аустралије, Италије, Велике Британије, Немачке, Румуније…
Имао је редовну колумну у грчком листу “Катимерини”, јапанском “Секуритариан” и “Тхе Диамонд Wееклy”.  Аутор је десет књига и десетак великих тв-серијала.
Војни рок служио 1977. године у Битољу у 41. пешадијској дивизији ЈНА. Одликован је Медаљом за војничке заслуге.

Иначе, Косовске безбедносне снаге, које су формиране 2009. године, броје око 2.500 припадника, а од 2010. године имају и резервни састав од 800 људи. Те су снаге имале задатак да помогну становништву у случају елементарних непогода, да служе као нека врста цивилне заштите.

Још тада су биле опремљене са лаким пешадијским оружјем НАТО производње и са лаким оклопним аутомобилима, поклоном Турске. У магацинима некадашње ОВК остало је много пешадијског и лаког артиљеријског наоружања кинеског и албанског порекла које је Косовским безбедносним снагама увек било на располагању, то јест лако доступно.

Обуку Косовских безбедносних снага у међувремену је преузео НАТО. Онако дискретно, да се Београд не би превише једио. Но, како ниједна држава себе не може да сматра за праву државу ако нема војску – изузеци су наравно Лихтенштајн, Андора, Монако – у Приштини су закључили како је дошло време да само преименују Косовске безбедносне снаге у армију Косова. И то ће се ускоро догодити без обзира на то шта урадили српски посланици у парламенту Косова.

Каква ће бити та нова војска на Балкану? Бројаће негде око 5.000 људи под оружјем, плус запослени у министарству одбране и генералштабу, те они који раде у разним обавештајним и контраобавештајним агенцијама. Све заједно биће до 7.500 људи, плус резервни састав од око 3.000 припадника. То и није мали број када се узме у обзир укупан број становника Косова, па је и питање како све то издржавати, ко ће то плаћати. Не би било изненађење да власти у Приштини уведу и нови порез – порез за војску.

Од наоружања, косовска војска, када се једном формира, добиће, пре свега, лако артиљеријско и ПВО наоружање из НАТО држава. По систему „каскаде”, богатије чланице НАТО-а поклањају сиромашнијим државама борбене системе који нису више „прва лига”, али су и даље добри и оперативни.

Не бих се изненадио да Косово добије и један пук тенкова, и да ти тенкови буду модернији од наших М-84, пошто наши тенкови нису модернизовани од 1990. године. Јер, Американци не знају шта ће са силном оклопном техником коју морају или да повуку из Авганистана, или да је тамо униште.

Систем обуке косовских војника биће по НАТО стандардима, а нагласак ће бити на пословима мировних операција у свету. Јер, Западу су војници нове косовске армије потребни, пре свега, као „топовско месо”. НАТО неће дозволити да се у организацији и у формацијама нове косовске војске понавља ЈНА модел, то су својевремено јако замерили и Хрватима.

Не зато што је модел сам по себи био лош, већ зато што задатке нових армија чланица НАТО-а или кандидата за НАТО не одређују национални политички и војни центри одлучивања, већ „Велики брат”. Он одређује какву ћеш војску имати и који су задаци те војске. Ако не послушаш, нема мајци кредита од ММФ-а. Ни „из предострожности”.

Нова војска Косова неће одмах бити неки озбиљан војни изазов за Србију, али ако се настави техничко-технолошко заостајање у опремању и финансирању наше војске, с временом то може подстаћи многе око Србије на остваривање разних амбиција…

(Политика)