Прочитај ми чланак
Новим, изненађујуће брзим приближавањем Српској православној цркви (СПЦ) и отопљавањем односа са званичним Београдом, Демократска партија социјалиста (ДПС) покушава да уђе у српско бирачко тело и стекне додатну подршку пред серију локалних избора, и све вероватније ванредне парламентарне изборе.
Странка Мила Ђукановића покушаће на тај начин да ослаби опозицију, за коју већином гласају просрпски бирачи, али и да надомести губитак процрногорских гласача, осетљивијих на све лошије социо-економске услове и изостанак конкретних резултата у борби против организованог криминала и ендемске корупције, посебно у случају самосталног наступа Социјалдемократске партије (СДП).
Председник Управног одбора Института Алтернатива Стево Мук сматра да ће због тога Ђукановићева партија искористити освештање храма Христовог васкрсења како би појачала рејтинг међу бирачима од којих се временом удаљила. То ће само потврдити све веће отопљавање односа цркве и ДПС-а.
„Мислим да ДПС не би имао ништа против тога да стекне додатну подршку кроз јачање тих односа. Ако је освештање храма прилика да се покаже како су односи са СПЦ добри и на тај начин пошаље једна политичка порука грађанима који су њени верници, природно је да ће је ДПС искористити“, сматра Мук.
Да неће пропустити прилику, у ДПС-у су показали именовањем државног одбора у којем се налазе страначки челници који никад нису крили добре релације са црквом.
Иако митрополит Амфилохије тврди да још не зна списак званица међу политичарима, сигурно је да председник Филип Вујановић, шеф дипломатије Игор Лукшић и градоначелник Миомир Мугоша неће бити једини страначки прваци који ће у понедељак слушати црквено појање.
То је наговестио и митрополит захваљујући Влади која је почетком 90-тих помогла изградњу храма.
Мук сматра да су у ДПС-у начисто да су бирачи који заговарају црногорски језик, Црногорску православну цркву и постојеће симболе наклоњени социјалдемократама.
„Како ДПС тешко може рачунати на тај део бирачког тела, природно је да ће потражити подршку у „меким“ бирачима других странака, између осталог и промовисањем другачије реторике у односу макар на нека идентитетска питања“.
Да Ђукановић озбиљно рачуна на тај део бирачког тела може се закључити на основу неколико политичких потеза који су филигрански изведени у односу на освештање храма које ће директно преносити државна телевизија којој је Митрополија цетињско-приморска доскора забрањивала и да сними налагање бадњака на Цетињу.
ДПС је прво отоплио односе са Београдом, што се могло тумачити чињеницом да је у бољим односима са Томиславом Николићем него са Борисом Тадићем.
Након кампање за парламентарне изборе, обележене снажним порукама о опозиционим војводама, „четницима и почетницма”, ДПС је убрзо утихнуо – у саопштењима и изјавама челника, спорадично се бавио Србијом из Коштуничине ере и покушавао да исмеје несинхронизоване поруке и потезе опозиције.
Само неколико дана након што је Уставни суд оборио споразум Игора Лукшића и опозиције о језику, посланици ДПС-а у Скупштини усвојили су амандман Срђана Милића (СНП) на општи закон о образовању, којим је српском језику враћен статус које је тај суд поништио.
Да кокетира са просрпским бирачким телом, ДПС је показао и одбијањем Кривокапићевог предлога да се велика државна признања не додељују сваке године, ако нема дела која их завређују.
Тиме је стопиран покушај лидера СДП да спречи додељивање Тринаестојулске награде Гојку Челебићу и Илији Лакушићу, којима је замерао на негативном односу према референдуму.
(Факти)
