Док „пут у Европу“ постаје аутопут који Веља и Мрка већ преко 10 година граде пре рока, династија Кркобабић је представила дофена – престолонаследника унука.

Ако је у српској политици евентуално и било каквих тајни и непознаница, од пре неки дан тога више нема! У одсудним данима, када се актуелна влада Србије после вишегодишње светске економске кризе најозбиљније припрема да сачини предлог мера за њено превазилажење, водећи представници владајуће коалиције, самоуверено изађоше пред свој народ и врло јасно,одлучно и чврсто рекоше, да је време да се предузму неке конкретне мере!

О лику и делу оних који су на себе преузели ту ни мало пријатну дужност не треба трошити превише речи с обзиром да су то они исти људи који негде са почетка ХХ века припремају себе а и нас за време које данас живимо и које нам непосредно предстоји. Након процене да су довољно урадили на својој личној едукацији и по свим другим параметрима достигли зенит у својој харизматичној улози вође, од лидера странака свих провицијенција, дочекасмо ето и тај дан када они најавише да ће изаћи пред народ са својим револуционарним идејама.

Није згорег подсетити анестезирану јавност да су и припреме за овакав чин биле дуготрајне, те тако у прилог томе иду и оркестрирани наступи врсних аналитичара који су такође у времену иза нас, увежбали механизме тумачења разних политичких дела и визија истих.

Када смо као „шира јавност“ са дозом ироније прихватили чињеницу да је на светла политичке позорнице изронио и најмлађи Кркобабић са престижном дипломом универзитета који слови као расадник кадрова актуелне политичко-економске гарнитуре експерата у Србији, претпостављам да ни највећи песимисти нису слутили да решење за најозбиљније теме по питању економије има да понуди и бака нашег премијера.

Иако до сада непозната јавности, поменута госпођа је очигледно неко ко располаже сазнањима и искуством које као такво пренето, тек сада долази до изражаја код њеног наследника. Њено појављивање у јавности у тренуцима када су неки генетику довели до нивоа пуког крвљу преношења вируса, а предања о неким давним данима српске историје слушана на коленима својих старих, митологијом, право је освежење и прилика да видимо да је барем један од актуелних политичара, барем нешто научио од својих предака. Да се разумемо, за Кркобабиће то не важи с обзиром да њима тек предстоји време међусобне координације где ће имати довољно времена за доградњу својих визионарских ставова. И поред тренутног оптизма, остаје жал што актуелна госпођа није посветила довољно свог времена да свом унуку одржи и неку лекцију из српске историје.

У данима пакла, које владајућа гарнитура повремено прекраћује слављем након грандиозних победа на локалним изборима, свима нама напокон постаде јасно да европски пут није ништра другачији од оног који кроз Србију граде Веља и Мрка већ двадесетак година. Пут који пре рока ова двојица напред наведених, завршавају у сваком изборном циклусу, апсолутно је идентичан оном којим грабимо ка „светлој будућности“. Једина разлика је у томе што на овом нашем, домаћем путу, нема семафора, те зато на њему нема задржавања путника из Земуна до сваког града где је потребно њихово изборно искуство, за разлику оног што га испројектоваше инжењери из Брисела.

Изненађен ситуацијом са семафорима, наш се премијер толико узјогунио да је чак јавно повисио свој тон не водећи чак ни рачуна о томе да то може да нашкоди његовим певачким квалитетима. Баш на месту где се разматрало питање кризне ситуације везано за долазеће поплаве, наш премијер иступи врло одлучно, како и доликује у таквим околностима и саопшти тој Европи да он неће ни да чује за неку светлосну сигнализацију на његовом путу.

Вероватно је мислио на сувоземни пут јер овај водени и те како прети да по ко зна који пут за време његове владавине начини белај његовој сиротињи раји. Усправан као и ономад док је кано клисирина војевао рунде са Приштином, додатно се испрси наш премијер пред том Европом и енергично јој запрети. Али не лези враже, баш као што му је и у току војевања у Бриселу са Тачијем била потребна подршка коалиционих партнера тако и сада његов наступ оста са малом дозом резерве с обзиром да је сазнање његове баке (опет тако кажем из поштовања према њој с обзиром да је унук изворно назва бабом) ипак само његов став, што за наше прилике није довољно.

Након вишедневног са нестрпљењем ишчекивања епилога консултација коалиционих партнера који са пуним међусобним уважавањем и поштовањем, разрађиваше стратегију опстанка државе, дочекасмо и тај за нас после избора најсрећнији дан. Сви у исти глас повикаше „Нема никакаве штедње, премијерова бака је у праву, Кркобабићи су у праву, Динкић је у праву а што је најбитније све то потврди и онај задужен за борбу против корупције.

Сада сви можемо да одахнемо. Дакле одлука је јасна: Нема замрзавања плата којих неће бити, нема замрзавања пензија којих тек неће бити и као најбитније, нема бојазни да ће банке остати без клијената запослених у државној управи и администрацији.

Према логици ствари сада можемо да очекујемо спонтану иницијативу у виду петиције захвалних грађана, да се у сваком граду испред банака постави споменик премијеровој баки а испред шалтера Поштанске штедионице, ту где се исплаћују пензије, велелепно попрсје за живота постављених биста свих Кркобабића.

Они који се не препознају у категорији запслених у државној служби и оних који успеше да оду у пензије, нека се мало стрпе. Решење за њихове проблеме даће Европска унија чим се упали зелено светло на семафору.

Ознаке: Јован Кркобабић, власт, династија, ЕУ, Милан Кркобабић, Милутин Мркоњић, политичар, Србија