Pročitaj mi članak
Зевс је прерушен у бика отео феничанску принцезу Европу и довео је на Крит, али то је још и најмањи мит о њој. Много већи митови, попут оног о уређеној, организованој Европи, способној да предвиди дешавања и у складу са њима води политику, управо се руше. ЕУ цепа „Шенген” и „Даблин”, подиже зидове, уводи границе, оптужује чланице за неодговорност, нехуманост и расизам, батина мигранте и новинаре, зауставља саобраћај и урушава трговину и економију.
ЕУ је сада неспособна онолико колико су њене најзападније чланице биле кратковиде када су подржавале ратове које су САД водиле у исламским земљама, одакле сада крећу сеобе.
КО БИ СЕ ТОМЕ НАДАО
Веровали смо да ће неко од 47.000 сјајно плаћених службеника ЕУ умети да предвиди последице ратова на Блиском истоку и хаос који ће настати са доласком стотина хиљада миграната и избеглица. Узалуд је била нада да ће бриселски стручњаци увидети да ће Грчка, коју је Немачка мрцварила као што је Ахил мрцварио Хекторов леш, почети да пропушта мигранте које је дотад као прва земља „Шенгена” збрињавала изван својих могућности и упркос берлинским наређењима да штеди. Грешке се настављају, па Ангела Меркел подстиче неконтролисани долазак људи шаљући поруку да ће примити све незадовољнике на овом свету. У међувремену је и сама схватила да ни Немачка ни Европа не могу да збрину милионе заинтересованих за европску социјалну помоћ и плате и почела да уводи граничне контроле, што чини и Аустрија, јасно стављајући до знања Словенији, Мађарској и Хрватској да не пропуштају мигранте. Загреб је критиковао Будимпешту због сузавца и пендрека на на граници са Србијом, да би и сам затворио граничне прелазе чим му је стигло неколико хиљада људи. Мигранте нико неће и сви само смишљају како да проблем пребаце на неку другу чланицу „уједињене” Европе.
Кривац се тражи у земљама источне Европе, које су макар одмах отворено рекле да немају средстава да збрину мигранте ни идеју како би се у њихову средину уклопили људи са Блиског истока. Лондон не отвара врата, али оптужује бивше комунистичке земље за расизам. Нико не објашњава где сместити и запослити људе, како спречити да се предграђа Братиславе или Прага не претворе у арапски гето у Паризу, где се показало да асимилација није успела. Да не говоримо да Европа још није интегрисала ни сопствене Роме! И Западњаци се већ питају како је могуће да се без икакве контроле пуштају стотине хиљаде људи из епицентра Исламске државе када је ЕУ застрашивала јавност исламским екстремистима и тиме правдала шпијунирање сопствених грађана. На број миграната почелу су да се жале и Луксембург, са највећим БДП по глави становника на планети, и Немачка, највећа економија ЕУ са 80 милиона становника. Шта тек да кажу Румуни, чији је БДП 55 одсто од европског просека. Нада грађана нових чланица ЕУ, са ниским стопама наталитета, била је да ће се запослити и сами стећи услове за стварање породице, да би им се сада говорило да ће им мигранти решити демографски проблем. Иван Крастев је имао лепу опаску када је казао да се исток уласком у ЕУ надао западним туристима, а не блискоисточним мигрантима.
БЛИСКИ ИСТОК НА БАЛКАНУ
Европски лидери морају да рачунају с тим да ће им екстремна десница толико ојачати од Лондона до Варшаве да ће то бити још један огроман европски проблем. Блиски исток је већ стигао на Балкан, где мигранти каменицама засипају мађарску полицију и руше кордон хрватских снага, тражећи да их пусте тамо где су чули да ће „добити услове какве заслужују”. Како би спречила овакве сцене, ЕУ треба да под хитно од свог најбољег савезника, САД, затражи да се са Русијом и Асадом договори око Сирије и тамо успостави примирје. Грчкој и Италији мора да помогне не само финансијски већ и преузимањем одговорности за контролу граница и процес давања или одбијања азила. Тај поступак би могао да се обавља већ у самим камповима на северу Африке и Блиском истоку, пре него што мигранти крену на исцрпљујући и опасан пут. Мора се помоћи Турској, Либану и Јордану, са којима се Сирија граничи и где је и нормално да избеглице беже као на прве сигурне територије. У овим земљама би се мигранти лакше уклопили, али ни оне не могу да поднесу финансијско бреме. За оне који буду примљени мора да постоји јасан план интеграције, уместо да се они позову, а онда лепо оставе да се сами сналазе на улици, затворе у своје заједнице, улазе у криминал и сукобе са радикалним десничарима.
Све што брине Европу, морало би да малу, сиромашну, постконфликтну Србију, којој суседи затварају границе остављајући је са мигрантима, забрине много више. А понајвише то да неко ново „генијално” бриселско решење не буде да се од Београда затражи да прими све мигранте које ЕУ врати и одбије, у замену за коју пару и обећање „светле” европске будућности.
Извор: ПОЛИТИКА – Јелена Стевановић
