Прочитај ми чланакЕвропа и Сједињене Америчке Државе не желе више да чекају одлагање рашавања статуса Косова, а њихова заједничка иницијатива је појачани притисак на обе стране да што пре дођу до свеобухватног споразума и признања да Косово постоји, сматрају саговорници Нова.рс.
Дијалог Београда и Приштине о нормализацији односа, након Вашингтона и Беле куће, преселио се у Брисел где ће покровитељ разговора, или боље речено супервизор, бити Европска унија.
Домаћини састанка, на којем је поново присуствовао председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Авдулах Хоти, били су високи представник Европске уније за спољну и безбедносну политику Жозеп Борел и специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак. Бриселски разговори о Косову одржали су се свега три дана након “историјског споразума” двеју страна о побољшању економских односа, чијем је потписивању присуствовао и председник најмоћније државе света Доналд Трамп. Поменути дијалог у главном граду Белгије заправо је био наставак разговора из Беле куће, а овога пута, уместо председника САД, он се одвијао под будним оком Ангеле Меркел, канцеларке Немачке – најмоћније државе ЕУ.
Спорна и мистериозна “тачка 10”, око које се најдуже расправљало након првог састанка у Вашингтону, захтевала је да се обе стране обавежу на међусобно признање и заштиту етничких мањина, што ју је чинило проблематичном за српску страну. Додатну дозу мистерије, кад је реч о овом предлогу, дао је специјални саветник САД за дијалог Београда и Приштинене Ричард Гренел, који је негирао да је питање међусобног признања уопште било на столу током разговора у Белој кући. Након завршетка разговора у Вашингтону, Гренел је новинаре обавестио да ће се о поменутој “тачки 10″разговарати у Бриселу, те ће преговарачи уз супервизију ЕУ отворити и ту тему.
Говорећи о улогама Америке и Европске уније у преговорима о статусу Косова, директор Форума за етичке односе Драган Јањић наводи да на састанку у Вашингтону није ништа ново потписано у односу на оно што је већ договорено Бриселским споразумом.
“Сви заборавили да је, на пример, међусобно уважавање диплома обавеза Србије и Косова из 2013. године. Унапређење железничке инфраструктуре и изградња путева је такође раније договорено у Бриселу”, наводи он.
Јањић је рекао да Америка може да обезбеди Косову статус посматрача у Уједињеним нацијама по моделу Палестине, те да ће то вероватно покушати и да учини.
“Управо то пише у оном делу споразума који захтева од Србије да престане са кампањом против чланства Косова у међународним организацијама и где је тражено од приштинске стране да т годину дана не тражи дана пријем у њих. Заправо, они су тиме дали време свим странама да пронађу начин како да реше ову ситуацију. Претпостављам да ће решење на крају бити такво да ће Американци обезбедити довољан број гласова за чланство Косова у Интерпол и Унеско”, каже наш саговорник.
Убрзано до свеобухватног споразума Београда и Приштине
Агенда која укључује причу о несталим и расељеним лицима, економској сарадњи и слободи кретања, биће део дискусије у предстојећим разговорима у Бриселу. Поред поменутих тема, две стране ће се, како наводи Јањић, договарати о још две ставке дневног реда.
“У питању су међусобна потраживања и положај мањинских заједница. То су теме из свеобухватног споразума између Србије и Косова, на чијем завршетку се убрзано ради. Ако буде овај ритам и оваква сарадња САД и ЕУ, реално је да се све заврши почетком наредне године”, објашњава Јањић, напомињући да овакав споразум не подразумева међуосбно признање Србије и Косова:
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 7, 2020
“Заправо ће тај документ подразумевати признање реалности да Косово постоји. Неће бити признања, у смислу да су владе донеле одлуку о томе, али ће стајати да су се договориле две државе”, описује Јањић.
Спасојевић: Београд и Приштина под притиском да се договоре
Према речима доцента Факултета политичких наука Душана Спасојевића, Европска унија и Сједињене Америчке Државе су заједничким надгледањем дијалога Београда и Приштине јасно ставиле до знања обема странама да је крајње време да се помере из “статуса кво” и да дођу до решења.
“Они својом иницијативом шаљу поруку не само Вучићу, већ и политичарима у Приштини. Мислим да Вучић још увек има кредит од Брисела и Вашингтона, али се он веома брзо може потрошити. Нарочито ако Бајден победи на председничким изборима у Америци или уколико би ЕУ почне са више снаге да коментарише демократску климу у Србији”, рекао је Спасојевић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 7, 2020
Он каже да је јасно да Америка и Европа покушавају да приведу крају причу око Косова и да натерају Приштину и Београд да се договоре.
“Очекивано да ће обе стране интезивирати дипломатске акције како би натерали српску и албанску страну да дођу до коначног решења косовског проблема”, објашњава Спасојевић, додајући да ће тек уследити озбиљнија координација САД и ЕУ по овом питању.
Наш саговорник истиче да није реално да се питање признања Косова нађе на столу на предстојећим разговорима у Бриселу, јер се та тема неће разматрати кроз једну тачку дневног реда.
“Верујем да ће се то питање разматрати на начин да ће свима бити јасно о чему се разговара. Неће бити ствари попут ‘тачке 10’. Вероватно ће се тражити начин како Србија да не спречава чланство Косова у међународним организацијама и да га само симобилично не призна”, поручио је Спасојевић.
