Прочитај ми чланак
Београд је остао без градоначелника, а када ће га опет добити, не зна се. Судећи по медијским написима, кандидата који би водили главни град до избора има у изобиљу. Сами се нуде, очекујући да Александар Вучић препозна у њима оне праве. За сваки случај припремили су и биографије. Опрали су их и као успут наводе да су у дугогодишњем пријатељству са првим потпредседником владе.
Један од њих се, до јуче истакнути члан Демократске странке, препоручује на све стране, дајући интервјуе и исцрпно наводећи шта би и како урадио у главном граду на основу свог вишегодишњег, менаџерског искуства у спорту и организовању јубилеја у Арени.
С обзиром на то да је у прошлости „усрећио” Кошаркашки и Фудбалски клуб
Црвена звезда, сада би, вероватно по истој матрици, да усрећи и Београђане, а искуства има, како сам каже, и у образовању страначких кадрова Српске напредне странке.
Пре тога нешто слично је радио и у Демократској странци, па очигледно да рачуна на кратко памћење Београђана када се на овакав начин самопромовише.
Није он, наравно, усамљени прелетач на нашој политичкој сцени. Затрпани смо последњих месеци информацијама о самоосвешћеним опозиционим кадровима који се свесрдно нуде владајућој странци,
иако су до јуче били челници, а неки од њих чак и оснивачи Демократске странке, Уједињених региона Србије, Демократске странке Србије или чак Лиге социјалдемократа Војводине.
Наводећи да то све раде због бољитка Србије, чврсто се држе за фотеље не угрожавајући ниједним чином позиције стечене у времену док су били део неке друге, владајуће већине. Страначке књижице мењају брже од кошуља доказујући да је у овој земљи све пролазно осим њих. Само је један програм који они признају, а то је функција и привилегије које иду са њом.
Могло би се чак и разумети зашто и како то раде. Људска је то особина. Несхватљиво је, међутим, што их владајућа странка тако радо прима у своје окриље, па се чак тиме и хвали. Јавно их промовише и приказује као појачање. Ако већ ништа добро нису учинили док су до јуче спроводили програме потпуно супротне програму Српске напредне странке, како им поверовати да су се променили из идеолошких, а не из личних интереса.
Долазећи у Српску напредну странку неминовно са собом доносе и пртљаг прошлости који није ни мали ни занемарљив. У том пртљагу се налазе и пропала бројна предузећа којима су до јуче руководили, празне општинске касе, десетина хиљада радника остављених на улици због лоших економских потеза.
Судећи по њиховим најсвежијим изјавама, они су били само колатерална штета странака којима су до јуче припадали. Сада освешћени, опраних биографија, процењују да њихово знање није добро искоришћено, па се свесрдно нуде новим господарима као спасиоци Србије, то јест Београда, као у најновијем случају.
(Политика)
