Pročitaj mi članak
Брисел – Врховни суд и министарство пољопривреде на нивоу БиХ, јединствен образовни систем у целој земљи, те организовање међународне конференције на којој би се донио нови Устав БиХ, само су неки од захтева посланика Европског парламента (ЕП) изражени у амандманима на нацрт резолуције о напретку БиХ у 2013. години. Углавном се захтева централизација земље, хвали се Федерација БиХ и критикује Република Српска.
Предлагач резолуције је посланик и известилац Европског парламента за БиХ Дорис Пак, а 116 амандмана пристиглих на нацрт резолуције, у понедељак ће разматрати Комитет за спољне послове ЕП.
Пакова је својим амандманом затражила да се дода да је ЕУ снажно посвећена „сувереној и уједињеној БиХ“.
Исто је амандманом затражила и Марија Корнелисен, иначе позната као ватрени поборник „ЛГБТ права“, која је позвала и да се обустави даља подршка БиХ од стране ЕУ, ако пре избора не буде напретка у примени Европске конвенције о људским правима. Позвала је и на успостављање министарства пољопривреде на нивоу БиХ, као и на усвајање стратегије сузбијања дискриминације на нивоу БиХ.
Занимљиво је да је Корнелисенова тражила и да ЕП изрази задовољство радом Парламента ФБиХ, те подржи напоре Суда БиХ да спроведе одлуку „Мактоуф-Дамјановић“. Она је у једном од амандмана навела и да су Национални музеј, Уметничка галерија, Историјски музеј, Музеј књижевности и позоришта и Филмски архив у Сарајеву „националне институције“.
Карнелисенова је позвала и на развијање јединствених стандарда и наставних програма за целу земљу. Исто је затражио и Јелко Кацин, истакавши да за то постоји хитна потреба.
Много амандмана је поднела и Емине Бозкурт, холандска политичарка турског порекла, која је, као и Карнелисенова и Кацин, позвала на пренос надлежности у образовању на ниво БиХ. Бозкуртова је затражила и да се у резолуцију унесе да је институционални систем дефинисан Анексом 4 Дејтонског споразума сложен и неефикасан и да има негативан утицај на БиХ. Тражила је и да буде укинуто право БиХ на заступљеност у Савету Европе, као и да се нагласи да су изгледи за чланство у ЕУ понуђени БиХ као „јединственој земљи“.
Бозкуртова је предложила да се у резолуцији изрази забринутост што је РС у програмирању и спровођењу финансијске помоћи ЕУ заузела институционални приступ као форму „одбране“ уставних права РС.
Она је позвала и на успостављање врховног суда БиХ.
и потпуно функционалну државу. Позива се парламентарни одбор да у том погледу изнесе конкретне приједлоге – амандман је Бозкуртове.
И Бозкуртова похваљује рад ФБиХ, и то Владе, те позива друге да је слиједе.
Хрватски посланик Никола Вуљанић тражи да се Дејтонски мировни споразум мијења.
– Дејтонски споразум био је од кључног значаја за заустављање рата у БиХ, али он треба да буде реформисан с циљем стварања функционалне и демократске државе са способношћу да предузме неопходне реформе с циљем унапређења приступања земље ЕУ – наводи се у његовом амандману.
Сара Лудфорд и Јелко Кацин својим амандманом траже да се у резолуцију стави да се подстичу међународна заједница, Европски савјет, а посебно државе чланице, да појачају напоре за подстицање консензуса међу политичким вођама у БиХ за нови устав који би утемељио основе функционалне институционалне структуре у земљи. Они заговарају да се мора организовати међународна конференција која укључује све релевантне учеснике с циљем израде нацрта устава.
Посланици Хрватске у ЕП Здравка Бушић, Ивана Малетић, Андреј Пленковић, Давор Иво Стиер, Дубравка Шуица тражили су амандманом да се снажно изрази „разочараност недостатком тражења заједничких циљева од стране лидера три етничке заједнице у БиХ“. Хрватски посланици позвали су и власти ФБиХ да размотре потребне уставне реформе које ће обезбедити функционалност и уравнотежену заступљеност.
(Глас Српске)
