Прочитај ми чланак
(Правда)
Ситуација у којој се налази Србијa последица је тежње да јој се наметне идеолошки, политички па и културни монопол Запада – рекао је вечерас Триво Инђић, на промоцији књиге Маринка Вучинића „Друга Србија“ у Библиотеци града Београда.
Део „веома значајне трилогије“, трилогије наших прилика и неприлика, како је рекао Инђић, Друга Србија нас подсећа на Вучинићев став да је у центру проблема недемократичност српских политичких странака.
Присутан у Политици и Књижевним новинама, Вучинић сматра да монопол политичких лидера укида озбиљну разину мишљења од оних који најчешће нарушавају истинске критеријуме у политичкој анализи, а последица је маса дезоријентисаних у нашим политичким приликама. Маринко Вучинић није такав – политичко мишљење код њега је најчешће везано за питање морала – он је против опште релативизације моралних принципа – рекао је Инђић додајући да Вучинић не жртвује морал „политичким калкулацијама и трговини“.
– Он се бави савременом живом политичком праксом, не преза од онога што је реткост код нас – тачног именовања актера. То је критика ад хоминем – нагласио је Инђић и наставио:
-Као члан ДС од почетка, Вучинић је један од најжешћих критичара ДС, човек који без длаке на језику каже шта мисли. Код њега нема конформизма, жеље да од богатог знања направи каријеру. Са њим добијамо афирмацију политичке анализе због бриге за јавно добро коју он испољава према латинској: Ibi spiritus, ubi libertas (тамо где има духа, има и слободе).
Друга Србија се према речима Инђића познаје по залагању за наметање колективне кривице српском народу, захтевом за денацификацијом српског народа и друштва и стављање српског народа под протекторат.
– Срљање у блато национализма и ксенофобије, то је ситуација којом се Срби стигматизују као реметилачки фактор, крив за растурање Југославије. Оптужују га за великосрпски пројкат. Српски национализам био је према тим тезама непорециви кривац за растурање Југославије и кривац за ратове на овим просторима – рекао је Инђић.
Министарство културе било монопол Друге Србије
Он је указао и на продор Друге Србије у поједина министарства „као што је то било са министарством културе код нас – рекао је Инђић додавши да се по назору припадника Друге Србије укида дебата.
-Имамо монолог, нема дијалога. По мени ту се ради о свесној планираној политици према српском народу не само у Србији, него и свугде у бившој Југославији. Књига не говори само о полемичким мишљењима него открива дубоку ситуацију српске политике и утврђује који су то проблеми демократије у Србији – рекао Инђић.
Гојко Тешић, уредник у Службеном гласнику који је објавио Вучинићеву књигу, сматра да је мало људи попут Вучинића, и по енерији, и по непоткупљивости, и концентрисаности на целокупни политички живот у Србији.
– Он је човек, један од заиста ретких, за које се може рећи да је у свему што ради морална вертикала и као такав смета и онима из прве, друге и треће Србије. Смета свима – рекао је Тешић.
Подсећајући на интервју Ненада Прокића од пре два месеца, Тешић је извео поређење према коме је Прокић баш као и Вучинић извео критику ДС-а изнутра.
-То је најбоља експертиза шта је Друга Србија – рекао је Тешић.
О Вучинићевој књизи говорили су и Слободан Антонић и Петар Арбутина.
Слободан Антонић сматра књигу добром јер показује основне елементе идеологије коју илуструју наводи попут оних: У Србији је на делу маргинализција холокауста над Јеврејима, а у центар се ставља пренаглашено страдање Срба под усташким режимом, или да фашизам „доминира“ у Србији уз ксенофобију и антисемитизам. Није ли то превише – пита Антонић.
-То Вучинић оправдано назива начином да се преузме контрола над друштвеним сећањем – упозорава Антонић.
О прогону Среба из Крајине у медијима Друге Србије се говори као о добровољној миграцији.
-Ми се сећамо али хоће ли ће ли наша деца учити овакву интерпретацију о слободном повлачењу Срба из Хрватске 1995. године – указује Антонић.
Петар Арбутина, уредник у Службеном гласнику указао је на „псеудохуманизам Друге Србије и цитирао Емила Сиорана: чим почне да се говори о човеку са великим „Ч“, знам да ће почети да скидају главе онима са малим „ч“.
Арбутина је изразио забринутост стањем нације испричавши анегдоту о Винстону Черчилу који је рекао да очекује победу у рату јер је хуља (оних које Немци плаћају) и будала (оних који верују немачким плаћеницима) мали проценат.
– Бојим се да је тај проценат код нас велики – рекао је Арбутина.
Ова књига је успела да маркира нешто што се зове друштвена панорама врло јасне друтвене патологије – рекао је Арбутина.
Неко ко именује такве намере нема разлог да буде потискиван и оптуживан.
За Маринка Вучинића његова књига је „пре свега књига – хроника времена у коме смо живели“.
-На неке текстова сам и сам већ заборавио и мислим да ће књига послужити као сведочанство времена у коме смо живели. Шта је Друга Србија? Готово се негира њено постојање, али ја сам донео доказ и ево књига се зове Друга Србија и иза тога стоји једна геолошка стуктура и сами људи себе тамо стављају. Она је идеолошка концепција коју лако можете да познате. Речи Радомира Константиновића да је Друга Србија она која се не мири са злочинима су страшне, јер испада да се сви ми други миримо са злочинима. Мислим да је то стереотип и бесмислено је да се даље инсистира на њему – рекао Вучинић и закључио:
-У Србији је национализам, како кажу у Другој Србији, основно одређење. Ако је тако, како то ми имамо толико избеглица, а државу смо добили кад се Црна Гора одвојила од Србије. Мислим да када се доносе такве оцене, човек мора да буде неморалан.
Према Вучинићу, Друга Србија није спремна на дијалог.
Д. Башовић
(Правда)
