Pročitaj mi članak

Maloletna deca Aleksandra Senića vlasnici dve firme i državnog zemljišta

0

Sinovi sadašnjeg funkcionera SNS, a nekadašnjeg poslanika DS i SDS Aleksandra Senića, dečaci od šest i devet godina, vlasnici su firmi „Pure fruit” (Čisto voće) i „Cherries and quinces” (Trešnje i dunje) koje su za poslednje tri godine povećale kapital za oko 50 miliona dinara, iako sve vreme poslovanja nisu prihodovale ni polovinu ovog iznosa, piše Pištaljka. Kako otkriva ovaj portal, maloletni sinovi postali su i vlasnici državne zemlje.

Мада новац нису зарадиле, фирме су увећале свој капитал тако што су Сенићев отац (сувласник у „Pure fruit“ са десет одсто) и Сенићеви малолетни синови (власници 90 одсто „Pure fruit” и 100 одсто „Cherries and quinces”) дали позајмице својим фирмама које су потом претворили у капитал, пише Пиштаљка. Портал наводи да је оваква финансијска акробатика дозвољена законом, само је нејасно одакле потиче новац за позајмицу кад фирме послују са губицима, а поготово одакле милиони малолетној деци Александра Сенића. И Сенићева једанестогодишња ћерка такође је власница фирме која се зове „Project ability” и која такође послује са губицима, али до сада није бележила позајмице власника.

Сенић, који је сада високи функционер Српске напредне странке, у коју је „прелетео“ из Социјалдемократске странке Бориса Тадића – за шта је награђен и местом директора сектора у „Коридорима Србије“ – за заступника своје деце у свим њиховим фирмама овластио је партијског колегу Бојана Милетића, који је као и он члан општинског већа општине Рача. Осим што имају заједничке послове у фирмама Сенићеве деце, Сенић и Милетић заједно изнајмљују и државну земљу у Рачи, што је проблематично са становишта сукоба интереса, на шта је у свом извештају о пословању општине Рача указао и државни ревизор.

Наиме, малолетни синови и отац Александра Сенића,под нејасним околностима постали су власници парцела у општини Рача које су биле у државном власништву и које је држава издавала под закуп, а реч је о три њиве у државном власништву које су прешле у посед фирми „Pure fruit” и „Cherries and quinces”, пише портал Пиштаљка.

Сенић о наводима да су његова деца власници фирме

Александар Сенић рекао је да његова деца јесу уписана као сувласници фирми „Pure fruit” (Чисто воће) и „Cherries and quinces” (Трешње и дуње) и да је то наследство. Такође је навео и да његова деца нису власници државног земљишта, како се то тврди у тексту портала “Пиштаљка”.

Како пише овај портал, на проблематично учешће Сенића и Милетића у закупу државне земље недавно је указао и државни ревизор наводећи у свом извештају да ова двојица чланова општинског већа имају чак 26 уговора о закупу државних парцела – Сенић 23, а Милетић три. Сенић је после упозорења ревизора отказао закуп деветнаест парцела, па сада закупљује четири, међу којима је и она чији је сувласник, заједно са државом, његов отац, наводи Пиштаљка.

Ревизор је, како преноси портал, установио неправилности и у поступку комасације на територији општине Рача, на шта су раније указивали житељи два села који су тврдили да је локално руководство на незаконит начин одузимало државну земљу.

Фирма „Cherries and quinces” у власништву је двојице синова Александра Сенића од 2018. године. У априлу прошле године фирма је докапитализована за скоро скоро пет милиона динара. У одлуци о повећању основног капитала ове фирме наводи се да је основ за повећање конверзија потраживања. Наиме, власници фирме – два детета – прво су позајмила милионе фирми да би затим та позајмица одлуком била претворена у капитал фирме. Фирма је од оснивања у губитку, а пре две године је почела да бележи значајније приходе. Паралелно су јој порасли и трошкови – па сваку годину од оснивања фирма завршава минусом.

У другој фирми – „Pure fruit” – забележен је значајно већи раст капитала, иако та фирма од оснивања скоро па и није имала приходе. Наиме, укупно је приходовала 287.000 динара и то све 2020. године. Гледајући билансе, фирма у 2019. години није била активна јер није имала никакве приходе, али је зато те године Слободан Сенић, отац високог функционера СНС-а, унео неколико њива у капитал фирме, али и значајан новчани капитал, опет претварањем у капитал. Тако фирма коју је 2019. године основао отац Александра Сенића са 1.000 динара основног капитала сада има преко 40 милиона динара новчаног капитала и скоро три милиона динара неновчаног капитала иако практично није радила – јер није имала приходе.

У марту ове године малолетни синови Александра Сенића постали су власници ове фирме, па сада сваки од њих поседује по 45 одсто удела, а преосталих 10 одсто и даље припада Слободану Сенићу. Директор ове фирме је Душан Сенић, брат високог функционера владајуће странке. Обе фирме постале су власници државних њива, о чему је Пиштаљка писала.

Александар Сенић није једини функционер који имовину приписује малолетној деци. Пиштаљка је писала и објавила документа да је и министар финансија Синиша Мали имао неколико штедних рачуна који су се водили на његову децу.

Како су државне парцеле прешле у власништво малолетне деце?

Парцеле чији су власници Сенићеви синови и отац, Министарство пољопривреде и општина Рача су 2019. године огласили за давање под закуп, да би две године касније подаци из катастра непокретности показали да је држава сувласник тек дела једне од три спорне парцеле. Наиме, како пише Пиштаљка, једна парцела је у власништву фирме „Pure fruit”, друга је у поседу „Cherries and quinces”, а власништво над трећом деле Слободан Сенић, отац општинског функционера, фирма „Cherries and quinces” и држава.

Наравно, закупац државног дела ове треће парцеле такође су Сенићи, тачније Александар Сенић.

Како су државне парцеле прешле у власништво синова и оца функционера владајуће странке, у општини нису могли да објасне новинарима Пиштаљке. Шеф одсека за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода, извршилац за послове пољопривреде, шумарства, водопривреде и развој села у општини Рача Драгана Прокић рекла је за овај портал да не зна због чега су парцеле које су пре две и по године оглашене као државне сада у приватном власништву и објаснила да списак државних њива у Рачи не креира она, већ податке добија путем апликација од Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде. Навела је да она током конкурса за давање у закуп земљишта обавља само техничке послове, али да целим процесом руководи управа Министарства пољопривреде.

Ни в.д. начелника општинске управе Горан Максовић није могао да разјасни ову ситуацију. У одговору на питања Пиштаљке који је послао путем мејла, Максовић је, пише овај портал, написао да „предметне парцеле никада нису биле у својини и државини општине Рача, да истима општина није располагала ни управљала” и упутио нас да информације затражимо у катастру. У одговору нам је такође доставио и два решења о три спорне парцеле која сведоче да су оне биле конфисковане после Другог светског рата, а да су 1997. године враћене у приватно власништво.

Како су се ове парцеле 2019. године опет нашле на списку државне земље Пиштаљка није успела да сазна јер Управа за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде није одговорила на питања, а у катастру су објаснили да за генезу власништва новинари морају да поднесу захтев и плате припадајућу таксу.

Мештани села Сепци и суседног села Сараново прошле године су изашли у јавност са оптужбама да је локално руководство на незаконит начин одузело више парцела тако што нису позивали наследнике на оставинску расправу, па је земљиште прешло у власништво државе. Такође мештани су се тада побунили и против најављене комасације, па је поступак заустављен.

Комасација у Рачи била и предмет ДРИ

Комасација је била и предмет контроле Државне ревизорске институције (ДРИ) која је пре мање од месец дана објавила извештај о ревизији пословања општине Рача. Ревизори су утврдили да одлуке о комасацији нису биле у складу са законом јер су донете „без сагласности власника и других носилаца права на најмање 51% површине подручја предвиђеног за комасацију”. Ове одлуке донела је Скупштина општине Рача на предлог општинског већа, наводи се у ревизорском извештају. Члан општинског већа и тада је био Александар Сенић.

ДРИ је такође утврдила да су двојица чланова општинског већа у 2020. години узимала у закуп државно пољопривредно земљиште посредством чак 26 уговора. ДРИ је послала писмо руководству општине о недостацима у пословању међу којима је и давање пољопривредног земљишта у закуп, да би општина у новембру обавестила да је један од закупаца раскинуо 19 уговора. Осталих седам и даље је на снази, а увидом у регистар Управе за пољопривредно земљиште јасно је да четири њиве у закупу држи Александар Сенић, а три други члан већа Бојан Милетић.

Ко је Александар Сенић

Александар Сенић је од 2012. до 2014. године био народни посланик Демократске странке. Пошто је Борис Тадић 2014. напустио ДС, Сенић је приступио његовој Социјалдемократској странци и поново је изабран за посланика. Две године касније, напустио је Тадићеву странку и са целим општинским одбором прешао у СНС. Потом је без конкурса постављен за директора Сектора за управљање изградњом у „Коридорима Србије“, наводи Пиштаљка.