Pročitaj mi članakAmerički diplomata Kurt Volker izjavio je da Zapadni Balkan ne stoji u mestu, već nazaduje, i da je za to u velikoj meri zaslužna Rusija koja uspeva da širi uticaj pomoću Srbije i Srpske pravoslavne crkve.
Волкер, члан тима Ричарда Холбрука заслужног за постизање Дејтонског споразума 1995. године, рекао је за Глас Америке да Русија води „агресивну политику на Западном Балкану са циљем да спречи евроатлантску интеграцију“ тог региона.
Фото: Амерички дипломата Курт Волкер
Он међутим наводи да тај процес изискује и активнију улогу Европске уније.
„У последњих десет година, сама Европа успорава процес примања нових чланица. Црна Гора, Македонија и Србија би требало да стреме чланству у унији, али тај процес је увелико успорен“, казао је Волкер.
Разлог за уочљив застој Србије на путу ка ЕУ Волкер види у њеној неодлучности у погледу свог идентитета као државе.
„Након распада Југославије, Србија се нашла погођеном због губитка територије и смањеног утицаја. Покушала је да поврати статус на начин на који не само што је довео до губитка Косова, већ и до изразитог негодовања Европе и САД због поступака Београда“, рекао је Волкер.
Додао је да Србија данас „варира док настоји да поврати утицај у региону“, ослањајући се на Русију и Кину с једне стране, док најављује проевропско опредељење с друге.
„Све док не разреши ту дилему, Србија не може да постане интегрални део Европе“, оценио је амерички дипломата.
Волкер указује и да је нова власт у Црној Гори „просрпска и проруска“, а да даља стабилност Западног Балкана можда највише зависи од руског мешања, и то у Босни Херцеговини.
„Недавно смо чули шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова (у Београду) како води расправу о Републици Српској и говори да БиХ треба да се окрене неутралности у спољној политици због Републике Српске“, навео је.
Волкер је рекао да је Дејтонски споразум био неопходан за заустављање рата, али да је створио државу засновану на трочланим структурама и изричитој суверености појединачних етничких група, што, како наводи, „неминовно води до међусобног блокирања и континуираног застоја“.
„Док не будемо имали неку врсту међународне конференције за ажурирање Дејтонског споразума, држава БиХ остаје онеспособљена“, казао је Волкер.
Он је оценио да Србија не учествује у дестаблилзацији Босне и Херцеговине, али није искључује могућност дубљих поремећаја.
„Уколико се нешто друго догоди, Србија ће врло брзо скочити у одбрану Републике Српске и била би спремна да апсорбује Републику Српску“, навео је Волкер.
Поводом интереса Хрватске у тој земљи, Волкер наводи да би она, као чланица ЕУ и НАТО, била много опрезнија у подстицању поремећаја у држави Босне и Херцеговине или прихватању било какве врсте независности или заједнице са Западном Херцеговином.
„То би дошло у обзир једино на крају веома дугог преговарачког процеса који би имао међународну подршку“, казао је Волкер за Глас Америке.
Навео је да би такав развој догађаја „вратио Западни Балкан у дане етничких сукоба, уместо напретка мултиетничких друштава заснованих на демократским принципима“.
