Сведоци смо да је пандемија изазвана корона вирусом већ сада оставила озбиљне последице по нашу привреду,  што се одражава на целокупни стандард становништва а сигурно је  да ће последице и даље бити веома тешке и непредвидљиве. Србија мора да створи економску независност, да се окрене развоју домаћег држишта и да буде спремна на све нестабилности које могу да се десе у будућности на глобалном нивоу.

Нажалост, Влада Србије нема јасну политику по питању ревитализације домаће привреде,  али се зато и даље наставља бесомучно извлачење средстава из јавних предузећа за потребе странака на власти и богаћење привилегованих политичара и државних тајкуна.

Минимална цена рада у Србији је изузетно ниска и износи око 31.000 динара. Сваки шести запослени прима минималну зараду, а чак 60% запослених има плату испод просечне плате, што већини запослених није довољно за нормалан живот. Примера ради, у Словенији је минимална цена рада 940 евра а у Хрватској нешто више од 400 евра. За потрошачку корпу у Србији потребно је 2,4 минималне  зараде што говори о томе да већина запослених у Србији не може да оствари нормалне услове живота.

По подацима Еуростата из прошле године, у протеклих осам година јаз између богатих и сиромашњих људи у Србији и даље расте. У Европској унији 20% најбогатијих има 5,1 пута већи доходак од просека у односу на 20% најсиромашнијих. У Србији је 2012. године та разлика била 8,6 пута а 2017. године 9,4 пута, што јасно говори да оваква економска политика није социјално праведна када су у питању грађани Србије.  Важно је нагласити да се у другим земљама региона разлика између богатих и сиромашних смањује, док једино у Србији расте.

Са друге стране, ситуација у буџету Србије је изузетно неповољна. Након ребаланса буџета из новембра ове године утврђен је дефицит од 483 милијарде динара, што је око 8,8 %  БДП-а. Не треба да заборавимо да је прошле године при усвајању буџета предвиђен дефицит  за ову годину од 20,2 милијарде динара. Као што видимо буџет Републике Србије је доживео озбиљне негативне последице од почетка пандемије.

Поред свега овога, Србија се у односу на прошлу годину задужила додатних 2,5 милијарди евра. Јавни дуг Србије на основу анализе Министарства финансија је крајем октобра  износио 26,69 милијарди евра што је 56,9 % БДП-а, а прошле године јавни дуг је износио 23,94 милијарди евра што је било 52 % БДП-а. Пошто су јавне финансије пренапрегнуте, Србији неминовно следи задуживање на међународном финансијском тржишту и то по знатно неповољнијим условима него протеклих година. Све мање ће бити директних страних инвестиција, због страха и неизвесности инвеститора, тако да ће Србија бити приморана да се окрене домаћој производњи и сама изналази најбоља економска решења, прилагођена нашој привреди.

Шта држава планира да уради по питању оздрављења српске привреде и  јачања домаћих предузетника и како мисли да смањи број од 200.000 хиљада новонезапослених који су резултат пандемије и лоше државне економске политике?

Домаћи привредници су препуштени на милост и немилост тешким тржишним условима, а додатно им отежава пословање и то што су им на врат легли бројни порески инспектори који су добили налог да на уштрб домаћих привредника попуне буџетски мањак. Многа мала и средња предузећа су се због слабог финансијског промета одлучила да привремено затварају или чак гасе своје фирме током зимских месеци, што ће неминовно довести до још већег отпуштања запослених радника.

Држава је у обавези да под хитно донесе мере које ће спасити домаће привреднике. Мере које је влада предузела у првој половини године нису биле довољне и нису поправиле ликвидност предузећа.

Правац деловања државе мора имати три стуба:

1. Пореске олакшице за привреднике и озбиљне пореске реформе

3. Помоћ најугроженијим категоријама становништва

Влада Србије под хитно мора да промени визију своје економске политике и да напокон приоритет постане развој домаћих привредних субјеката и домаћег тржишта. Праксу политике увоза и финансирања страних инвеститора мора заменити подстицање извоза, првенствено прехрамбених производа чија ће тражња у будућности бити све већа и већа, као и додатно субвенционисање малих и средњих домаћих предузећа. Свака озбиљна држава у времену пандемије има један и основни циљ, а то је очување домаће привреде и борба за очување радних места у домаћој индустрији.